понедељак, 30. април 2012.

Moja prva blog nagrada

Jutros rano uključim kompjuter da vidim šta ima novo, i iznenadim se! Klaudija mi je poslala nagradu. Kako lep početak dana.

Uslovi su sledeći:

1. Nabrojiti šta voliš da jedeš, a šta ne,
2. Obavestiti ljude o nagradi,
3. Proslediti nagradu na 10 blogova.

Pa da počnem:

1. Volim da jedem sve što goji, a to je: sir, kajmak, vruće pogače, kifle, suvo meso, kao i ono što manje goji, a to je riba i masline. Od slatkiša volim vanilice, mada ni torte sa orasima nemaju mane. Ne volim boraniju, barenu šargarepu, kozji jogurt, sokove, čips...

2. Ovaj uslov je ispunjen.

3. Nagradu prosleđujem Neni, Mare, Creative mind, Biljani shabby, Melanzi, Cvjetnoj vili, Hobbychic, Creativa by Andrea, Lom sewing i Nasmijanom nebu.

Hvala puno za nagradu!

субота, 28. април 2012.

Quilling, opet u pokušaju

Evo još jednog mog quilling pokušaja. Bolji je od prvog, mada i dalje nije dobro, ali na dam se! Uporna sam, vežbam, vežbam... Na DAYDREAMS blogu sam videla sliku koja me je oduševila, a rađena je ovom tehnikom. Nego, evo slike da vidite šta sam radila.
A KAD POGLEDATE OVO MOJE DELO KOJE BAŠ I NIJE PRAZNIK ZA OČI, IMAM BOLJI PREDLOG: UŽIVAJTE U POGLEDU SA MOJE TERASE. DESNO JE VRH GRADINA, UGAŠENI VULKAN, SPECIFIČAN PO TOME ŠTO NEMA OŠTAR VRH, KAO SVE PLANINE, VEĆ JE RAVAN, A I IME MU KAŽE, DA JE TU NEKAD BIO GRAD, ALI O TOME DRUGI PUT. LEVO JE PLANINA STOLOVI, TRAVARIMA DOBRO POZNATO MESTO.

                                                                                                                                                                            

петак, 27. април 2012.

Jastuk od džempera



Mi smo, kako da Vam kažem, jedna, savršena porodica. Kod nas je sve jasno, sve se zna, i to po pitanju muškog dela porodice, koji treba da bude oslonac, zar ne? Recimo, ako muški kažu da nisu gladni, zna se-biće smak sveta! Ako odluče da nas iznenade ručkom, opet se zna. Biće to roštilj. Ako, ne daj Bože, odluče da uključe veš mašinu, i to se zna! Tad je bolje da moje stvari ne budu tu, jer OBAVEZNO većina izađe iz mašine mnogo manja nego pre pranja. To je bio slučaj i sa ovim džemperom od vune, od koga sam ja napravila ovaj jastuk. Ideju sam dobila razgledajući po internetu, tako da nije baš sve propalo, a i najbolje od svega je što nije moj, već onoga koji je uključio mašinu. Nije da se radujem, ali dete se baš obradovalo.

среда, 25. април 2012.

Deca su ukras sveta



Da, tako kaže pesnik uz čije pesme je odraslo mnogo nas, i što je najvažnije-U PRAVU JE. Naša škola je mala, ali lepa. Nema mnogo đaka, ali su, uglavnom, dobri i uspešni, a pored toga su i kreativni. Sad, bilo bi lakše žaliti se na krizu, nedostatak novca, srozan sistem vrenosti, ali, umesto toga, grupa roditelja i učiteljice su se organizovali na drugi način, a u cilju poboljšanja kvaliteta nastave, podsticanja kreativnosti, timskog rada itd. Mislim da ne treba da pričam dalje, slike govore, iako je ovo samo mali deo onoga što se radilo. Nepotrebno je pominjati da su svi uživali i naučili mnogo toga kroz igru.

уторак, 24. април 2012.

Mali arheolog 3. deo

ovo je period Kraljevine SHS, pogled sa obe strane
Ovo me je oduševilo! Nisam ni znala da postoji tako nešto.
Od kad me je ćerka  "zarazila", da tako kažem,        arheologijom, svaki moj hobi je pao u drugi plan. Nikad nisam imala afiniteta prema istoriji, niti istorijskim zbivanjima, a od kad sam je polagala više puta nego bilo koji drugi stručni predmet, možete misliti koliko mi je bliska i draga. Nikad nisam verovala da moj omraženi predmet može da bude učiteljica života, ali izgleda da sad plaćam za svoje stavove. I dalje isto mislim, i dalje je ne volim, ali sam, zahvaljujući malom arheologu, u toku. Videli ste deo zbirke novčanica, kojih se mnogi sećaju, a sad ćete videti još jedan deo(ima ih više, ali polako) koga se ne sećate, sigurno, jer je iz perioda o kome bi mogle da pričaju naše dede ili pradede. Ko voli ovu oblast, svideće mu se.

Za sada toliko od mene na ovu temu. Ima još toga. Prenesite mi svoje utiske kakvi god da su. Radujem se svakom komentaru...


понедељак, 23. април 2012.

Veliko iznenađenje iz malog kofera

ŠTA DA KAŽEM?  KOFER JE VELIČINE 25X10cm. POMISLILA SAM :"KAKO JE LEP". NISAM NI RAZMIŠLJALA DALJE, A NI NA KRAJ PAMETI MI NIJE BILO DA SE U NJEMU NEŠTO NALAZI, A KAD SAM VIDELA ŠTA JE U PITANJU, NARAVNO DA SAM, KAO BEKI BLUMVUD, IZVUKLA IZ SVAKOG DŽEPA PO MALO I KUPILA OVU MAŠINU, KOJA, VEROVALI ILI NE, RADI. NE ZNAM KOLIKO JE STARA, NITI GDE JE PROIZVEDENA. IDE U ZBIRKU STARINA, A SIGURNA SAM DA VREDI MNOGO VIŠE NEGO ŠTO SAM JE PLATILA.

MENI SE SVIĐA, A VAMA?

субота, 21. април 2012.

MAGNOLIJE



Šetam juče, gradom, zamišljena, kao i uvek. I tako, dok su se velike misli rađale u mojoj glavi, promašim ulicu! Tipično za mene. Dobra strana toga je što sam tamo naišla na ovo rascvetalo drvo, koje sam slikala. Setila sam se da sam prošlog leta radila ovu saksiju i torbu. Torba je, inače, bila reklamna, pa sam odsekla ime firme, proštepala i dobila novu torbu, koju sam predvidela za pakovanje poklona. Zato sam stavila isti motiv kao na saksiju. Nadam se da niko od zaposlenih iz te firme neće prepoznati torbu, a iako prepozna, neka gleda to sa vedrije strane i razmisli o tome da me zaposli na dizajniranju reklamnog materijala.

петак, 20. април 2012.

Quilling u pokušaju


Da, lepo sam rekla, tj. dobro ste razumeli! Ova veština, kao i mnoge druge, uostalom, delovala mi je komplikovano, ali lepo. Htela sam da probam i to, ali nisam znala kako da počnem, a o tome kako da završim i da ne govorim. Prateći uputstva sa Ininog bloga, napravila sam sopstvenu iglu, uzela papir za printer, ali u boji i krenula. Lenjira nigde, kao da u ovoj kući nema školaraca niti okolnosti koje mi idu na ruku. Dobro, idemo dalje! Sekla sam papir "od oka", jer ni naočare mi nisu bile pri ruci. Inače, stalno ih nosim, ali za ovu priliku ni njih nema, tako da se vidi da je baš"od oka". Mogu vam reći da nije teško, lepo mi je išlo. Znam da nije dobro, mora to mnogo pedantnije, ali sam ukapirala princip. A što se tiče slikanja peglom, o kome je Sanja pisala, probala sam sinoć. Slika mi je prelepo ispala, ali sačekaćemo Noć veštica da je vidite, jer mi je, neplanirano, baš za tu priliku.

среда, 18. април 2012.

Mali arheolog 2. deo



Utvrđenje na ulasku u Pirot

ostaci grada Cara Lazara, u Kruševcu, a u blizini je i DONŽON KULA
Već sam pisala o malom, budućem, arheologu, pa dok ne sredim zbirku starina, pogledajte ove slike. Na prve tri je MEDIANA, grad Cara Konstantina. Trenutno intenzivnije rade na njemu, jer se sledeće godine slavi 2000 godina hrišćanstva. Ogroman je, a i ostavio je utisak na mene. Poneli smo nekoliko kamečića, naravno. Bez tog se ne vraćamo kući, a dok se ne ukaže prilika za pravo iskopavanje, kupila sam jako lepu igračku, koja je, ustvari, komad gipsa, u kome se nalaze kosti dinosaurusa, koje treba pažljivo kopati. Na kraju se dobijeni delovi sastave. Mogu vam reći da je MNOGO zanimljivo! Neću se ljutiti ako mi kažete da sam podetinjila i tome slično...

уторак, 17. април 2012.

Mali arheolog



radio iz 1946, prvi koji je napravljen posle rata

kolekcija metalnih novčića

ko se seća ovoga?


Tezu, da karakter određuje profesiju, prihvatam. Da profesija može da odredi karakter, takođe prihvatam. Ali ono što ni jedan psiholog do sad, niti bilo ko, čija profesija podrazumeva rad sa decom, nije uspeo da mi odgovori, jeste pitanje KOLIKO VEZE IMA DEČIJA IGRA SA IZBOROM PROFESIJE? Ovako je počelo: skupljanjem kamenčića, skrivanjem blaga, zakopavanjem istog... I to traje od njene 5. godine. Pošto ja gledam da udovoljim njenim interesovanjima, pomažem joj da napravi svoj, lični muzej i zajedno skupljamo sve što bi obogatilo njenu zbirku starina. Jedan deo je na ovim slikama, a u još nekoliko postova, videćete ostatak. Da li će biti arheolog ili ne, to se ne zna, a do tada radićemo na malom muzeju, kako smo ga već nazvali.

понедељак, 16. април 2012.

Šareno, šareno



Evo, i praznik se završava. Od sutra se vraćamo svakodnevnim obavezama, a pre toga nekoliko fotografija, na kojima se vidi delić Vaskršnje atmosfere. Za sledeći post spremam opet fotografije, a biće reči o jednom hobiju moje ćerke. Sigurna sam da se mnogi sećaju nekih stvari koje će videti. O čemu se tačno radi, to sad neću reći, videćete i sami.

недеља, 15. април 2012.

SREĆAN PRAZNIK

KAŽU DA JE NAJVEĆA SREĆA ŽIVETI ZA DRUGE. AKO JE TO ISTINA, JA VAM ŽELIM DA BUDETE OKRUŽENI LJUDIMA ZA KOJE ĆETE DA ŽIVITE, I KOJI ĆE DA VAS VOLE TOLIKO, DA ĆE ŽELETI DA ŽIVE ZA VAS.

                                                            SREĆAN VASKRS

петак, 13. април 2012.

Još malo prazničnih dekoracija

Evo, kao što sam obećala, još nekoliko slika. To je samo deo, još fale detalji, a konačni izgled svega tek u nedelju. Do tad, sve najbolje, budite mi kreativne i vredne i ko slavi Vaskrs, srećan mu praznik!

четвртак, 12. април 2012.

Pripreme za praznik



Pripreme za Vaskrs počinju. Uživamo u tome. Pre nego što počnemo da bojimo jaja, spremamo dekoracije, planiramo, pa nam je cela nedelja ispunjena. Ovo je deo prazničnog dekora koji sam napravila od grane koju sam grundirala belom bojom. Gnezdo je napravljeno od sjajnih niti koje se prodaju pod imenom ANĐEOSKA KOSA, ali u tu svrhu može poslužiti i nešto drugo. Ptice su kupljene u cvećari. Na kraju je grana prelakirana. Ma, šta ja vama pričam, kad znam da vam je sve jasno i da kreativnost nema granice!





среда, 11. април 2012.

VOZ kao inspiracija

Vozovi. Ima ih mnogo, baš kao i ljudi kojima oni predstavljaju, ne samo prevozno sredstvo, već mnogo, mnogo više. Simbol su njihove mladosti, prvog putovanja, strepnje, želje... A znate li koliko je mladih ljudi koji nikada nisu putovali vozom? Mnogo. Neverovatno ali istinito. Kako god, meni je voz poslužio kao inspiracija za ovaj sendvič, koji se malo oštetio na putu do svog odredišta, a i za ukras u dvorištu koji je dugo služio kao igračka i koji je "prevezao" gomilu stvari i "obišao" celu planetu.

четвртак, 05. април 2012.

Priroda je savršena









Uvek sam volela putovanja. Duga, kratka, nebitno je. Od malena zamišljamo čudesne predele kojih, slažem se, ima širom sveta, a neki su tu, u našoj blizini. Da li nam ne izgledaju dovoljno moćno, kao oni koje gledamo na TV, ili smo navikli na njih, ne znam, ali kad sam prolazila ovom klisurom bila sam zadivljena. Naravno, foto aparat je uvek tu, spreman da ga upotrebim i zabeležim sve ono što sam podelila, i što ću podeliti sa vama. Pažljivo gledajte i videćete neverovate oblike koje samo priroda može da stvori.