петак, 22. јун 2012.

Letnje šeme

Leto je i zvanično počelo, a sve u vezi leta me baš raduje. Raduje me sama pomisao na moje omiljeno godišnje doba. Eto, koliko je sati, a ja ne spavam. Ne spavam jer mi je lepo. Letnja noć, prva ove godine, stvorena je za uživanje i planiranje aktivnosti, kao i za novi izgled bloga.

Uskoro odlazim na odmor, tako da me neće biti nekoliko dana. Da, znam da ću vam nedostajati, ali pisaću vam redovno. A sad malo da se uozbiljim!

Ovo što vidite je moja lista planova za ovo leto. Planiram da savladam nove tehnike, recimo OSP, da proširim svoja znanja tamo gde mislim da treba,  ako bude mogućnosti da se upišem na neku novu radionicu, da razradim neke svoje ideje. Ne, to nije rad, to će mi biti zadovoljstvo, jer uživam u stvarima koje se tiču učenja.
A evo i nekoliko radova. Sve sam to uradila ovih dana, da ne ostavljam nezavršene poslove.

Tanjir, u prvoj fazi

Ovde me je slika podsećala na srnu

Na kraju. Srna se izgubila, ali ostao je urađen tanjir


A što da ne? I svećnjak. Srećom, nestalo je jaja!

Opet svećnjaci, sa kojima sam mislila nešto drugo, ali ova crno~siva tapeta dobro je došla, kao i ostaci moje maturske ogrlice. Oni lepo izgledaju za razliku od ovog belog, ali dobro, neka ga. Za sad...







 Ram od gipsa (slika) koji bi trebao da bude na zidu, da visi kao svaka normalna slika. Mislim, i sad je na zidu, izgleda kao normalna slika, samo što ne visi (tešim se time da ništa nije savršeno), već služi... Pa, ne znam ni ja, ali eto, glupo je da se baci samo zato što mi nije uspelo da lepo uradim zakačku. Uostalom, ne verujem da bi tad lepo izgledao(kad bi bio normalan) u kombinaciji sa ovim tanjirom, a i utičnica koju skriva bi kvarila celokupan utisak.



Toliko o mojim radovima, dobrim i manje dobrim. Ovo je preporuka za čitanje. Dve knjige koje ja mnogo volim. Zabavne su i edukativne, i vrlo rado im se vraćam već nekoliko godina, kao i neizbežna Beki Blumvud, koja mi je tako poznata! Mislim da znam na koga me podseća. Nije teško pogoditi, zar ne?

Ja vam želim da ovo leto bude nezaboravno u svakom pogledu, da se lepo provedete i zabavite gde god da ste i šta god da radite, da bude ispunjeno ljubavlju, uživanjem, dobrim idejama, dobrim ljudima, novim prijateljima...

Do čitanja, veliki pozdrav BY HEART!



понедељак, 18. јун 2012.

Dar sunca

Cvet koji je uvek izazivao moje divljenje i koji, po meni, simboliše život, jeste suncokret. Pored školjki, za mene je bio i ostaće pravo savršenstvo prirode. Čak sam i svoj blog htela da nazovem SUNCOKRET, ali je Jasminka bila brža.

Šta ovoj biljci treba da bi bila ovako lepa i srećna? Samo sunca i vode! I čoveku treba malo da bi bio srećan, samo treba da bude svestan toga.
Ovaj je prvi procvetao, zato sam ga slikala, ali imam ih još, onih manjih, ukrasnih, koji će procvetati ovih dana. Jedva čekam!

Inače, suncokret potiče sa severa Meksika, a njegovo seme su doneli Španci i otuda se raširilo po celoj Evropi. Videla sam da ljudi sade suncokret uz vlažne zidove jer ova biljka upija svu vlagu, a kako je nastao suncokret?

Stara guarani legenda kaže da su dva susedna plemena, koja su živela uz reku Parana, živela lepo i u miru. Njihove vođe Piraju i Mandio su bili dobri prijatelji, pa je Mandio mislio da bi bilo dobro da svog sina oženi Pirajuovom ćerkom, pa bi na taj način njihova plemena i dalje bila ujedinjena i živela u miru. Devojčin otac je to odbio, rekavši da je njegova ćerka posvećena Bogu Suncu, i da se ne može udati ni za jednog čoveka. Mandio nije prihvatio ovo odbijanje, smatrajući ga uvredom i poniženjem, pa je napravio kavez i naveo devojku da upadne u njega, govoreći:"Traži sad, od tvog Boga da te oslobodi". Devojka je plakala i molila nebo i sunce da ne dozvole da umre, da učine nešto kako bi ona mogla i dalje da gleda sjajno sunčevo lice. Pretvorili su je u lep, žuti cvet koji tokom celog dana prati kretanje sunca.

Priča je iz mitologije Inka, i meni se mnogo sviđa, kao što mi se sviđaju i nepregledna polja suncokreta u Vojvodini, koja se nastavljaju dalje, kroz Hrvatsku. Pošto je moja ćerka prvi put prošlog leta prošla tuda, njen prvi i najlepši utisak iz inostranstva su, upravo prelepa, žuta, polja suncokreta, koja izgledaju kao u bajci.

недеља, 17. јун 2012.

Sasvim jednostavan dan


Školska godina je završena. Konačno! Raspust! Deca su organizovala žurku u školi tim povodom, a pripreme su izgledale ovako, kao što vidite na slikama. Bilo je tu muzike, igranja, smeha i svega onog što priliči deci.











Ustala sam, konačno, naspavana i opuštena, bez spiska obaveza za ovaj dan, bez brojanja dana do raspusta.

Uživamo, ja i moja ćerka, u sasvim jednostavnim stvarima koje nas okružuju, u sasvim jednostavnom danu koji pruža osećaj mira i opuštenosti u sasvim jednostavnim mirisima prirode...

 Cveće je mojih ruku delo. Volim kad ovako procveta, a ovi sunčani dani su mu pomogli.


Bašta i ručak i desert koji smo ubrale, su delo moje ćerke, koja voli zemlju i sve radove koji se tiču zemlje.  Strašno je ponosna na svoju
 tikvicu tešku ravno 1kg, na svoje maline, ribizle i ostalo voće i povrće koje uzgaja. Njen recept je PRIČANJE. Po čitav dan ona obilazi svoje biljke i priča im. I stvarno, izgleda da pomaže.






I na kraju, ove tri fotke koje je ona napravila. Zavirila je malo u unutrašnjost kućice za ptice, u gnezdo, zbog kog je bila presrećna. I ja sa njom.


Možda je ovo suviše jednostavno da bi čoveka učinilo srećnim, ali to je moj svakodnevni, jednostavni život. Kakav je, takav je , moj je i ja ga volim.





Šta vas ispunjava? Šta čini vaš svakodnevni život? Šta bi ko promenio? Da li bi ste promenili nešto?   Da li je odsustvo želje za promenom znak slabosti ili nedostatak hrabrosti? Ili, možda, nepostojanje mogućnosti?
Fleksibilnost? Navika?



Do čitanja! Budite mi veseli, kreativni i uživajte u malim, jednostavnim stvarima, jer sitnice čine život.

петак, 15. јун 2012.

Da ne poveruješ!

Šta kupatila znače, tj. koliko znače, ne treba pominjati. Glupo je o tome i razmišljati. Uređenju ovog dela doma posvećuje se velika pažnja. Razumljivo, jer je to ipak poseban deo u svakom pogledu. Duže vreme se, gde za to postoje uslovi, kupatila odvajaju na "mala" i "velika". Meni je to u redu, jer ipak je to jedan prostor koji je intiman i nije baš za svakoga ko dođe u kuću. Naročito nije za one koji vole da bacaju poglede na tuđu šminku, parfeme i ostale sitnice, a kad vidim da neko izađe iz kupatila namirisan mojim parfemom, nalakiranih noktiju PROKLJUČAM OD BESA!!!!!!!!!!!!!

Ne, nisam htela da se žalim,  samo sam htela da uporedim vreme kad su javna kupatila bila mesta društvenog okupljanja i ovo, naše vreme. Tako je bilo u Rimu, a kasnije, sa prodorom Turaka na istok, ta moda se vratila i banje ponovo oživele. U međuvremenu, u doba ranog hrišćanstva, važilo je pravilo da čista haljina i čisto telo znače nečistu dušu. Čak je i inkviziciji jedan od argumenata bio, protiv nevernika, ONI SU POZNATI PO TOME ŠTO SE ČESTO KUPAJU. Čak sam negde pročitala da se Luj XIV kupao jednom godišnje, a objašnjenje  za pojavu kuge, bilo je da je u pitanju nesrećno preklapanje Saturna, Jupitera i Marsa, koje je dovelo do toga da se ta opaka bolest raširi...

Možete li zamisliti sve to? A sa druge strane, imamo drevne civilizacije, gde je kupanje bilo ritual, gde su se koristila mirišljava ulja, biljke i još mnogo stvari iz prirode.

Inspirisana drevnom civilizacijom, i njihovim higijenskim navikama, napravila sam ovaj mali komplet za kupatilo. Pošto nameravam da ga poklonim, ostalo je još da ga upakujem, i da posudu napunim sapunim zanimljivih oblika, da vežem mašnu koju ću napraviti od špage, da bi sve delovalo što prirodnije, i to je to.



Možda je malo neobičan ukras za kupatilo, ali meni se dopadaju takvi detalji. Ustvari, ništa tu nije neobično, samo nismo navikli na takve stvari, jer se ljudi uglavnom odlučuju za varijantu FUNKCIONALNOSTI I MINIMALIZMA.


P.S. Svećnjak kji vidite na slici PRE, je predviđen za drugu priliku, a u flašici je morska so i nana.

среда, 13. јун 2012.

Držač za kišobrane


Bio jednom jedan...

Tako počinju sve priče. Doduše, ovo je priča o zemljanom loncu, koji je, sticajem vruće-hladnih okolnosti ostao bez dna.

Ne, nema ove priče ni u jednoj antologiji, ali znate kako, već mi, kreativci od svega
što je ŠTETA DA SE BACI napravimo priču. Moja majka, vinovnik ovog događaja koji je prouzrokovao pucanje i odvajanje dna, imala je zamisao da se u ovaj lonac posadi cveće, što sam ja u startu odbila. Ne sviđa mi se to. Nekako je veliki, ne znam ni sama, ali nisam ga videla na taj način. Danas sam ga završila, i evo kako izgleda i čemu služi.

Sviđa mi se taj shabby look, pa sam pokušala da uradim nešto tako. Čak sam i salvetu malo više nakvasila da bi se sama pocepala na pojedinim mestima. Istu ovu ružu ima i sa druge strane.

Za sad služi za kišobrane, ali ga nešto gledam i sve mislim kako bi bilo lepo uraditi neki aranžman sa suvim travama.

Šta vi mislite?

понедељак, 11. јун 2012.

Iz albuma



Ovo je crtež moje ćerke iz predškolskog, na temu šta ću biti kad porastem. Naravno, arheolog. Crteži iz prvog i drugog razreda na ovu temu izgledaju slično. Dok deca žele da budu učiteljice, vaspitačice, piloti, moje dete je uporno da bude arheolog. Čak su je i prozvali KAMENJARKA. Ne iz loše namere, već zato što im je kamenje prva asocijacija na zanimanje arheologa. Meni
lično je to bilo mnogo slatko i simpatično.


Deca kao deca! Uvek originalna, iskrena i otvorena!



Možda je malo neobičan hobi za dete, malo neobično interesovanje i tolika ljubav prema tom, specifičnom, zanimanju, ali poznavajući svoje dete, tvrdim da će tako i ostati, jer nije sklona čestom menjanju stavova i mišljenja. Moji roditelji bi rekli da je
tvrdoglava, kao ja, a ja kažem da čovek treba da radi ono što voli i da se bori za ono što voli i u šta veruje.

Pa, krenimo sa prelistavanjem albuma. Videli ste kako sam ga uradila. Logično bi bilo da se u njemu drže fotografije, ali mi, eto, držimo ove novčanice i još po nešto što želimo da sačuvamo. O novčanicama neću pisati, vidite iz kog su perioda, a neću pisati ni o periodu koji je iza nas, kad nisam mogla da uhvatim korak sa brzinom kojom su se ove novčanice menjale. Znam da sam tada bila, iako uplašena, ipak puna ambicija i vere da će sve to brzo proći. To što sam tih godina spremala ispit iz Ustavnog prava, pa je za svaki rok važila nova knjiga, jer nam se država menjala kao i ove pare, nije me pokolebalo u nameri da budem ono što sam odabrala kao svoje buduće zanimanje. Iako na tom polju nisam uspela, ne kajem se! Nisam uspela ne zato što nisam htela, već zato što život ume da vas povede nekim drugim putem. Ni zbog toga se ne kajem!

Poseban deo u albumu zauzimaju stare fotografije i razglednice. Ne znam šta bih uradila svojim potomcima kad bih znala da moju fotografiju neko prodaje na buvljaku za male pare! Samo se nadam da će završiti u rukama nekoga ko će znati da je ceni.
Na ovoj fotografiji je Kraljica Marija sa sinovima Tomislavom, Petrom i Andrejom. Kojim čudom je to dospelo na buvljak ne znam, ali kako cenimo svoju istoriju, tako nam i vraća.

Ima još dosta toga u tom albumu, a ja sam vam pokazala deo. Svaka stvar ima svoju priču, baš kao i život. Odraz je i slika nekog vremena o kome znamo ili ne znamo, ali na sreću, tu su arheolozi i kolekcionari, pa bili oni mali ili veliki, koji će i pojasniti i sačuvati deo prošlosti.

Šta mislite, koliko je sve to važno?

недеља, 10. јун 2012.

Ljubav je ruža, ljubav je cvet...


 Ne, ne, nisam se zaljubila, samo ne znam šta mi bi pa nisam slikala sve ovo pre, nego tek posle. A sve sam ovo uradila juče.

Da, bila sam vredna i inspirisana lepim vremenom i jednim lepim događajem. Evo o čemu se radi.
Sedim ja na autobuskoj stanici. Naravno, tu je još puno ljudi, a između ostalih, i jedan deda i jedna baka. Pričaju oni tako, o svemu. Ispričaše se o zdravlju, terapijama, vremenu, deci, unucima... I onda deda poče priču o ljubavi. Vidim ja o čemu se radi! Baka, naravno, isprva nije ukapirala, a kad se to desilo, ona se zbunila. Deda nije bio prost ni vulgaran ni napadan, ali njoj je bilo neprijatno jer se poznajemo, a drugi ljudi su počeli da se smeškaju. I naravno, ja se uključim u razgovor da bih sve to podržala i da joj pokažem da nema razloga da joj
 bude neprijatno. Na kraju, kaže deda: "Ljubav je ruža, ljubav je cvet, da nema ljubavi, nestao bi svet". I meni se to uvrti u glavu i non stop ponavljam.

Pomenuti događaj sam ispričala nekim ljudima, koji su bili skoro zgranuti. Ne znam, meni je sve to bilo slatko i simpatično. Pa nije ljubav rezervisana samo za mlade! Šta ima loše u tome da i ljudi od 70 godina vole i žele da budu voljeni? Da li je u mom karakteru previše ISKRICA, čak toliko da su mi pomutile razum?

I onda krenem... Uradim ovu tašnu, pa papuče, zatim ovaj foto album koji ćemo prelistavati sutra, i dve limenke od kapućina, od kojih je ova u funkciji držača za olovke, a druga, koju sam poklonila pre nego što sam je slikala, služiće kao kutija za kafu.

I pošto i dalje ponavljam ove stihove, samo sad pevušeći, dolazi moja ćerka koja je videla reakcije drugih ljudi na priču i kaže: "Mama, razmišljala sam. Muškarac i žena su tu da bi isto činili, slično doveli na isto, a različito primenjivali".  Kakve velike misli u tako maloj glavi!  I kako ohrabrujuće po mene! Hoće reći da smo svi različiti ali stremimo istom cilju.




O! Cveće! To sam zaboravila! I to sam juče uradila, tj. obojila.

Uživajte u svakom danu, ispunite ga ljubavlju, pevušite, smišljajte stihove, smejte se i imajte na umu da je svet nastao iz ljubavi!

четвртак, 07. јун 2012.

Što je danas lep i sunčan dan



 Odavno nisam pevala ovu pesmu. Nije ni bilo prilike, tj. dugo nije bio ovako lep i sunčan dan.

Pošto sam sredila neke poslove vezane za administraciju i to veoma brzo i lako, prosto sam se uplašila da se nešto ne desi. Na sreću, nije bilo nevreme, već je ogrejalo sunce. Ne mogu da verujem! Leto dolazi! A pošto ja funkcionišem samo kad je lepo vreme, evo šta sam uradila u roku od dva sata. Sredila sam najpre ovaj poslužavnik i dok se on sušio,  posvetila sam puno pažnje mojim kaktusima. Ne znam da li sam
i njih pominjala u okviru svojih interesovanja i hobija, ali, eto, sad i to znate o meni.

Volim kaktuse jer imaju izuzetno lepe cvetove, a ima ih mnogo vrsta. Ne znam koji bih izdvojila kao omiljeni, ali što imaju više bodlja, meni su lepši.

Ovo je samo deo moje kolekcije a ostali su u dvorištu jer neki vole kišu, tj. kišnicu, neki su veliki za terasu, a neki nisu preživeli zimu.
Pogodni su za čuvanje jer ne izazivaju alergije kao sobno cveće, nisu
zahtevni, a cvet im je zaista nešto posebno, naročito opuncijama, koje su i najotpornije.

Kad je u pitanju simbolika cveća i poruke koje šaljemo osobi kojoj ga poklanjamo, za kaktus se kaže da ga poklanjamo neprijatelju. Ne znam zašto je tako, verovatno zbog bodlji, ali moram reći da je to nepravedno. I ruža ima trnje, pa je kraljica cveća.

Koji je vaš omiljeni cvet?