понедељак, 14. септембар 2015.

Moj svemir

Jesen je tu. Hladnim, kišnim danima, najavila je svoj skori dolazak, a onda nas opet iznenadi sunčanim danima i pomalo vetrovitim. Hirovita je, kao i uvek.



Ne volim iznenađenja u vidu kiše i hladnih dana. Šta ću, takva sam... Mada, takav dan ne mora biti loš. Uvek postoji način da ga ugrejemo i obojimo ili da pobegnemo na neko mesto i to ono koje predstavlja naš svemir, oazu mira. Onog unutrašnjeg, pre svega; mesto, koje sami oblikujemo, prema sopstvenim željama i snovima; ono mesto koje nam niko ne može uzeti niti ući nepozvan.

Moj svemir je satkan od boja, veselih, jakih, nežnih, lepih; satkan od sunca i mnoštva snova i smeha. U njemu ima mesta za sve što poželim. 

Stare patike. Izbledele, iznošene, ali i dalje upotrebljive, samo ako se želi...


Posle dužeg vremena, sa četkicom u rukama, osećam se odlično. Bila mi je potrebna pauza i odlazak na drugu stranu.

Boje, među kojima i dalje dominira plava. Za deo svemira koji želim preslikati, plava je neophodna.


I malo zlatne i bele. Da se stope u jednu.


Na kraju, prskanje četkicom na koju je naneta bela boja, nekoliko docrtanih zvezdica i opet su kao nove! Spremne da pređu kilometre i kilometre.


Uz pertle jakih boja, deluju još atraktivnije.


Pa, dragi moji, ne zaboravite na svoj svemir. Negujte sve što je lepo i deo te lepote priuštite ljudima oko sebe. Znam da to radite, jer i mene time inspirišete. Kažu, da bi vam se dobro vratilo, mora prvo da ode od vas. Istina, zar ne?

уторак, 08. септембар 2015.

Kad princeze porastu

Rešavam jutros da se bacim u akciju i da, od sinoć, pripremljenih materijala sašijem, konačno, ono što sam planirala, kad zazvoni telefon. Poštar zove. Moj školski drug, inače, ali toliko sam prehlađena da nisam shvatila njegovu šalu: "Nataša, čika poštar ovde", nego sam mrtva ozbiljna rekla: "Izvolite". 
Obavestio me je da mi je stigla knjiga. A kad sam otvorila paket koji je Kaja poslala, videla sam o kojoj knjizi se radi, a šta je još bilo u paketu i za koga je, nije teško pogoditi. I izmamile su osmeh na licu budućeg umetnika i zato će biti odmah upotrebljene, ali prvo da se dobro uvežba, jer, kaže, neće da troši boje bezveze. 


Ilustracije su jako, jako lepe, a par njih ću podeliti sa vama.Meni lično, najviše se sviđa ova poslednja.





Princeze, omiljeni likovi devojčica. Iako internetom kruže priče o tome kako zaglupljujemo decu princezama i ostalim proizvodima namenjenim specijalno tome, ne odustajem od toga da su one deo odrastanja svake devojčice. Lično, ne vidim ništa loše u tome, a zaglupljivati se možemo bilo čime, ne samo princezama.

Ovaj pokrivač je bio deo Deda Mrazovog poklona jedne godine, pored posteljine sa istim motivom, ali princeze više nisu aktuelne, pa smo skupili gomilu "princeza" stvari kojima će se jedna Lena, baš, obradovati, a pokrivač sam rešila da prepravim.


Vrlo jednostavno! Letos sam kupila gomile ostataka, jako lepih, pamučnih materijala. Za male pare, razume se. Između ostalih, i ovaj sa printom. Pošto ga nije bilo dovoljno, nastavila sam ovim jednobojnim, bež materijalom koji se lepo uklopio.


I da ne bude da samo ja krivim štep, ivice, evo, uverite se da je ova strana pokrivača bila krivo skrojena. Problem rešen makazama!


A opet od onoga što je ostalo, skrojila sam ovaj jastuk i detalj na njemu. Ostalo je još samo da se sve lepo postavi na svoje mesto.


U međuvremenu, moje dete je počelo da bloguje, da dizajnira sve i svašta. Želi, kaže, da samostalno gradi karijeru, a ne da joj ja pomažem, tako da znate: Ako naiđete na blog Fancy tips, nemojte da ga gledate! Eto, neću da joj pomažem, a ako se sretnemo tamo, nemojte reći da me znate, kako bi dete moglo neometano da gradi blog karijeru.

Do sledećeg posta, nakoji nećete dugo čekati, šaljem vam veliki pozdrav. I naravno, čitajte me na Konkretno.