Umetnost u pesku

Kad sam bila u srednjoj školi, moj profesor likovnog, izuzetan čovek inače, govorio je da na svetu postoje tri stvari koje se ne mogu definisati, a to su: život, umetnost i ljubav. Svako od nas ima svoj doživljaj pomenutih stvari i neko sopstveno viđenje.

Nisam umetnik ali sam njen veliki poštovalac i kod mene ona budi posebne emocije, bez obzira da li je vizuelna ili neka druga.

"Na put oko sveta" kako se i zvala ova izložba, kreće se odavde, iz jedne ruševine od fabrike koja je za ovu priliku pretvorena u lep prostor, zahvaljujući dobroj ideji i viziji, kao i želji da se maksimalno iskoristi ono što je na raspolaganju.

Prva figura je stjuardesa, koja će svima poželeti srećan put, a na dalje, čovek može sam da se uveri gledajući ove figure kako je svet veliki, lep i raznolik!

Ja sam ostala bez daha, iako mi nije prvi put da vidim ovako nešto, i ako se slučajno pitate da li sam i ja pravila nešto od peska, mislim da odgovor znate, a znate i mene, već...

 U restoranu služe hranu iz ovakvih tanjirića i dobijate ovakav pribor, koji sam ja iskoristila da napravim suvenir koji je i upotrebljiv. Stvarno sam nemoguća, priznajem, jer sam sve nove podloge upropastila i ne umem da radim ako nešto nije povezano sa otpadom.

Nisam pričljiva kao inače, jer ovaj post je jedan od onih za gledanje. Svaka figura je priča za sebe, slika jednog dela sveta koji može biti blagonaklon, surov, glamurozan, usamljen, a sve u svemu LEP, kao što je i sam život, umetnost ili ljubav, koja je u osnovi svega.

Želim vam da uživate u ovom malom putovanju, da kroz razmišljanja o pesku vratite neke lepe dane u sećanje, a ova priča koju možete pročitati ovde, takođe je podsećanje na nešto uspavano u nama.

Fairy tales

     Vile i vilinski svet su nešto što svi upoznajemo kroz prve priče koje čujemo. U našoj mašti, one su oličenje dobrote, uglavnom, iako postoje i one druge koje umeju da kazne i začaraju, naročito ako se upadne u njihovo kolo.

      U narodnim verovanjima, one čuvaju vodu, pa se kaže da noću ne treba zahvatati vodu sa bunara, a ako se baš mora, prvu kofu prosuti da bi se odobrovoljile vile, drugu, takođe, treba prosuti, da bi osoba koju voliš "pošla s tobom do oltara", a tek treću kofu treba uzeti za piće. Takođe, vodu uvek treba pozdraviti, opet, da bi se vile odobrovoljile, rečima: "Dobro veče, dobra vodo".

     Mitologija starih Slovena pominje vile kao ženska, natprirodna bića, koja su, uglavnom, naklonjena ljudima. Južni Sloveni, kojima i mi pripadamo, veruju da se vile rađaju iz kiše, cveća, duge, da su vešte u vidanju rana lekovitim biljem i da se zaljubljuju u junake. Njima može ovladati samo onaj ko uspe da im uzme odeću ili krila, a to je jedino moguće noću, baš oko vode, kad one nage igraju u kolu. Koliko god imale dobrih osobina, imale su i onih loših, naročito ako ih neko naljuti. Tad bi ga usmrtile svojim strelama  ili  kaznile na drugi način. One su nežne, blage, a sa druge strane, dobri ratnici, vešte u baratanju strelama, pa kad se one bore, zemlja se trese. Kao i svako žensko biće, uostalom...

     Međutim, vile sa kojima se najčešće srećemo, jesu Diznijeve, od kojih mi je Zvončica najdraža, ali definitivno, na tom polju, postoji mnogo stvari koje bi se mogle približiti ljudima, jer mnoga verovanja i običaji koje danas praktikujemo, potiču iz paganskog doba, a bajke, priče, mitologija i sve ostalo je odraz kolektivne svesti jednog naroda. Meni lično, Kelti i Sloveni imaju veoma lepu i neobičnu mitologiju.

     I dok napolju pada sneg iako mu nije vreme, ja gledam fotografije koje smo ja i moja vila napravile prošlog leta. Slikale smo sopstvene senke,što je bilo prilično zanimljivo, a neke od njih podsećaju na vile, naročito ove poslednje, zar ne?

     I za kraj, još jedna FAIRY priča, reciklirana.

   
     Reči su moćne i u ljudskom i vilinskom i bilo kom drugom svetu. Mašta takođe... Upućeni smo jedni na druge. Da li su vile Suđaje tako odredile-ne znam, ali svejedno, treba da imamo na umu da zla rana zaraste, ali zla reč nikad, pa da svoje moći upotrebljavamo da jedni drugima kažemo nešto lepo, pomognemo, podržimo se međusobno i da se volimo i poštujemo. Želim vam lep dan ispunjen najlepšim pričama.