Šta okom vidim

Ima jedna paganska bajalica koja se i danas upražnjava, a pomenula sam je u priči koju možete pročitati ovde.

Nime, Stari Sloveni su poštovali mnogo bogova od kojih je Svevid bio među najcenjenijima. Imao je četiri glave, a svaka je bila okrenuta na jednu stranu sveta, otuda je mogao sve videti. prelaskom na monoteizam, Vidovdan i običaji koji ga prate, pokazuju da se forma promenila ali ne i suština.
"Šta okom vidim, to rukom stvorim" kaže se na Vidovdan i po verovanju, sve će ići od ruke.

To mi je palo na pamet kad sam ove keksiće videla na pinterestu. Naravno, samo slika, ali toliko su mi bili lepi da sam morala da se bacim u akciju inapravim ih. I dalje su oni sa pinteresta lepši, ali i moji će biti naredni put. Sad znam kako (ne)treba.

Deo Vaskršnje trpeze u čijoj izradi sam učestvovala kao neko ko pere sudove, bilo je još specijaliteta koji se odražavaju na kilograme, ali bože moj... Važno je dostojno nositi te svoje kilograme. Mislim... Zapravo ne mislim, ali šta je tu je!

Sećate li se onog deteta koje je skupljalo kamenje, obožavalo ovce, sanjalo da bude arheolog i postavljalo filozofska pitanja?

To dete i dalje skuplja kamenje i dalje želi da bude arheolog, i dalje obožava ovce i postavlja još nezgodnija pitanja, a u međuvremenu je napunilo 16 godina i pored svih interesovanja, voli da zavede red u kuhinji. Ne bunim se.

Pouzdano znam da ne upražnjava bajalice, talenat je nasleđen.

Sem talenta nasledila je i druge osobine koje me izluđuju, zato sam i rekla da se ti nisi rodila ja ne bih znala koliko sam teška (mislim na narav, a za ovo drugo, vaga laže!) i dosadna. Eto, nateraju nas da naučimo nešto o sebi.

Vaskrs je vreme radosti. Neka se svetom širi ta radost i lepota, a dobro će, znam, pobediti. Volite sebe i svoje osobine. Gledajte, stvarajte, nije važno ako nije savršeno...

U potrazi za biserima

Ovih dana su društvene mreže preplavljene savetima o tome kako provesti vreme u karantinu. O tome da ljudi nemaju ideju kako provesti slobodno vreme, ne želim da razmišljam, niti se trudim da shvatim zašto mi je to neshvatljivo. Sloboda je pitanje stava, zar ne?

Jedan od savremenih pesnika, moj prijatelj Ničeov učenik kaže: "Kada si zaljubljen ne misliš samostalno, ili ne misliš ništa, zato što nisi u stanju da se zaljubiš ili misliš pozajmljenim mislima osobe u koju si zaljubljen. Ali kad nekog voliš tada si gospodar svojih misli"

Nekog ili nešto, svejedno, rekla bih ja, jer iz ljubavi, našta god je usmerena, proističe posvećenost, a ovo je idealno vreme za posvećenost potragama bilo koje vrste, što znači i onoj za sobom. Iako se dešava svakodnevno, nije loše odvojiti malo više vremena za nju. Tu Gugl ne daje rezultate, ali može odvesti do ljudi koji znaju da inspirišu onim što rade.

Poznato vam je odakle kreću sve moje potrage pa i ova za biserima. Otpad! 

Ne, ne dotiče me kolaps u tuđim glavama (sem kad ga treba izbeći), lančane poruke a sa teorijama zavere sam raščistila. Dopadaju mi se! Mahom su odlične kao inspiracija za  priče. I tako, svet krizira, a ja gledam širu sliku i putujem u morske dubine, nošena onim što je ostalo u nekim kutijama, jer, eto... Možda neće zatrebati, ali žao mi da bacim. 

Raspored elemenata na drugom radu bi, čini mi se, trebalo da bude bolji, ali to se da srediti, važni su morski ježevi doneti iz Pirovca sa gostovanja kod Ane, koje će mi ostati u sećanju kao jedno od dva najlepša putovanja u životu. 

I dok dođe vreme za more, tj. dok se otklone prepreke za odlazak na more, jer za njega je uvek pravo vreme, ja ću salsu učiti sa YT i organizovati potragu za biserima u svojoj blizini.

Do tad, maštajte. I ovo će proći. Uz muziku koja podseća na leto, ples i hobi je najbolje.

Ostani kod kuće i piši blog postove

Primetila sam da je poslednji post objavljen u ovo vreme pre ne znam tačno koliko godina, onaj pre njega isto, pa nekako ispada da se i ja oko Vaskrsa pojavljujem na blogu, da ne kažem vaskrsavam.

Nije da mi je izolacija dobrodošla ako se u obzir uzme razlog zbog koga nam je kretanje ograničeno, ali onako, sama po sebi, iskreno govoreći - jeste. Ako bi svi koji kukaju po društvenim mrežama zbog kvasca, maski, zbog sostvene dece sa kojom ne znaju šta će, malo razmislili, videli bi koliko su površni i slabi. Nego, o takvima neću, kvare mi idilu policijskog sata u kome sam posvećena, između ostalog i čitanju Pavićeve knjige "Predeo slikan čajem".

Zastala sam kod rečenice "Lepota je prokletstvo". Da li je prokletstvo, prednost ili nešto treće?


                                           

Pored čitanja, tu su i druge moje ljubavi, a jedna od njih je i pisanje, a tu je i Kampster platforma koja nudi besplatne kurseve. Naravno da sam uzela sve! Stvarima koje sam zapostavila, posvetiću se ovih dana. Ako nešto dobro može da izađe iz ovoga, onda je to posvećivanje sebi.

Za kraj,jedna priča iz ciklusa "naopakih" kako sam ih nazvala, objavljena na srpskom žurnalu.

Dok ne stigne drugo izdanje "Besmrtne" čitaćemo se ovde. Do tada, budite gde morate, a kad ste kod kuće, pišite blog postove.