Happy star

Odavno, znam, nisam napisala post, a rekla sam sebi da ću ove godine biti aktivnija na blogu. Nisam održala obećanje, ali zato ćete sad, videti zašto.

Nena me je tagovala za jednu blog igricu, gde treba da napišem čega ću se sećati iz 2015. godine. Mislim, i da nije bilo te igrice, svakako bih napisala post, jer se u poslednje vreme mnogo toga desilo.
Iskreno, ne svodim račune krajem godine. Radujem se svakom novom danu, svakom prazniku a lepih stvari se uvek sećam bez obzira na datum. Volim život, znate to, i svaki dan je poseban i priča za sebe. Naravno, ne znači da je meni sve dobro i u najboljem redu, ali ako postoji i tračak nade, ja ću se za njega uhvatiti. A vi? Čega ćete se vi sećati iz 2015? Neću da tagujem nikoga, jer se tagovanja ponavljaju ponekad, već ko želi neka napiše u narednom postu.

Ove, 2015. godine, kao što rekoh, desilo se mnogo lepih stvari. Neke se vide, neke ne, a meni su,definitivno, draže one koje nisu vidljive, jer se tiču nekih mojih odluka, unutrašnjih promena i ostalih stvari koje su  me učinile jačom, stabilnijom i pokazale mi, da tako kažem, put.

Od novina koje se vide, najveća je "Happy star"! To je, dragi moji, moja radnja! Mala, šarena, vesela radnja u kojoj se, osim stvari, može naći i mnogo pozitivne energije, smeha, razumevanja, ideja i svega što ljudima u poslednje vreme nedostaje.

Odluka je pala preko noći! Otvaram radnju! Bez dvoumljenja, jer znam da ja mogu da izađem na kraj sa tim. Uostalom, iako ne mogu, za to je potreban dokaz, zar ne, a ne može se znati dok se  ne proba?
Čvrsto verujući u sebe i svoj naum, krenem u akciju u čiji pozitivan ishod je malo ko verovao. Izuzimam vas, kreativce, jer mi smo poseban soj.

Mislila sam da imam dovoljno robe za početak, s obzirom na haos u kući, ali se ispostavilo da je to malo, kao što je bilo malo para za ulaganja, tj. nimalo, ali, bože moj, snaći ćemo se, pa je prvih dana sve izgledalo lepo, jer je novo, zanimljivo, pa se taj nedostatak nije ni primećivao.

Naravno, morala sam da se snalazim, a gde drugo nego po otpadu. Komšije su malo čudno gledale, nenaviknute na mene, ali ja sam pevušila i radila. Onda su mi se približili, videli da nisam strašna nego kreativna, pa i sami učestvovali u kreiranju izloga a onda i ostalih potrepština.

Dakle, na samom početku, to je izgledalo ovako. Ne znam šta vi mislite i kako to deluje na slikama, ali  meni je bilo veoma oskudno, a ja, pride, bez aparata.

Kad sam radila vrata ovog ormara iz vremena kad sam ja išla u školu, opet je bilo zgledanja i sumnjičavih pogleda. Vrata namazana prerađenim uljem, crna, oštećena...

Poduhvat je uspeo, nastavnica zadovoljna, pa je na red došao sat za učionicu matematike. Eto, volim da crtam, pa sam crtala. Ne mora sve da bude salveta.

A onda sam crtala i ove suncokrete. Ovde još nisu bili završeni. Meni se dopao ovaj poslužavnik. Ali, dopao se samo meni i jednoj devojčici koja ide u umetničku školu. Ona ga je odmah primetila dok su ga ljudi zaobilazili. I zaobilaze ga, još.

I kao što rekoh, volim da crtam. Te mojeljubavi nisu bili pošteđeni ni zidovi. Ova žuta boja, počela je da mi deluje monotono, pa ja malo da razveselim prostor!

A sad? Sad radnja izgleda malo bolje. Svakodnevno dodajem neke detalje, prilagođavam se.

Koristim sve što mi je pri ruci od materijala i mogu vam reći, da ljudi pozitivno reaguju na nešto što je drugačije. Treba vremena, naravno i svaki početak je težak, ali dobro je.

Pozitivne reakcije su bile i na ovo, kulturno popodne, kako smo ga nazvali, gde su se deca i nastavnici družili sa piscima. Moji prijatelji, Ivan i Braca, odazvali su se mom pozivu da gostuju u našoj školi. Ne zbog njihove, lične promocije, jer, obojica su afirmisani pisci, već da bi se deci o mogućilo nešto što je, bar dok sam ja išla u školu, bilo normalno, a to je druženje piscima, glumcima, članovima raznih udruženja, gde su se promovisale vrednosti kulture, tradicije, umetnosti...

Atmosfera je bila opuštena, deca oduševljena, a oni koji pišu pesme, priče, bili su u prilici da ih pročitaju. Kao znak podrške, od Brace su dobili knjige na poklon. A onda je meni jedna sjajna misao pala na pamet!
Da, čim sam izgovorila da imam ideju, čuo se uzdah: "Šta si sad smislila?"
"Pa, eto" kažem ja, "smislila sam da se, recimo, izda jedan zbornik radova a u njemu da budu radovi sve talentovane dece iz ove škole".

Dobro, sad, odmah se postavilo pitanje novca, ali sam i za to našla rešenje.

Sve u svemu, ko preživi ovo moje pisanije, neka ostavi komentar i neka pročita romane "Uzgajalište klonova" Ivana Rajovića i "Carigradski drum" Bratislava Petrovića. Nećete se pokajati, kao što se nećete pokajati ni ako sledite svoju zvezdu, ma koliko to teško bilo. Verujte, dovešće vas do vašeg sna. Na tom putu, otkrićete sebe, koliko god mislili da ste to što jeste, iznenađenja uvek postoje.

Dobro jutro!

Ovo decembarsko jutro nagoveštava sneg. Hm, skoro da smo i zaboravili kako to izgleda. Podsećanja radi, pre par nedelja, najaviše katklizmu u Kraljevu! Crveno! Uzbuna! Nevreme! Ljudi mi masovno slali poruke da pitaju kako smo, šta se dešava, a ja uveliko radim oko cveća. Sunce greje, milina jedna. Ničega, što bi se smatralo makar i nagoveštajem nevremena, ni na nebu ni na zemlji, nije bilo. Jutro, nakon najavljene nepogode je izgledalo ovako.

To je bilo ujutru. Do podne, opet sunce. I tako, preživesmo mi i to. Bez spasilaca i raznih štabova i ekipa odbrane i pomoći, jer su, usput, rekli, da neće biti u mogućnosti da nam pomognu. Ja pripadam generaciji koja je u školi učila ONO, i ne samo to, nego i DSZ u kompletu, pa sam preduzela i neke korake zaštite, Prvi od njih je bio napraviti tople čarape.

Da, makar jedne, za dete, koje će ličiti na ovcu. Najobičnije bele čarape, vunica, igla i u akciju!

Ovo je period praznika, pa ga, pored toga što ide zimski raspust, volim zbog atmosfere. Nova godina, Božić, slave, materice, detinjci, oci... Ima ih, zaista, a o tome kako se proslavljaju, o običajima koji ih prate, već sam pisala.

Što se mene tiče, Nova godina može već sutra da dođe, sve je spremno. Još samo malo detalja. Čak i malo snega ima, pa će ovaj svećnjak, koji sam pravila od tegle, izgledati još romantičnije i lepše. Teglu sam, najpre, prešla jednim slojem frost gela, radi izgleda smrznute površine, a zatim sam crnom bojom,jednostavno, nacrtala kućice, jelke, neke površine popunila, neke ostavila prazne, a nekoliko zvezdica sam napravila tako što sam izgrebala taj frost gel, pa svetlost sveće bolje dođe do izražaja. Veoma je jednostavne, efektno i lepo, pa kome se svidi, neka odmah krene u akciju!

Ovo je slikano jednog lepog jutra, najlepšeg u životu, 24. decembra! da, mojoj ćerki je rođendan! Pogađate, u pitanju je iznenađenje!

Njeno interesovanje za arheologiju vam je već poznato, ali pošto se ne može ići na fakultet bez završene srednje škole, ona je donela odluku da to bude srednja umetnička škola, tako da smo, u dogovoru sa nastavnikom likovnog, koji ju je odmah zapazio i izdvojio u grupu talentovane dece, lagano počeli sa pripremama za upis. Istina, još je rano, ali ako se odluka promeni, ostaće joj veština crtanja, koja je, bar ja mislim, veoma lepa.

Od nakita koji napravi i proda, ostavlja pare u tzv. tajnu kutiju, jer, kaže, štedi da kupi štafelaj. To želi i tačka!
Možete zamisliti radost kad ga je videla pored kreveta! Naručila sam ga, namontirala i postavila dok je spavala, a onda sam je probudila i viknula: "Ustaj, izgleda da smo se uspavale, zakasnićemo u školu! A, nećemo, izvini, sve je u redu". To je bilo dovoljno da otvori oči, a pogled na štafelaj je bio dovoljan da se odmah rasani i skoči iz kreveta, ali je ceo dan u školi razmišljala o tome da nije možda sanjala? Ko zna, svašta se dešava!

A za proslavu, normalno, ide i torta. Naša, omiljena, za koju ljudi tvrde da je nikad ne bi napravili za rođendan ili neku svečanu priliku, jer je, po njihovom mišljenju, PROSTA. Šta znači prosta torta? U kom smislu je prosta i kako se zovu one koje to nisu? Da li su otmene ili komplikovane? Po čemu se razlikuju i šta je kriterijum koji ih svrstava u grupu prostih ili onih drugih?

Vidite, ja to nikad ne bih rekla, jer mislim da se svako trudi da svoje goste dočeka na najbolji način. Onako kako zna, ume i koliko mu mogućnosti dozvoljavaju. Ljudi znaju da ja neke namirnice ne konzumiram i to kažem, jer je u pitanju alergija, a to je nešto drugo. Takođe, poštujem i post i bilo koje druge razloge domaćina i nadam se, da znam granicu između otvorenog razgovora i nepristojnosti.

Ja ću vam dati recept za tortu i od srca je preporučiti, naročito leti, jer je mekana, sočna, nije mnogo slatka i prija kad se jede direktno iz frižidera.

Za kore je potrebno umutiti: 2 jaja, i po
                                          12 kašika mleka, ulja, šećera, brašna i
                                          1 prašak za pecivo.

Peći koru u kalupu veličine 25 cm, pa pečenu podeliti na dva dela, tako da se dobiju dve kore. Ja ne sećem koru, nego je, jednostavno pravim u velikom kalupu i pravim tri ovakve kore, ali ko odluči da je pravi, znaće, već, po sopstvenom iskustvu kako da modifikuje recept.

Druga kora se pravi isto kao prva, samo što se doda 1 kašika kakaoa, ali ja to ne radim, nego su mi sve kore iste.

Fil:  1 l mleka,
       250 gr šećera,
       1 margarin,

       250 gr čokolade,

       250 gr oraha, da provri. Tek toliko da se sastojci lepo sjedine i otope. Hladiti 5 minuta i filovati. Kako? Evo, ovako!

   

Kutlačom! Kalup u kome se pekla torta, obložiti, najpre folijom ili običnom kesom. Ja, istina, ne volim plastične kese, ali za ovo je bolje od folije. Zbog skidanja kasnije.

Prvo će vam se činiti da torta pliva i da nema šanse da od toga ispadne nešto. Delimično ćete biti u pravu, ali po pitanju plivanja samo, jer je potrebno da torta stoji u frižideru 24 sata, da lepo kore upiju sve, a onda je okrenete, skinete kesu i to je to.

Torta je spremna, detalji takođe. O jastucima i ostalim produktima mog novog-starog hobija, drugi put.

Do tada, želim vam da lepo provedete dan, a ako neko poželi da proba tortu, neka izvoli kod mene, dobro ste došli! Radost je veća kad se podeli!

Kuc, kuc...

Eto nama Nove godine! Ne znam vi, ali ja se baš radujem! Novu godinu doživljavam kao lep praznik, priliku da se odmorimo, naspavamo, proveselimo, vidimo sa prijateljima. Ne dajem novogodišnja obećanja, jer ih nikad nisam ispunjavala do sada, pa ne verujem ni da će ubuduće biti drugačije. Nešto svojom zaslugom, a nešto usled promenjenih okolnosti, gde se potvrđuje stav da ne možete spremiti dete za život, jer ne znate šta život sprema za njega. Kako god bilo, meni je lepo, sa obećanjima ili bez njih, mišljenja sam da je život neprocenjiv dar i da ga treba slaviti kad god se ima prilike za to.

Evo, još par sitnica koje vam nisam pokazala.

 Balerine u funkciji snežnih vila, što da ne?

Kamin, završen i postavljen, vatra založena, nema da fali...

 Detalj sa terase. Nema snega, ali napravićemo, zar je to problem?

 Eeeee, mi smo bili dobri, pa je Deda Mraz stigao kod nas. Trenutno nije tu, ali je doneo poklone. Verovatno je kod kamina, mrzi me da se vraćam da pogledam, ne zamerite.

Jelka je napravljena od plastičnih flaša. Istina, pre neki dan je bio toliko jak vetar da mi je oborio sve, pa je i jelka ostala malo kriva. Sve u svemu, meni je bilo zanimljivo praviti je, a posle sam videla na netu slične. Ustvari, ne baš slične, nego mnogo bolje od moje...

I, danas nas je obradovao paketić od Klaudije. Baš danas! Pa ja sam, definitivno rođena pod srećnom zvezdom. Da čoveku 31. decembra stigne paket retko se, ja mislim, dešava, ako izuzmemo Deda Mraza. Hvala puno, draga moja! Radovi su ti prelepi, znaš već šta je moja majka rekla kad je videla ovaj ram... "Pohvalila" me je, tj. moje radove, za koje je rekla da nemaju pojma, već treba da izgleda ovako, kao ti što si napravila.
Meni su, definitivno, najdraži dečiji radovi, a ove slike sa macom se sećam. imam te knjige BAJKE U SLICI još uvek. Čuvam ih i u njima je ta slika, a sećam se i priče...

Još jedan detalj, kofica koju sam dekupažirala. Sa druge strane je sličan motiv, a svrha njenog sređivanja, bio je sajam rukotvorina u klubu "Evergreen" u Kraljevu. O tome ću vam pričati drugi put, već, naredne godine, strpite se. Obećavam!

Želim vam srećnu Novu godinu, da bude bolja od ove u svakom pogledu. Zadržite osmeh u tome je tajna.