Školska slava

Juče smo proslavili Svetog Savu, u Srbiji, školsku slavu, ali i slavu nekih zanatlija. Ovaj dan je ustanovljen kao školska slava, jer su rad Svetog Save, njegov život i delo, bili posvećeni  prosvećivanju naroda, kao jednom od nužnih uslova za bolji život.

  Proslava je bila u crkvenoj sali i bilo je veličanstveno, baš kako i dolikuje svecu. Pošto sam bila jedan od domaćina, nisam stigla sve da slikam, ali ću pokušati da vam dočaram deo atmosfere. Čitavog dana sam u svađi sa blogerom, jer on radi po svome, a ja bih drugačije. U svakom slučaju, neću odustati od toga da, onima koji ne znaju, u kratkim crtama opišem život princa koji nije hteo presto i krunu i na koga smo mi, Srbi, ponosni. I te kako ponosni!

Rastko Nemanjić, rođen je na srpskom dvoru, jedan je od tri sina Velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića. Nije ga zanimala vlast u smislu, krune, prestola, ali je, odlučivši se za put monaha, prosvetitelja, imao mnogo veću vlast, tj. ima je i danas, mnogo vekova posle smrti. Ime Sava, dobio je po zamonašenju na Svetoj gori. O njegovom životu i delu ima mnogo priča, opevan je u pesmama, u istoriju ušao kao prvi srpski arhiepiskop, čovek koji je crkvi i državi doneo napredak i samostalnost, književnik, umetnik, čudotvorac. Prijatelj ljudi, vukova, graditelj crkvi i manastira, učitelj, prosvetitelj, zakonopisac... Manastiri u mojoj okolini su zadužbine porodice Nemanjića, što će reći da je ovaj kraj bio centar srpske pismenosti, kulture, obrazovanje, jer su škole u to vreme bile u manastirima. Tadašnji Ras imao je značajnu ulogu u politici i diplomatiji. Tadašnji Ras, današnja Srbija. Hm... Hm...

Ono što je meni posebno zanimljivo jeste Savino ZAKONOPRAVILO. Neću se upuštati u detalje materije koju reguliše, samo ću reći da je to bio prvi naš Ustav, i tad smo bili, čitajte pažljivo, PRVA zemlja u Evropi koja je imala Zakon na SVOM jeziku!!! 

Narod ga je poštovao, slavio, Sinan-paša mu spalio mošti, narod još više slavio i više verovao, pa makar i krišom, da bi, u 20. veku, ponovo ušao u škole i njegova slika stjala na zidu umesto slike, tad, voljenog predsednika. Sa ponosom mogu reći da smo mi prva škola u Srbiji koja je počela da slavi Svetog Savu zvanično.

Ima tu još mnogo stvari koje treba pomenuti, čisto da se ne zaborave, ali ću ja sada preći na proslavu koju smo organizovali, o kojoj je bilo reči na početku posta.

priredba počinje pevanjem himne Svetom Savi, zatim deca recituju, pokažu svoje umeće i u glumi, pevanju, a zatim se pristupa lomljenju kolača. Tradicionalno. 

Kao domaćini, potrudili smo se da lepo dočekamo goste, onako kako dolikuje, pa je, pored tradicionalnih specijaliteta, bilo i pravih, domaćih kolača, pristiglih direktno iz kuhinja mladih domaćica.

Ja sam, između ostalog, izabrala kolač koji svi vole da jedu, ali ne i da ga prave, jer, kažu da ima mnogo posla. Ja tvrdim da nema, iako tako izgleda.

Evo postupka za BRESKVICE:


3 jaja, 3 šoljice šećera i 3 šoljice ulja, umutiti u posudi. Jedno po jedno, navedenim redom. Savet: NE mutiti mikserom, već drvenom kašikom, jer moje iskustvo je pokazalo da se ulje nekako odvoji i masa ne može da bude homogena. Ne znam zašto.
Zatim dodati brašna po potrebi i pola praška za pecivo, da testo bude dovoljno čvrsto da se mogu oblikovati loptice veličine oraha.

Ispeći loptice,  malo prohladiti i iz njih izvaditi sredinu tankim, oštrim nožem.

Dobijene mrvice preliti sa 200 ml toplog mleka, dodati kockicu margarina, 3 kašike džema i po želji mogu i mleveni orasi, čokolada, žele bombone. Šta se kome sviđa. Sjediniti sastojke,

Puniti izdubljene loptice i sastavljati ih. Ako vam je lakše, što kaže moja drugarica, sad to vratite na mesto i zalepite!

Nakon toga, izgledaće ovako, pa je potrebno još samo malo da bi bile gotove.

Provući, na brzinu kroz mleko. Bolje je da bude hladno, jer od toplog mnogo više omekšaju. To je varijanta kad vam se žuri, ali nije preporučljiva, jer mogu da se raspadnu.
Posle mleka, uvaljati u šećer. Pošto ja baš nisam luda za kristalima šećera ispod noktiju, taj problem rešim tako što malo šećera (da se ne bi kvasio) sipam u dublji tanjir i pomeram ga sve dok se kolač ne uvalja, skroz, u šećer.

I na kraju, potrebno ih je naprskati ekstratom, koji im daje finu aromu, ali i boju. Moj izbor je malina, iako je logičnije da to bude breskva.

Znam da ćete uživati u narednim snimcima, sigurna sam! To su naša deca, naš ponos i nada, naša budućnost. Naši mali čuvari tradicije, kroz igru i pesmu.

Ako se pitate zašto tako malo dečaka, odmah da vam kažem da se kod nas, uglavnom, rađaju devojčice. Veruje se da one donose mir i ljubav, a kad smo već kod verovanja, da li ste znali da čobani, da bi odobrovoljili Svetog Savu, da im vukovi ne bi dirali stado, poste nedelju dana pred ovaj praznik? Takođe se veruje da ako na Savindan zagrmi, desiće se velike promene u zemlji. Kod nas se to desilo 1999. kad je grom udario u Skupštinu i RTS. I bile su velike promene. Ne ponovile se.

Ako ste u prilici, posetite Deževsku dolinu, selo Miščiće, gde je svaki kamen istorija i razmislite malo. Šta da uradimo da bismo nastavili Savinim putem, šta se može promeniti, jer još u Srbiji nije bilo vlasti za koju bi se moglo reći da je dostojan Savin naslednik. Da li ste primetili da ljudi počinju priču od kraja, kad se povede razgovor o tome gde smo i šta smo? Priču počinju propašću fabrika, koje su morale da propadnu, jer je sistem bio truo iznutra, jer je to bio mračni period naše istorije, gde smo se izgubili, jer nismo znali odakle dolazimo, pa nismo umeli da nađemo put, niti smo znali gde idemo, što je još gore. Imajte na umu da se ratovi ne dobijaju oružjem, nego pameću i da imamo čime da se ponosimo. Ako neko sumnja u ove reči, neka pročita priču o princu koji nije hteo krunu, ali je kruna našla njega. Tu će videti kako se voli svoja zemlja, kako postaješ besmrtan time što sebe daješ, kako tvoje sunce sija vekovima i danju i noću...

Hristos se rodi!

Mir Božji, Hristos se rodi! 

Ovako se pozdravljamo na Božićno jutro, a i ostalih dana ovog praznika, kome prethodi veliki post i još mnogo manjih i većih praznika, kojima se podjednako radujemo. Badnji dan je dan uoči Božića, kad se u kuću unose slama i badnjak i čeka se dan Hristovog rođenja.

Simbolika je jasna, kako badnjaka i slame, tako i ostalih radnji i običaja i verovanja vezanih za ovaj dan.

Mi unosimo granu hrasta, to je badnjak, jer je hrast sveto drvo starih Slovena, jak je, moćan, dugovečan, a slama ispod badnjaka je simbol jasli u kojima se Isus rodio.

U Srbiji se kiti badnjak, ali mnogo, mnogo skromnije nego bor, a to, verovatno, potiče otuda što je ovo, vekovima unazad, bilo siromašnije podneblje, što su život i navike bili mnogo drugačiji nego u ostalim krajevima. U svakom slučaju, badnjak je bio okićen ljubavlju, nadama, željama i verom u Boga i bolje dane, što i jeste suština Božića.

Donekle se držim toga, valjda iz navike, ne znam, pa su mi dekoracije u smeđim tonovima. Ovo je pokušaj da napravim venčić, za koji, definitivno, nisam majstor.

 Ako vam se ovo, u nekom momentu, učinilo kao nešto bez reda i smisla, šta da vam kažem? Dobro vam se učinilo!

Ovo je krajnji rezultat. Dakle, danas nema čaja od šipurka, pićemo neki drugi, šipurak je završio na vencu za kapiju!

Ovde je bila, ako se sećate, ona jelka od plastičnih flaša, koja je odložena, čeka narednu godinu, kada će biti još veća. Eto, i plastične jelke mogu da rastu.

Božić je, a bele rade cvetaju... Cvetaju... U bašti krenuli i krinovi... A Božić je...

Ukrasi od testa, sasvim jednostavni, koje moja ćerka pravi od malena i bez njih se ne može. Testo je bilo prvimaterijal gde je ona pokazala svoju kreativnost.

A na šporetu se krčka svašta nešto. I posno i mrsno. Biće pihtija, kupusa, sarme... Tradicionalno.

 Spušta se veče, počinjemo pripreme za Badnju večeru.
Na stolu su obavezni sveća i tamjan, simboli puta do Boga, koji se koriste pri svim obredima. Jabuke simbol zdravlja, tu je kukuruz kojim se prska badnjak i ukućani. On simbolizuje ROD u svakom smislu. Od kukuruza se živelo, pravio se hleb, hrana i za ljude i za stoku, kukuruzom se plaćalo.

 Ovce su u našoj kući kult, ali o tome ću drugi put. Ovaca mora biti svuda, pa i na stolu.

 Večera je spremna, svi smo na okupu

 Badnjak stoji napolju, od jutra do večeri, a pred samo unošenje se iseče donji deo, kojim se naloži vatra.

Napolju ostaju mala svetla, ali dovoljna da Božić Bati pokažu put do dobre dece, kako bi im on ostavio poklone u slami.

Domaćin unosi badnjak, pozdravlja ukućane, prekrstimo se, pomolimo, zahvalimo Bogu i večera može da počne.

Svako se povlači u toplinu svog doma, trudi se da ovaj dan provede sa porodicom, onako kako dolikuje.
Trpeza je prema mogućnostima, ali uvek posna. Danas to nije teško, živimo u lepim vremenima, kad imamo i više nego što nam treba, iako se mnogi neće složiti sa ovim što sam rekla.

Proslavimo ovaj praznik zadovoljniji nego inače. Osvrnimo se iza sebe, sigurna sam da postoji mnogo stvari zbog kojih treba da budemo zahvalni i srećni, a ja istinski verujem da najbolje tek dolazi.

Živeli i srećan Božić. Hristos se rodi!

Praznici, praznici, praznici

Ako zbog nečega volim ovaj period, onda su to praznici. A ima ih, prilično, i svi su mi podjednako važni. Ne radi se tu o poklonima ili nečemu sličnom, mada i u tome uživam, nego o mnogim drugim stvarima koje se ne vide, ali se osećaju. Mislim da  čovek i u ovakvim situacijama pokazuje svoj karakter. I pored toga što razumem da smo svi različiti, ne mogu da shvatim ljude kojima slavljenje nečega što  je lepo, ne izmami osmeh. Bar na kratko.

Između svih tih praznika, radilo se nešto. Malo, sitno, ali se radilo i uživalo u radu i atmosferi.

Ovo je moja stara, prastara narukvica od srebra, koja je bila pokidana, pa ju je moja ćerka sredila i sad može da se nosi. Ona voli da pravi nakit, a ja, baš i ne vidim sebe u tome.

Dok  je ona to radila, ja sam joj napravila broš. Naravno, ovca kao neizbežni detalj,

 a napravila sam i još jednu čestitku kojom sam obradovala jednu gospođu. Kaže da je poslednji put dobila čestitku za venčanje, a od tada ima više od 20 godina. Hm...

Spakovale smo i poklone za dve preslatke devojčice. Simbolično, dve čokolade i obeleživači za knjige, ali je urađeno sa puno ljkubavi, što je i smisao poklanjanja i praznika, zar ne?
Čokolade su uvijene u običan papir, beli i crveni, oči sam nalepila, a detalje na licu docrtala. Veoma je jednostavno.

Jedan od praznika, koji se slavi treće nedelju pred Božić, jesu DETINJCI. To je dečija slava. Odrasli vezuju decu, blago i nežno, naravno, a deca, zauzvrat, moraju dati nešto onome ko ih veže. Simbolika tog običaja jeste u vezivanju za porodicu i jačanju porodičnih veza. Drugi, opet, kažu, da se time vezujemo za Hrista kroz odrešenje od grehova i da će svako, ko je pošteno stekao bogatstvo, lako da se "odreši" tj. odveže.
Kako god bilo, ima to svoj smisao, kao što ga imaju  i ostali porodični praznici, Materice i Oci.

Ja sam od svoje ćerke dobila ovaj šal i minđuše. Sama je napravila sve, a šal je pleten  na ruke, bez igala. To je videla na YT i dala se u akciju. Moje slatke, nespretne ručice!
Lepo izgleda, ali nije znala kako da ga završi na krajevima, pa je ostalo malo više čvorova nego što treba.

Pošto svi ovi praznici padaju u vreme velikog posta, evo i par predloga.

Ovo svakako, nije za dane posta, iako je preeeeukusno!

Riblju salatu sam pravila letos, tj. pravim je često, ali sam slikala letos. Veoma je ukusna i najbolje ju je praviti od bakalara, ali ni ostale vrste ribe, naročito oslić, nisu loše.

Riba se obari u slanoj vodi, sa par listova lovora. Očisti se od kostiju i rukama iskida na najsitnije parčiće. Staviti, zatim,  u posudu, posoliti, dodati začine po želji. Ja sam stavljala masline, bosiljak i jedan mali čen belog luka.

Na kraju dodati maslinovo ulje, sirće ili limunov sok i pomešati. Ostaviti u frižideru da se dobro ohladi.
Može poslužiti i kao kompletan obrok uz crni hleb, recimo.

A drugi predlog je slađi od prvog, a to je ZEBRA TORTA koju je pravila, još, moja baba. Nekada su za slavu pravljene ovakve torte, jer drugih mogućnosti, u smislu namirnica, nije ni bilo.

Recept: 3 šoljice ulja,
             4 šoljice šećera,
             5 šoljica vode,
             1 prašak za pecivo i brašna po potrebi.

Za ovakve kolače, najbolje je da šećer i voda provre zajedno, pa kad se ohladi, pomešati sa uljem, jer je to najbolji način da se šećer lepo rastopi. Brašna dodati toliko da masa bude malo gušća nego za palačinke. Jedan deo obojiti kakaom i naizmenično sipati u pleh.

Najvažniji dan u ovom periodu, za mene je, ćerkin rođendan, 24. decembra. Ne treba da vam pričam o tome, sve znate, a i ne postoje reči kojima bih mogla opisati ta osećanja.

Dan smo provele šetajući po gradu, jer proslava tek predstoji. Dakle, šetale, smo, pričale, počastile se... Neobavezno, ali nam je bilo jako lepo.

Atmosfera u gradu se zahuktava,  sve je u znaku Nove godine. Izlozi su lepo sređeni. Neki jednostavno, vrlo jednostavno, ali lepo, a neki, opet, sa puno detalja.

I mi se spremamo, kao i svake godine, da naš prostor bude lepši nego do sad.

Ovo će biti kamin. Neverovatno, ali istinito.

Ovo je kamin u drugoj fazi, a ovo ispod su lampice koje su pregorele. Maler, na prvi pogled, ali ne dam se ja! Ta, znate me, već!!!

Plastični zatvarač, lepak i u krug. Svaki put po jedna manje i eto minijaturne jelke. Čoveče, pa ja pravim okićene jelke! Mislim, same se kite dok ih pravim i to nitima od lepka, što ide na ruku mojoj lenjosti. Mrzi me da ih sečem.

I evo, sva tri ukrasa zajedno, toliko je bilo lampica. Jelka, kugla i ...

Ovo definitivno nije predlog za novogodišnju frizuru, ali ja sam opet bila model, pa mogu da vam je predložim u slučaju da ste željni mrcvarenja od strane rođenog deteta. Ja baš i nisam, ali ne mogu da je odbijem, jer ona to radi sa toliko ljubavi, predanosti, da ne mogu da opišem.

A sa isto toliko ljubavi se odnosi prema biljkama, pa sam joj kupila ovu Božićnu zvezdu, jer sem toga, semena i ovce, ne znam šta bi je obradovalo.

Kao što vidite, ima u ovom postu svega, baš svega, a završnu fazu ću vam pokazati za koji dan, kad sve stavimo na mesto.

Do tada, vam želim sve najbolje, a posebnu čestitku upućujem prijateljima koji slave Božić 25. decembra. Moje želje su uvek vezane za dobro zdravlje, sreću, osmeh, ljubav a sve ostalo, što bi rekli, ima kod Kineza.