SLIKE

Ovih dana, kao i kod svakog velikog prolećnog spremanja,posebno mesto pripada detaljima. Nekima promenim mesto, neke sklonim a neke dodam. U ovim ramovima su bile slike cveća koje su dugo stajale u kuhinji. Bilo je vreme da ovaj zid dobije slike, a u opticaju je bilo mnogo kombinacija, uglavnom skupih. I naravno, iznenada mi je sinula ideja, opet sa tapetama. Jednostavno sam isekla ovaj crni papir za paspatu, i ispod zalepila parčiće tapeta. Cveće je odloženo i čekaće svoju drugu priliku, a na zidu su nove slike, originalne i što je najvažnije, one su ono što ja zovem ART BY HEART.

Malo salvete, malo tapete

U jednom postu sam, pored slike saksije, napisala da volim da eksperimentišem i da sam, umesto salvete, upotrebila tapete. Ta saksija je odmah prodata, pa je ista gospođa odmah naručila i ovaj plato. Pošto je imao na sebi već neku sliku, najpre sam ga prefarbala i pripremila podlogu. Ali, nastao je problem! Motiva, tj. parčića salvete nisam imala dovoljno, pa je površina izgledala prazno. Onda sam uzela ovu braon jednobojnu salvetu, za koju čak i ne znam odakle mi, i ovu sa motivom leoparda(valjda je leopard), cepkala ih i lepila. Na kraju sam neke delove prešla dvokomponentnim krakel lakom i u pukotine utrljala pigment srebra.
Ispalo je dobro, iako se to možda ne vidi na slici, jer, za čudo, sa običnim aparatom sam mnogo veštija nego sa digitalnim. Zašto, ne znam.

I na ovo sam ponosna

Sinoć je počela kiša. Još uvek pada. Napolju je tmurno, ali uvek postoji neko ko se raduje kiši, a to, naravno, nisam ja. Doduše, i ne smeta mi mnogo, naročito kad pogledam ove fotografije svog cveća, jer znam da mu kiša odgovara i da će svakim danom biti sve lepše.

Pre i posle

Ovako je izgledao sto koji je bio spremljen za bacanje, ali sam , na sreću, ja lično to sprečila. Dobro, fali jedna noga ali nije strašno, da se srediti. U drugoj fazi, nakon prvog sloja boje, već je izgledao bolje. Planirala sam da na njemu budu suncokreti koje ja mnogo volim i stavljam ih gde god je moguće, a u međuvremenu je namontirana i noga. Krajnji rezultat je na poslednjoj slici. Zašto sam odustala od suncokreta ne znam ni sad, ali kad ga je video, usledilo je kajanje onog ko je hteo da ga se otarasi, ali je bilo kasno, jer je sto već imao novog vlasnika.

Vitraž i još po nešto...

tegla za zimnicu

štipaljka koja je izgubila prvobitnu namenu

pin pong loptice u novom izdanju

flašice, tzv. unučići

put od tegle za nes kafu do čuvara nakita

slika na staklu

isto to sa druge strane

grana na zidu u službi saniranja posledica zemljotresa

Da li sam ja to sklona preterivanju, pa ništa ne može da ostane onako kako je, već sve mora da dobije drugačiji izgled od prvobitnog, pa makar to bila i obična štipaljka za veš? Ne znam šta vi mislite, ali ja uživam dok radim i posmatram preobražaj, naročito onih stvari koje je neko odbacio. Nešto slično ružnom pačetu, zar ne?

Danas je Dan pozorišta

pred početak predstave

ovako je to izgledalo iza scene

scena iz predstave

duga je znak da smo uspeli

U prilog Danu pozorišta, pišem ovaj post i prisećam se sa koliko energije i volje smo sve ovo pravili, na čelu sa Ljubom Radetom, učiteljicom koja vodi ovu radionicu. Deca su pravila lutke od različitih materijala, zatin predstavu sa tim lutkama. Zadivljujuće je koliko su, onako mali, sve to ozbiljno shvatili, radili kao tim, dali sve od sebe. Mi smo im pomogli da svoje ideje sprovedu u delo i bili smo ponosni na svoju decu.

Predstava "Snežana i sedam patuljaka"

Vuk za predstavu "Medvedova ženidba"

Kokoška iz "Ružnog pačeta"

A ovo je moj doprinos etno stilu. Kombinovala sam
dekupaž, koji je u osnovi, sa svim što mi je u tom
momentu izgledalo zanimljivo, a bilo mi je pri ruci.
Sviđa mi se jer svaki put ispadne različito, a pri tome, koristim sve ostatke materijala, koji se na kraju, jako lepo uklope.

Etno sitnice u punom sjaju

 Danas sam htela da pišem o nečemu drugom, ali sam promenila plan zbog ovoga što vidite na ovim fotografijama. Naime, šetajući pijacom, naišla sam na gospodina koji se bavi izradom ovakvih stvarčica. Ono što me je oduševilo jesu detalji, koji su dovedeni do perfekcije, njegovi drugi radovi, planovi, kreativnost... Ma, šta da kažem, osim da nikad ne znate kakve ljude možete sresti i gde.

Poezija za decu? Zašto da ne?

Oduvek sam volel da učestvujem u svemu što ima veze sa aktivnostima mog deteta, jer smatram da se na taj način daje podrška i da dete stiče samopouzdanje, a da ne pičam o tome koliko me sve to zabavlja i opušta. Kad je moja ćerka bila u predškolskom, napravila sam ove, da ih tako nazovem, slike. U tu svrhu su poslužili stari dečiji časopisi iz kojih sam sekla ove sličice, a stihove sam pisala sama.

Na lepoj, plavoj podlozi ili PLAVO, VOLIM TE

Plava je moja omiljena boja, a i posle plave, opet plava. Plavo je nebo, plavo je more, plava je naša planeta, plava je zveyda u pesmi Mike Antića, koju ja mnogo volim, a plava je i podloga na kojoj sam radila ovo što upravo gledate...

Saksije

opet jedna saksija. Njih najviše volim da radim, jer volom cveće, ali o tome drugi put. Detalje sam dodavala reljefastom kontur pastom, koja je sedefasta i jako lepo izgleda.

Držači za salvete, koje sam pravila od rolne ubrusa, zatim obmotala pamučnim koncem i na to zalepila salvetu.

a ovo sam pravila za svoju ćerku od ljuljaške koju je odavno prerasla.

I kao što rekoh, fotografija je jedan od načina da se prikaže sopstveno viđenje stvari, da se uputi pozdrav proleću, kako sam već naslovila ovaj post, ali uz to, neizostavno ide i dekupaž, bar kad sam ja u pitanju, a u tom slučaju, pozdrav proleću izgleda ovako. Nadam se da vam se dopada...

Pozdrav proleću

Ovakvi dani, ma koliko idilično izgledali, su iza nas. Što se mene tiče, ne nedostaju mi. Ne volim zimu, bez obzira što može da deluje inspirativno. Uostalom, ovo je pozdrav proleću na moj način.