Jastuk od džempera

Mi smo, kako da Vam kažem, jedna, savršena porodica. Kod nas je sve jasno, sve se zna, i to po pitanju muškog dela porodice, koji treba da bude oslonac, zar ne? Recimo, ako muški kažu da nisu gladni, zna se-biće smak sveta! Ako odluče da nas iznenade ručkom, opet se zna. Biće to roštilj. Ako, ne daj Bože, odluče da uključe veš mašinu, i to se zna! Tad je bolje da moje stvari ne budu tu, jer OBAVEZNO većina izađe iz mašine mnogo manja nego pre pranja. To je bio slučaj i sa ovim džemperom od vune, od koga sam ja napravila ovaj jastuk. Ideju sam dobila razgledajući po internetu, tako da nije baš sve propalo, a i najbolje od svega je što nije moj, već onoga koji je uključio mašinu. Nije da se radujem, ali dete se baš obradovalo.