Posle praznika

Ne izgleda tako, sudeći po vremenskim prilikama, ali proleće je. Nisam se bacila na držanje dijete, nema dovoljno sunca, ali  kad god ga spazim, maksimalno koristim svaki momenat za uživanje. To nam je što nam je, na vreme napolju ne možemo uticati, ali se možemo potruditi da proleće unesemo u kuću na drugi način. 

I naravno, Vaskrs, obeležje proleća, simbol života, ponovnog rađanja, u koje ja verujem. Doduše, ne bukvalno onako kako crkva kaže, već simbolično. Ta tri dana u godini  nas podsećaju da je svaki dan šansa da sebe preispitamo, da promenimo poglede i da više poštujemo život i ljude, da radimo stvari koje će nas učiniti boljim.

Oko sebe imamo mnogo stvari o kojima malo znamo, a nije teško ni skupo priuštiti sebi obilazak okoline, pa sam tako rešila, na predlog prijateljice, da obiđem ovo mesto, koje odiše mirom i harmonijom, a čime sam se još, konkretno bavila i na koji način, uverite se!

I za kraj, jedan kolač, slatkiš, kako god, koji se lako pravi, lako se i jede. Recept sam našla negde na netu, ali sam testo za picu pravila na svoj način, ne po receptu koji je naveden.

Sve u svemu, treba pet kora, koje se naizmenično premazuju eurokremom. Mislim da ni džemu sa orasima ne bi falilo ništa, ali mi je krem bio pri ruci.

Naprave se, normalno, okrugle kore. Na sredinu se stavi čaša, pa se od ivice čaše do kraja seče na šesnaest delova. Spajaju se tako što se podignu uvrnu ka spoljnoj strani i spoje se krajevi.

Kažem vam, lako se pravi, iako moja objašnjenja deluju komplikovano. Lako se i jede, a lepo i izgleda.

Sigurna sam da me slatkiši neće učiniti boljom, već debljom, ali ko zna, vremena su se promenila... Kako god, ja sam, uglavnom poklonik svega onoga što doprinosi dobroj atmosferi u kući, bilo da su to ukusi, mirisi ili nešto drugo što kuću čini domom, a ne sterilnim mestom u kome nema prostora za ljudske slabosti, greške, smeh...