Šta okom vidim

Ima jedna paganska bajalica koja se i danas upražnjava, a pomenula sam je u priči koju možete pročitati ovde.

Nime, Stari Sloveni su poštovali mnogo bogova od kojih je Svevid bio među najcenjenijima. Imao je četiri glave, a svaka je bila okrenuta na jednu stranu sveta, otuda je mogao sve videti. prelaskom na monoteizam, Vidovdan i običaji koji ga prate, pokazuju da se forma promenila ali ne i suština.
"Šta okom vidim, to rukom stvorim" kaže se na Vidovdan i po verovanju, sve će ići od ruke.

To mi je palo na pamet kad sam ove keksiće videla na pinterestu. Naravno, samo slika, ali toliko su mi bili lepi da sam morala da se bacim u akciju inapravim ih. I dalje su oni sa pinteresta lepši, ali i moji će biti naredni put. Sad znam kako (ne)treba.

Deo Vaskršnje trpeze u čijoj izradi sam učestvovala kao neko ko pere sudove, bilo je još specijaliteta koji se odražavaju na kilograme, ali bože moj... Važno je dostojno nositi te svoje kilograme. Mislim... Zapravo ne mislim, ali šta je tu je!

Sećate li se onog deteta koje je skupljalo kamenje, obožavalo ovce, sanjalo da bude arheolog i postavljalo filozofska pitanja?

To dete i dalje skuplja kamenje i dalje želi da bude arheolog, i dalje obožava ovce i postavlja još nezgodnija pitanja, a u međuvremenu je napunilo 16 godina i pored svih interesovanja, voli da zavede red u kuhinji. Ne bunim se.

Pouzdano znam da ne upražnjava bajalice, talenat je nasleđen.

Sem talenta nasledila je i druge osobine koje me izluđuju, zato sam i rekla da se ti nisi rodila ja ne bih znala koliko sam teška (mislim na narav, a za ovo drugo, vaga laže!) i dosadna. Eto, nateraju nas da naučimo nešto o sebi.

Vaskrs je vreme radosti. Neka se svetom širi ta radost i lepota, a dobro će, znam, pobediti. Volite sebe i svoje osobine. Gledajte, stvarajte, nije važno ako nije savršeno...

U potrazi za biserima

Ovih dana su društvene mreže preplavljene savetima o tome kako provesti vreme u karantinu. O tome da ljudi nemaju ideju kako provesti slobodno vreme, ne želim da razmišljam, niti se trudim da shvatim zašto mi je to neshvatljivo. Sloboda je pitanje stava, zar ne?

Jedan od savremenih pesnika, moj prijatelj Ničeov učenik kaže: "Kada si zaljubljen ne misliš samostalno, ili ne misliš ništa, zato što nisi u stanju da se zaljubiš ili misliš pozajmljenim mislima osobe u koju si zaljubljen. Ali kad nekog voliš tada si gospodar svojih misli"

Nekog ili nešto, svejedno, rekla bih ja, jer iz ljubavi, našta god je usmerena, proističe posvećenost, a ovo je idealno vreme za posvećenost potragama bilo koje vrste, što znači i onoj za sobom. Iako se dešava svakodnevno, nije loše odvojiti malo više vremena za nju. Tu Gugl ne daje rezultate, ali može odvesti do ljudi koji znaju da inspirišu onim što rade.

Poznato vam je odakle kreću sve moje potrage pa i ova za biserima. Otpad! 

Ne, ne dotiče me kolaps u tuđim glavama (sem kad ga treba izbeći), lančane poruke a sa teorijama zavere sam raščistila. Dopadaju mi se! Mahom su odlične kao inspiracija za  priče. I tako, svet krizira, a ja gledam širu sliku i putujem u morske dubine, nošena onim što je ostalo u nekim kutijama, jer, eto... Možda neće zatrebati, ali žao mi da bacim. 

Raspored elemenata na drugom radu bi, čini mi se, trebalo da bude bolji, ali to se da srediti, važni su morski ježevi doneti iz Pirovca sa gostovanja kod Ane, koje će mi ostati u sećanju kao jedno od dva najlepša putovanja u životu. 

I dok dođe vreme za more, tj. dok se otklone prepreke za odlazak na more, jer za njega je uvek pravo vreme, ja ću salsu učiti sa YT i organizovati potragu za biserima u svojoj blizini.

Do tad, maštajte. I ovo će proći. Uz muziku koja podseća na leto, ples i hobi je najbolje.

Ostani kod kuće i piši blog postove

Primetila sam da je poslednji post objavljen u ovo vreme pre ne znam tačno koliko godina, onaj pre njega isto, pa nekako ispada da se i ja oko Vaskrsa pojavljujem na blogu, da ne kažem vaskrsavam.

Nije da mi je izolacija dobrodošla ako se u obzir uzme razlog zbog koga nam je kretanje ograničeno, ali onako, sama po sebi, iskreno govoreći - jeste. Ako bi svi koji kukaju po društvenim mrežama zbog kvasca, maski, zbog sostvene dece sa kojom ne znaju šta će, malo razmislili, videli bi koliko su površni i slabi. Nego, o takvima neću, kvare mi idilu policijskog sata u kome sam posvećena, između ostalog i čitanju Pavićeve knjige "Predeo slikan čajem".

Zastala sam kod rečenice "Lepota je prokletstvo". Da li je prokletstvo, prednost ili nešto treće?


                                           

Pored čitanja, tu su i druge moje ljubavi, a jedna od njih je i pisanje, a tu je i Kampster platforma koja nudi besplatne kurseve. Naravno da sam uzela sve! Stvarima koje sam zapostavila, posvetiću se ovih dana. Ako nešto dobro može da izađe iz ovoga, onda je to posvećivanje sebi.

Za kraj,jedna priča iz ciklusa "naopakih" kako sam ih nazvala, objavljena na srpskom žurnalu.

Dok ne stigne drugo izdanje "Besmrtne" čitaćemo se ovde. Do tada, budite gde morate, a kad ste kod kuće, pišite blog postove.

Hristos voskrese!

Na današnji dan, pravoslavni hrišćani se ovako pozdravljaju, jer je Vaskrs ili Uskrs, svejedno, veliki hrišćanski praznik.

Ovaj post neće biti prikaz prazničnih dekoracija kao i obično, jer želim da vam pokažem nešto drugo. Za početak, izložba insekata u kraljevačkom muzeju, gde su mladi biolozi iz naše škole išli sa nastavnicama biologije. Bilo je to lepo druženje, ne samo na izložbi, već i pre i posle toga.

Slike sam preuzela od dece koja su posetila izložbu, jer ja lično nisam bila. Naravno, ovo je samo deo izložbe.

Dok sam čekala da se vrate, radila sam. Na dnu raspadnute kace, rešila sam da naslikam nešto. Skiciranje olovkom mi nije išlo, kao i obično, pa sam prešla direktno na boje. Ne znam zašto ne umem da nacrtam olovkom baš ništa. Doduše, ni ovako nisam neki talenat, ali trebalo bi da je rad sa bojama, direktno na podlozi, ipak teži.

Međutim, ova kokoška je nastala u nekoliko poteza četkicom. Inače, volim da sedim na podu i crtam.

Krajnji izgled mi se dopao, baš deluje rustično.

Verovatno je to zbog stimulacije koja je do malopre bila na tanjiru i u čaši. Torta i malo domaćeg, kupinovog vina.

I kad smo već kod prirode i životinjskog carstva, kombinacija drveta, kamena, prirodnih materijala uopšte, pruža mnogo mogućnosti. Ovaj detalj je odmah prodat a i rađen je sa mnogo ljubavi.

Kao što vidite, simbolika Vaskrsa je u svemu što ste videli na ovim fotografijama; u ljubavi prema životu i živom svetu, koji se stalno obnavlja, ne prestaje da postoji.
Lično, nisam vernik na onaj način na koji crkva zahteva, jer mislim da se drži zastarelih pravila, a pravila nisu suština vere. Vera se nosi u sebi, u srcu u svemu što čoveka okružuje, a svet nikad nije bio manji nego danas, pa smo u mogućnosti da uživamo u različitostima svega, pa i verskih shvatanja i običaja.

Životinjama ne smeta da žive zajedno. Pauk je našao svoje mesto, ptice svoje i sve savršeno funkcioniše. Volela bih da je toga više među ljudima, iako verujem da je ipak na svetu više dobrih nego loših stvari, uvek me rastuže podele ma koje vrste.

Neka nam ovaj dan donese veselje i radost, ma gde bili, i neka tako i ostane. Neka vaskrsne dobro u ljudima i ulepša ovaj svet. Hvala vam na lepim željama dragi moji.

Uspavana lepotica

Dobro jutro!

Bila je ovo duga noć. Ne znam zašto sam tako loše spavala, tj. nisam ni spavala, ali ne osećam se umorno. Pisanje postova, odgovaranje na poruke i ostale stvari koje nisam završila, dobile su svoj termin. Ne mogu reći da me je grizla savest zbog toga, te da zato nisam spavala, ali ko zna...

Uspavana lepotica sa jedne strane i ja, nenaspavana sa druge činimo savršenu ravnotežu ovog oblačnog jutra.

Ovu saksiju sam skoro radila po narudžbini. Gospođa voli ovu kombinaciju boja koja meni, baš i ne leži. Šta god sam pokušala, saksija je ostala, za moje pojmove, ružna, ali ne i za njene, što je u suštini najbitnije. 

I tako, dok smo pričale, spomenula je da ima jedan komad nameštaja spreman za bacanje. Uh! Znate već kako sam odreagovala i ne videvši ga! Kakvo bacanje?!

 Prilično oštećeno, zaista, ali sve se da dovesti u red, polako i postepeno.

Kombinacija boja, i dalje ista, ja i dalje užasnuta, ali dobro...

Na kraju, nije to tako loše ispalo. Pukotine se ne vide, ja malo uvežbala OSP, a neki ljudi su rekli da je trebalo bolje da je ošmirglam i našli hiljadu mana, ovako, na slici. Hm... Ne znam, baš, kako im je  pošlo za rukom da to vide i kako tačno znaju šta treba da se uradi? U svakom slučaju, volim kad mi zameraju oni koji ništa ne znaju, jer se tad slatko nasmejem!

Starinski efekat sam dobila isključivo bojama i blagim šmirglanjem. U deficitu sam sa lakovima za raspucavanje, a i bila je "raspucana" maksimalno.

Razlog zbog koga sam htela da je vratim u život jeste priča koja stoji iza ove komodice ili kako li se, već, zove.

Naime, bila je obložena meblom, da bi se sakrile pukotine i oštećenja. Gospođa je to radila pred odlazak u porodilište, pre više od 20 godina, jer ona i muž nisu imali ništa. Skoro ništa, a trebalo im je nešto gde će odlagati bebine stvari. Eto, tome je služila, a kasnije otipšla u podrum.

Mene je ta priča raznežila i podsetila na neki period u životu koji nije bio blistav niti onakakav kakav bi trebao da bude.

Sada se, opet, vratila, u kuću. Zasluženo. A slične priče i dalje postoje. Pričaju se, događaju i završavaju. I opet tako. Kroz vekove, dok ima ljudi. Poruka joj se ne menja, bez obzira na vreme i mesto.