Sigurna sam da ste čuli ovu izreku, jer su je naši stari često upotrebljavali, a njena suština je u tome da pokaže koliko je zemlja, odnosno, materijalne stvari, nešto što je prolazno, što, iako je naše, opet nije naše.
Dok smo odlazili u našu staru kuću, koju ću vam pokazati drugom prilikom, usput sam, naravno slikala nešto, što ujedno, može biti i simbolika Vaskrsa, koji nam dolazi, iako na prvi pogled, ne izgleda baš ohrabrujuće ni veselo.
Napokon, srećna jer se i na trnju mogu naći ruže, bez obzira što nijedna ruža nije bez trna,
srećna jer vidim da je na lipi, koju smo isekli pre mesec dana, izrastao list! Nisam mogla da verujem! Bio je u začetku, nevidljiv, ali je stremio suncu i razvio se!
A sad, vratite se na početak i pogledajte bolje! Ako niste obratili pažnju, svuda, koliko god slika bila tužna, postoji nešto što pokazuje da je život uvek jači od smrti. Na srušenim temeljima, zaraslim putevima, ogradama, su biljke, u dvorištima cveće. One cvetaju, mirišu, sve ide dalje, tako da se život, ustvari, nastavlja. Na neki drugi način, različit od ljudskog shvatanja života, kao fizičkog postojanja.
A zemlja i materijalne stvari su danas naše, sutra nisu. I nikad se ne zna čije će biti. Niti čije su bile. Niti čije će biti. Niti...
I tako od pamtiveka pa do sudnjeg dana. Život je ono što treba da cenimo i ono čemu treba da stremimo i da se divimo, zar ne?
Baš divan post Nataša,nosi jednu jaku poruku,simbolizira zaista život,nadu..sve mi je ovo jako poznato i ova stara izreka je tako upotrebljiva i do dana današnjeg.
ОдговориИзбришиDa, uvek je tako bilo i biće. Život je čudo, a sve vreme dok sam ovo slikala i pisala, razmišljala sam o tvom postu gde si pisala o onom javoru koji je nikao posle toliko godina.
ИзбришиPriroda imaju svoju snagu i uvijek se obnavlja i obogaćuje, mi smo samo djelić toga.
ОдговориИзбришиA, sad da pitam koja je to ideja juče pala i kako se odvija?
Ideja... Koja ideja? Aaaaaaaaaa! Ideja!
ИзбришиOdlično napreduje, uskoro će se videti.
fotke su woow priroda :)
ОдговориИзбришиHvala
ИзбришиAsombroso paisaje, impresiona tantos sitios desolados, perola naturaleza es tenaz y da sus flores a pesar de todo!
ОдговориИзбришиPrecioso paseo, te dejo un fuerte abrazo, bonita noche!
Thanks, It is one village in Serbia. My village...
ИзбришиIpak se okrece... :)
ОдговориИзбришиDa, draga, baš tako.
Избришиtočno, život je čudo. danas jesi, sutra nisi... navodi na razmišljanje
ОдговориИзбришиBilo bi lepo kada bi ljudi, zaista, razmišljali, i kada bi, iz tog razmišljanja izveli logične zaključe, posle kojih bi svetom vladala ljubav. Zvučim kao hipi pokret, ali znaš, već, šta hoću da kažem.
ИзбришиEmotivan post, pronašla sam se u tvom tekstu i fotografijama. Nekako kao da gledam moje mesto gde sam rodjena, selo koje je bukvalno ostalo pusto. Neverovatno koju energiju ima priroda, možda se jednog dana vratimo tamo gde smo ponikli. Srdačan pozdrav tvojoj porodici.
ОдговориИзбришиHvala na pozdravima, a činjenica je da se svi vraćamo tamo odakle smo i došli.
ИзбришиČovek treba da se trudi da lepo živi, da ima novca koji će mu mnogo toga omogućiti, ali treba da ima i granicu, da zna kad je dosta, jer život je jedino što je vredno.
Divno...i u meni budi sećanja na detinjstvo.
ОдговориИзбриши:*
ИзбришиPre izvesnog vremena sasvim slucajno pronadjoh ovaj blog i mogu reci da uzivam u njemu. Fotografije su pravi raj za oci, mada sam i tuzna kada vidim napustene kuce i imanja.
ОдговориИзбришиIako nisam blogerka i spadam u grupu onih koji samo citaju a ne komentarisu, ovaj blog je izuzetak.
BRAVO.
Jedna Olja iz Beograda (bas da se ne vodim kao anonimna :-)
Hvala ti puno Olja! Drago mi je da tako misliš, jer ja pišem o svemu i uvek iskreno i od srca. Nadam se da se to prepoznaje.
ИзбришиI meni je žao što su kuće napuštene, što nekih ljudi nema više, ali to je, prosto, život. Bilo bi lepo da postoje uslovi da ljudi ostaju ovde, ali znamo svi da nije tako. Ovim sam htela da pokažem da su materijalna dobra nevažna i da je život jači od smrti, kakav god on bio.
Međutim, hvala Bogu, ima i dece, rađaju se, nije sve tako loše, a o tome ću pisati u nekom narednom postu. Možda već sledećem.
Iako su neke stvari i slike u postu tužne, ujedno su i pune nade.. treba živjeti i ne zamarati se nekim nebitnim stvarima nego ljudima koji su dio našeg života i dati maksimum od sebe... i baš bih svratila toj ženi na kavu... žao mi je što je toliko vremena sama...
ОдговориИзбришиSamo izvoli, znam da bi se obradovala. I ja svratim ponekad kod nje, baš zato što mi je žao. Sama je, šta će? Meni je uvek žao starih ljudi, nekako su mi nemoćniji od dece.
Избриши