Na uskršnje jutro

Hristos vaskrse!  Želim vam sve najbolje, na prvom mestu ljubav, posle toga ljubav i ljubav i na kraju- ljubav! To je najvažnije, iako, možda, zvuči kao fraza, ali je istina. Iz ljubavi je nastao svet i sve na svetu. To bi trebalo da bude najjači dokaz koliko je ljubav važna i koliko nam, generalno, nedostaje. Zato su tu praznici da nas podsete na to, dani, koje čekamo sa ljubavlju, za koje se pripremamo sa mnogo, mnogo ljubavi i koje isto tako proslavljamo, dani, čija je simbolika, upravo LJUBAV, zatim, vera, nada, život...

Za ovaj dan, pripreme su počele ovako. Makaze u ruke, stare hulahopke, čarape, bluzice, sve izvučeno iz džaka, jer je bilo spremno da se nosi u kontejner. Ah, taj kontejner! Uvek ga "oštetim" i zakinem, ali vredi. Mašina mi ne radi, ali nema veze, mogu ja to i ovako, iglom i koncem, nema problema, samo napred!

Šargarepice su nastale od, već rekoh čega, a cvetići od krpica za prašinu. Nije da nisam uredna, da se razumemo, ali prašina trenutno nije prioritet, a uvek postoji alternativa, tj. ima mnogo vrsta krpa za brisanje prašine, ali za pravljenje cvetića, izbor je sveden na minimum. Uostalom, uvek ih prodaju kao univerzalne krpe, što znači da se mogu upotrebiti i ovako.

Rekla sam, isto, da nisam majstor za venčiće, a volim ih! Nisam imala osnovu, pa sam rešila da je napravim. Zapelo mi da bude okrugla i nema druge! Nema alternative okrugloj osnovi za venac, a od čega bih mogla da napravim krug?


I, eto rešenja! Spasonosni džak! Uh, što volim džakove, kontejnere, tavane, podrume... Hulahopke, papir, makaze i napred!
Zec mi se nije svideo, pa sam ga skinula, tako da je to na kraju izgledalo ovako

A kad već imam makaze u rukama, da ih maksimalno iskoristim. Znate, kad je počnem nešto da radim, recimo, da sečem, ja onda ceo dan samo to radim i odjednom se pojavi toliko stvari stvorenih za seckanje, krojenje... Ista stvar je i sa lepkom ili bilo čim drugim.

Evo, još čarapa, još ruža, evo starog, polomljenog kišobrana i konačno, EVO dekoracije za koju sam ideju našla, ne znam tačno gde, ali je bilo negde na internetu. Ili cvećari, samo što je to bilo malo drugačije. Imitacija kišobrana i pravo cveće unutra.

Svima je bila zanimljiva ova ideja, naročito deci, jer su prolazila po nekoliko puta da vide šta je to, ustvari, kao i što su zagledali ove zeke i šargarepe. Verovatno su mislili da su pravi zečevi, ne znam....

 

I još malo dekoracija koje neću komentarisati. Bar ću pokušati da ne komentarišem...

I, konačno, kakav bi to praznik bio, da se ne okupimo na, dobro poznatom mestu? Da, naša crkva, ovog puta u novoj, koja je bezbedna za upotrebu. Sanirana i kao i uvek, puna ljudi.

Posle liturgije, bila je priredba. Učenici starijih razreda naše škole su sami spremili kratak dramski tekst sa jasnom i poznatom porukom, u skladu sa današnjim danom.

A kad su ove devojčice zapevale, pošle su mi suze. Poslušajte, molim vas, samo kako pevaju!

Meni je ova druga pesma, inače, jako emotivna i uvek, ali uvek plačem kad je čujem, a danas je to bilo nemoguće izbeći.

Ja vam, još jednom, želim srećan praznik i mnogo, mnogo ljubavi, vere, ispunjenih želja i da se svakom danu radujete kao ovom, današnjem. Hristos vaskrse!