Odgovor

Uh, ala ovaj naslov misteriozno zvuči! Ali ima veze sa odgovorom, jer sam ove blog nagrade dobila od mojih dragih  blog drugarica, a njihova imena vidite na ovim sličicama koje su same napravile, jer je zadatak bio takav, što se meni BAŠ dopalo. Eto, još jedna prilika da pomerimo sopstvene granice u kreativnosti, da svako smisli nešto novo, drugačije i da igri da sopstveni pečat. 

Ko još nije pogledao ove blogove? E, onda to da uradi odmah! Zašto? Pa, zna se, o tome neću da pričam.

Sad je na redu moj odgovor, tj. ono što sam ja smislila kao blog nagradu. Neću je prosleđivati nikome, jednostavno, ona je za sve, pa ko želi, slobodno neka je objavi na svom blogu, a uskoro ćete shvatiti zašto to kažem.

Većina nas pripada generaciji koja je čitala "Orlovi rano lete", "Magareće godine" i slične stvari, generaciji koja je u djedu Radu mogla pronaći svog dedu, punog ljubavi prema svojim unucima. Ko još ne zna za mačka Tošu i njegovog deda Trišu? A pesmica "Bolesnik na tri sprata" je još aktuelna u čitankama.
Mi znamo ko je BRANKO ĆOPIĆ, ali generacije koje dolaze ne znaju i zbog toga mi, ponekad, bude žao. Upoznati su, površno, sa njegovim stvaralaštvom, što mi je, opet, žao, jer mislim da je on imao poseban dar da na teške stvari gleda sa vedrije strane. Nemoguće je ne pustiti suzu na kraju njegovih romana, ali je i nemoguće ne smejati se tokom čitanja.

Ja sam odabrala jednu njegovu pesmu, koju, sigurna sam, znate. Ne znam da li vam se ona sviđa ili ne, ali ja mislim da je u nekoliko njenih strofa, stao čitav život i sve ono što nam on donosi, tako da je moj odgovor na blog nagrade, pesma Branka Ćopića "Mala moja iz Bosanske Krupe".

Iskreno, najiskrenije, nisam baš najzadovoljnija kako zvučim. Mogu ja to i bolje, ali ako se uzme u obzir da sam spot  "pozajmila" kao i vanglu na kojoj je stajao aparat da bi se sve lepo videlo, a da sam pri tom strepela da se snimak ne prekine, da ne polete svi u sobu da vide zašto sama pričam ili da nekome, BAŠ u ovom momentu, ne zatreba BAŠ ta vangla, može se reći da nije loše.

Inače, volim poeziju, volim da recitujem a volela bih to da radim uz odgovarajuću muzičku podlogu, jer to u akustičnom prostoru, jako lepo zvuči.

Volela bih da čujem vaše utiske i da mi kažete da li volite poeziju? Da li vam je neko nekad nešto odrecitovao? Ili napisao pesmu? Koji je vaš omiljeni pesnik, pesma?

I za kraj, još jedna pesma, ali je neću recitovati, nego napisati. Autor: JA, lično.

Volim da u sumrake
sklopim oči,
dok mislim o njoj.
I ćutim...

Nadam se,
odnekud će doći
i smešim se,
a,ustvari, slutim
ono što ne smem priznati...

Da je prva u mom životu,
da je žena koju sam
morao voleti...

I ne samo ja!

I sad,
kad dane jesenje brojim,
shvatam,
zašto mi fali
njen lik Lolite i duša anđela...

Da, doći će...

Znam da zna...