To što ti leži na srcu

TO ŠTO TI LEŽI NA SRCU, NEKA TI LEGNE U KREVET, bila je prva želja za ovaj rođendan. Naravno, od moje drugarice koja zna tačno šta da mi poželi i zna da me nasmeje! Pa, pre nego što odem da legnem, nadajući se da ću se probuditi i videti to što mi leži na srcu, pomislih da bi bilo dobro da napišem post, jer mi se, od jutros, dešavaju samo lepe stvari. Tako je to kad slavite rođendan i kad ljudi koji vas vole žele da vam prirede iznenađenje i ulepšaju dan.

Naravno, svi su ustali pre mene, čujem, trči se po kući, a onda je moj sestrić došao da me probudi i kaže: "Moja mama nije tu". "Dobro" kažem ja. "Šta ja imam s tim što tvoja mama nije tu"? A on me gleda, pa šta sad da kaže, misli, gleda, misli i odjednom izgovori: "Mogla bi da ustaneš na primer, da mi oljuštiš krastavac" E, ako je krastavac u pitanju, ustajem odmah.
Kad, u dnevnoj sobi, on i moja ćerka lepo obučeni, doterani, uz pomoć moje sestre, postavili sto, skuvali kafu, a sve ovo su napravili juče. U tajnosti!!!

Možete misliti kako mi je bilo! Nemam reči! Oni su moj život, moje male, dobre, dušice! Koliko je samo ljubavi u njihovom zagrljaju u tim malim, naivnim lažima, njihovim tajnim dogovorima, sa koliko ljubavi su sve ovo spremali... Zato vredi slaviti rođendan, jer time slavimo život.

I kao što sam obećala, evo slika mojih ljiljana, koji su ubijeni gradom i nevremenom pre neki dan, ipak uspeli da se oporave i na svoj način doprinesu lepoti današnjeg dana.

Jun je mesec koji najviše volim. Sve cveta, miriše, naročito lipa, koja me uvek podseti na neke lepe momente, a jedan od tih momenata je i matura. Maturirala sam pre 20 godina. Ja i još 32 nas, izašlo je iz srednje škole, misleći da je iza nas nešto mnogo teško i dosadno. Putevi koji su se prostirali ispred nas, nudili su mnogo novih mogućnosti, uzbuđenja, svet je postojao samo zbog nas...
Kad smo se videli i posle 20 godina, nećete verovati, ali isti smo! Isti ljudi, iste naravi, smeh, dobar provod, vesela atmosfera... Obradovali smo se jedni drugima od srca, zaista od srca. Ništa se nije promenilo. Nismo osvojili svet, ali još imamo istu želju. Bez obzira što životne priče nisu svima baš vesele, niti onakve kakve smo hteli da budu, ipak ne odustajemo od svojih snova. Razredna nas je samo gledala i sa osmehom rekla: "Moja draga generacija".

Slike sa proslave su na fb, hoću reći, deo slika. Bilo je nezaboravno i veselo, pre svega, jer uvek smo bili takvi.

I za kraj, jedna lepa pesma, simbolična, u skladu sa današnjim danom, za koji želim da vam bude lep, isto kao i meni, a želju sa početka posta, šaljem i vama.