Kao u pesmi

Ima me, a nema me, tu sam i nisam tu, eto, tako stoje stvari ovih dana. Gledam šta ste radile, o čemu pisale, a ne stižem da prokomentarišem. Ne mogu da verujem da ne stižem! Ali, tako stoje stvari.

Mnogo obaveza, trčanja, jurcanja na sve strane, učenja... I evo, konačno malo vremena. Kratka pauza, pa idem dalje.

Još malo slika iz Amsterdama. Letnje slike, iako je jesen uveliko tu, ali moram da vam pokažem da je sve, baš, kao u pesmi. 

Način izrade, na daleko poznatih, drvenih klompi. Ne znam koliko je vremena potrebno da se naprave, ali meni deluje jako naporno, a isto tako i zanimljivo kako se jedan, običan, komad drveta, pretvori u nešto praktično, lepo, nešto što vas izdvaja od svih, po čemu je vaša zemlja prepoznatljiva.

Hm... A ko ne voli klompe, ima nešto drugo, po čemu je ova zemlja, takođe, prepoznatljiva.

Ja sam se, ipak, odlučila za klompe, ili bar, za slikanje sa klompama moje veličine. I setila sam se kako su mi, kad sam bila mala, kupovali uvek broj veću obuću. Poseban utisak, u tom smislu, ostavile su gumene AKIAK čizme, jer su se tu malo zabrojili, pa  je ispalo da su dva, a možda i tri do pet brojeva bile veće.

  Verujete li da su ovo tri porcije? Ja nisam mogla da verujem, tim pre što koštaju kao nekoliko pica!

U kafanu, pušu marihuanu... To je to mesto, odmah iza Gradskog trga, u samom centru grada.

Ima ljudi, sede, puše i gledaju svoja posla. Niko nikog ne dira, a što mene boli glava od mirisa, to je moj problem, jer nisam savremena.

Pored toga je katedrala, a pored katedrale, Ulica crvenih fenjera, gde slikanje, naravno, nije dozvoljeno, ali šta bih ja tu drugo radila, nego da slikam.

Sve gde stoje crvene tende, su lokali gde ordiniraju mlade, lepe devojke, koje pošteno rade svoj posao. ovo ozbiljno mislim. Jesu mlade, jesu lepe i ne deluju vulgarno i prosto, a da pošteno rade-rade, čak i državi plaćaju doprinose.

Ako čovek malo bolje razmisli, tog zanata je uvek bilo i biće, pa je možda bolje da se to reguliše na neki način, da se neke stvari dekriminalizuju, kao što je to ovde slučaj. Ima to svog smisla i opravdanja u praksi, iako je, na prvi pogled, vidljiv samo finansijski razlog.
Svakodnevno viđam devojke koje se ovde, time bave, i prvo što mi padne na pamet, jesu ubistva. Ne ulazim u njihove razloge bavljenja tim poslom, samo kažem da bi država trebala da interveniše na neki način.

I, evo kako to izgleda, sa obe strane kanala, sa katedralom u sredini, a evo i podsećanja na pesmu Riblje čorbe:

Sve u svemu, kao što rekoh, Amsterdam jeste grad koji vredi videti. Ima posebnu atmosferu, ima mnogo zanimljivih stvari, ali, po meni, nije mesto gde bih ja volela da živim. Moje mišljenje deli još mnogo ljudi koji su rođeni Holanđani, kojima ništa od ovoga nije strano. Radi se o tome da ako želiš normalnu porodicu, zdravu, da je bolje biti u manjem mestu.

Svaka situacija je prilika da naučite nešto o drugima, ali i o sebi. Ovde sam shvatila da sam, možda, konzervativna, ali to mi ne smeta. U razgovoru sa svojom ćerkom, kad sam joj objašnjavala da je ovde sve normalno, rekla sam da i meni izgleda normalno i lepo, zabavno, simpatično, kako god, ali zato što sam turista, a kada bi ona bila na nekom od tih mesta, da mi to tad ne bi bilo normalno, a još manje simpatično.

U svakom slučaju, pesma jeste zabavna, tera na igranje, vesela je... Ja sad odlazim na učenje, sutra je jedan od ispita, ali neću propustiti priliku da zaigram malo, kao što neću propustiti priliku da putujem, upoznajem druge ljude, a vi meni recite da li sam, zaista, konzervativna, u kojoj meri ste vi konzervativni i po kom pitanju?