Stiže, stiže, sve je bliže

Zima je uveliko počela, kalendarski, iako se to ne bi reklo i ovako. Vreme je promenljivo, ali je meni, u svakom slučaju, hladno.  Jedne večeri bude ovako, pada sneg, pomisli čovek da će nas zavejati, sutra ga nema...

Ali, opraštam zimi te njene ćudi i nepredvidivost zbog onog najlepšeg što nam donosi, a to su PRAZNICI!!!

Obožavam praznike, sve, bez izuzetka! Osim što su prilika da se opustimo, lepo provedemo, družimo, prilika su da pokažemo svoju kreativnost na bilo koji način, da obradujemo nekoga. Definitivno nisu prilika za držanje dijete, ali ko još mari za to? Misliću o tome na proleće.

Počelo je, počelo... Daaaaaaa, svaki dan po malo, dodajem nove detalje i maksimalno uživamu tome. Hranilica za ptice je spremna, girlande su tu, a ovo zeleno srce koje se vidi, sašila sam od ćerkine male haljine. Stari crveni šale je poslužio kao mašna a ostaci zavese, pored ove zelene vunice sa pufnicama, malo su posvetlili kombinaciju. Ostale ukrase ste videli prošle godine. Mislim na ove puževe kućice i zvončiće od plastičnih čaša. Trebalo je da slikam bolje, definitivno!

A ovo su komšijini paunovi koji šetaju slobodno po našem dvorištu, kupeći mrvice od ručka. Osećaju se kao kod svoje kuće. I ne samo oni, već sve njegove životinje. Vrhunac je bio kad sam u dvorištu zatekla njegovog magarca, koga nisam očekivala. I, dok sam ja kucala poruku hodajući, on se tako oglasio da me je izbezumio!!!

Zaista su lepi, zar ne? Njihovo perje je savršeno i kad god nađem neko, ja uzmem, prosto mi je žao da takvu lepotu odbacim. Naročito mi je beli paun lep.

Iz dana u dan, vreme se menja, kao što rekoh. Čas je ovako, čas onako, a u ovom delu dvorišta, ostali su zaleđeni kamenčići i kapica od žira na me stu gde stoji suncobran. Slatko se nasmejem kad vidim kamenje, jer me vrati u vreme kad je moja ćerka bila jako mala, kad je počinjala da hoda. Nije htela da hoda po ravnom, što je logičnije, nego po kamenitom putu. Birala je najveći kamen da na njega stane, a kasnije je počela da ih donosi kući. Ima nešto u tome, arheolog je oduvek bio skriven u njoj.

Božićni kaktus cveta, vreme mu je, njega ne zanima kako je napolju. I lep je, lep, lep...

A gde ima praznika bez čestitki? Ovo su detalji sa školske radionice

Zaista, šaljete li čestitke?  Ja to radim i uživam u tome. Ne znam da li mi je veće zadovoljstvo dok ih pravim ili kad mi neko javi da sam ga iznenadila. Poslednjih godina, ljudima retko šta stiže osim računa.
Ja sam spremna da promenim tu praksu i radim na tome, naročito nama, kreativcima ne treba da bude problem da utičemo na takve stvari, da pokušamo da vratimo u modu pisma, čestitke i ostale stvari koje su nam nekad pričinjavale veliku radost.

Sećam se uzbuđenja pred Novu godinu, ikad ulice budu pune čestitki, pa ih biram čitav dan, a one, sve lepša od lepše!!!

I još malo detalja iz radne sobe, najdraće mi prostorije u kući.

Sve sitnice, sitnice, ali popravljaju raspoloženje...


Čista okolina takođe popravlja raspoloženje, pa je moj doprinos tome ova girlanda ili šta već...

U pitanju su dna od plastičnih flaša, koje sam isekla, izbušila sa strane, povezala koncem, a od tapeta napravila ove male mašne.

I evo kako izgleda na gornjoj terasi, gde ću dodati još detalja, ovo je početak.

oko ukrasa spolja, ne trudim se mnogo, da tako kažem, jer kod nas duvaju jaki vetrovi, pa se često desi da odnesu, pokidaju ili unište ono što sam stavila, zato pravim ukrase koji su izdržljivi. Drugačije ne može, pa se prilagođavam.

Kad je prilagođavanje u pitanju,  postoji izreka KAKVE SU TI MISLI, TAKAV TI JE ŽIVOT. Jasno, naravno, ali sam u razgovoru sa pacijentkinjom na psihijatriji čula i drugu varijantu, koja isto tako, ima smisla, a to je KAKAV TI JE ŽIVOT, TAKVE SU TI MISLI.

Rekla mi je, ti se stalno smeješ, sigurno imaš lep život.

Da, imam, ne mogu se požaliti. A zapravo, nisam ni razmislila o tome kakav mi je život. To vam je poput onoga kad vas neko pita: "Kako si"?,  kad automatski sledi odgovor DOBRO SAM. Jednom sam pitala sebe da li sam zaista dobro? Da li sam nekad, sama, razmislila, kako sam ja, ustvari?

Ima dana kad sam dobro i dana kad nisam, kao što ima dana kad, zaista, ne znam kako sam, ali kad se sve sabere i oduzme, DOBRO SAM i zadovoljna sam sobom i svojim životom. Kad god to nisam bila, pružila mi se prilika da vidim šta znači biti loše.

Pa, ko god da se oseća loše u ovom momentu, ja mu garantujem da će to proći, kao što prolazi i dan i noć, kao što prolazi ova godina, garantujem da će u novoj biti bolje, samo se uzdajte u sebe i ne brinite o stvarima na koje ne možete uticati,  a samim tim, nećete im dati da one utiču na vas.

Za početak, obradujte nekog čestitkom...