Od petka do petka

Znate, već, da je petak poseban dan i da su kreativne radionice nešto što je, definitivno, zaživelo u našoj školi. Drago mi je zbog toga, jer se, evo, apeluje, na naučnim skupovima, upravo na učitelje i zamera im se da nisu dovoljno kreativni u nastavi. I ja, iskreno, mislim, da bi sve to moglo malo drugačije, ali da ne ulazim u detalje, jer znam da ima i jako, jako dobrih primera učiteljske prakse.

Pa, šta smo to radili od petka do petka?

Pre nego što krenem, moram da vam kažem za jednu lepu, dečiju pesmicu, koja ide ovako:

SAOPŠTENJE od strane dece, važi za roditelje

a povodom Dečije nedelje:

Naša mala, pametna glava, 

zna koja su dečija prava!

I borimo se, ni više, ni manje

nego za njihovo poštovanje!!!

ODGOVOR deci, od strane roditelja,

važi i kad prođe Dečija  nedelja:

Poštujemo vašu borbu za prava,

a da li zna vaša, mala, pametna glava

da postoji još nešto, što ima veze

NASPRAM PRAVA STOJE OBAVEZE?

Ne razdvajajte ih, oni su celina.

Lepo ste savladali ovo s pravima.

VEĆE RODITELJA preporuku dalo:

OBAVEZE proučite još malo.

Baš sam skromna! Ja pisala pesmicu, ja je hvalim... 

Dakle, još smo kod prava i obaveza. Informisanje dece je u prvom planu i pojašnjenje pojmova PRAVA i OBAVEZE. Generalno, ljudima fali edukacija u različitim oblastima, a mediji, kao što sam rekla, neke ozbiljne stvari stavljaju na nivo senzacije i o tome se tako i priča, tako se prema tome i odnosi...

Koje su naše obaveze? Koja je elementarna ljudska obaveza? Koji je smisao obaveze i poštovanja uopšte? Šta je to što treba da poštujemo i zbog čega?

Ne znam da li preterujem, da li sam preozbiljno shvatila svoj rad sa decom, da li sam se previše unele u sve to, uobrazila? Ne znam kako to izgleda sa strane, ali ja zaista želim da im pružim ono najbolje što znam i umem, da utičem koliko god mogu da im usadim neke vrednosti kroz ovo što radimo. Znam da će jednog dana, kad odrastu, znati sve ovo da cene i sigurna sam da će im nešto ostati u glavi, u srcu...

Obaveze kao tema, a u okviru poštovanja radili smo POŠTOVANJE RADNE I ŽIVOTNE SREDINE i naše obaveze vezane za to. Moja zamisao je bila da, na putu od kuće do škole skupim sve ono što su bacali i da im donesem da od toga naprave nešto, eventualno da očiste školsko dvorište. Međutim, ništa nisam našla. Bukvalno ništa! To je za pohvalu!!! Ni u dvorištu ničega. Jedini spas nam je bio kanta za smeće odakle smo izvukli svesku koju je učiteljica bacila. Na sreću, imala sam jednu polomljenu lepezu, plastični poklopac, nekoliko folija za cd i to je bilo SVE. Sve su i dobili i plus sam im dala kartonsku kutiju. Malo oštećenu, ne baš celu, ali poslužila je. Da li treba da kažem da su me oduševili? Ne, ne treba, jer će sigurno i vas oduševiti ovo što budete videli. Radili su scenu za predstavu koju spremaju, a lutke će biti na prstima. Obično oni glume, ali su sad odlučili da bude lutkarska predstava jer je scena mala.

Oduševila me je njihova saradnja, timski rad i komunikacija. Za njih sam davno rekla, da, kad bi svi bili moja deca, ne bi mi bilo mnogo.

SAT, pa još sa klatnom, napravljen od zatvarača,

 a dnevna soba izgleda ovako. Ne vidi se, ali u desnom uglu, ispod sata, je TV. Gleda se utakmica, fudbaleri su nacrtani, a ispred TV je ležaj, daljinski i grickalice. Dugmići na daljinskom su nacrtani korektorom, a levo od TV je trpezarija. Sto je napravljen od polovine poklopca.

Ovo je soba dečaka, koji je glavni lik u predstavi, levo, a desno je kuhinja, jer, po tekstu, baka izlazi iz kuhinje i dolazi u njegovu sobu. Šporet je, kao što vidite FENOMENALAN!!! Ja nemam reči! Kuhinja isto tako!

I malo detalja:

trpezarijski sto,

utakmica na TV,

dnevna soba.

Nasuprot prethodnoj grupi, četvrtom razredu, je grupa drugog razreda. Ali, sve je NASUPROT, jedino zajedničko im je što ih sve volim i ništa više od toga!
To je grupa kojoj stalno nešto fali, kojima kad čovek kaže jedno, oni urade nešto drugo i tako... Dok ja pričam da treba da pravimo držaće za olovke, oni se raduju, kad treba to da realikzuju, oni seckaju srca, lepe ih i šalju ljubavne poruke. Sa njima čovek mora samo strogo. Dok četvrti razred nikad nije zloupotrebio slobodu, ovi bi iskoristili svaki sekund u kome ja samo okrenem glavu ili spustim pogled. Meni je to simpatično, ali se pitam šta bi bilo da je u pitanju matematika ili nešto drugo?

I napravismo te držače za olovke, sa kojima nisam, iskreno, zadovoljna. Dopao mi se ovaj crveni, levo, jer je Ogi shvatio poentu priče i napravio zamak.

A od petka, do današnjeg dana, takođe petka, ja sam, između ostalog, pravila čestitke.

Da, bliži se Nova godina, Božić, praznici... Imaće tu još dosta toga, a pošto je meni jako, jako hladno, zaista mi treba nešto da me zagreje. Ne znam vama, ali meni je hladno čim se naoblači i temperatura padne ispod 25 stepeni. Nwe volim zimu i tačka, za mene je Afrika uvek IN, pa makar i na plastičnim posudama i ponekoj tegli.

Od petka do petka,  i tako prođe sedmica. Za njom mesec, pa nekoliko meseci, ubrzo i godina. Vreme prolazi, sa njim i život. Na kraju godine svi sumiramo rezultate, pravimo planove, radujemo se, nadamo se... Sve je to normalno, ljudski, a da, ipak, ne očekujemo previše? Da se, ipak, ne opterećujemo previše onim štop nemamo, jurimo, tražimo, umesto da uživamo u ovome što imamo?

Ja vam želim da uživate u pripremama za praznike, u kupovini, pravljenju poklona, šta god i da se smejete i pevušite, jer smo, koliko god bilo teško, srećni. Ima mnogo razloga za sreću, a jedan od njih smo mi sami, takvi kakvi smo. Nesavršeni a ipak jedinstveni i posebni.