Šta okom vidim

Ima jedna paganska bajalica koja se i danas upražnjava, a pomenula sam je u priči koju možete pročitati ovde.

Nime, Stari Sloveni su poštovali mnogo bogova od kojih je Svevid bio među najcenjenijima. Imao je četiri glave, a svaka je bila okrenuta na jednu stranu sveta, otuda je mogao sve videti. prelaskom na monoteizam, Vidovdan i običaji koji ga prate, pokazuju da se forma promenila ali ne i suština.
"Šta okom vidim, to rukom stvorim" kaže se na Vidovdan i po verovanju, sve će ići od ruke.

To mi je palo na pamet kad sam ove keksiće videla na pinterestu. Naravno, samo slika, ali toliko su mi bili lepi da sam morala da se bacim u akciju inapravim ih. I dalje su oni sa pinteresta lepši, ali i moji će biti naredni put. Sad znam kako (ne)treba.

Deo Vaskršnje trpeze u čijoj izradi sam učestvovala kao neko ko pere sudove, bilo je još specijaliteta koji se odražavaju na kilograme, ali bože moj... Važno je dostojno nositi te svoje kilograme. Mislim... Zapravo ne mislim, ali šta je tu je!

Sećate li se onog deteta koje je skupljalo kamenje, obožavalo ovce, sanjalo da bude arheolog i postavljalo filozofska pitanja?

To dete i dalje skuplja kamenje i dalje želi da bude arheolog, i dalje obožava ovce i postavlja još nezgodnija pitanja, a u međuvremenu je napunilo 16 godina i pored svih interesovanja, voli da zavede red u kuhinji. Ne bunim se.

Pouzdano znam da ne upražnjava bajalice, talenat je nasleđen.

Sem talenta nasledila je i druge osobine koje me izluđuju, zato sam i rekla da se ti nisi rodila ja ne bih znala koliko sam teška (mislim na narav, a za ovo drugo, vaga laže!) i dosadna. Eto, nateraju nas da naučimo nešto o sebi.

Vaskrs je vreme radosti. Neka se svetom širi ta radost i lepota, a dobro će, znam, pobediti. Volite sebe i svoje osobine. Gledajte, stvarajte, nije važno ako nije savršeno...