Baš mi se ne da!

 Tog jutra sam ustala, čvrsto rešena da ne idem nigde. A, to sam vam već rekla, zar ne? Džaba sam ja rešila i rekla kad se nešto ne da! Tako vam je to.
Dan je počeo uobičajeno, pevanjem posle pranja zuba i onim, čuvenim: "Mama, ja sam gladna". A ja, kao i svaka mama, ne čekam, već počnem da spremam čim čujem pevanje. Dok se jutarnja toaleta i repertoar završe, i doručak je gotov. Ovog puta JAJA NA OČI. Ako postoji jaje na oko, onda to isto jaje u množini izgleda ovako.

Sećate se Sandre, moje komšinice? Gledam ja nju, dok sam joj davala salvete,( jer sam je prošlog leta "navukla" na dekupaž i ostale hand made stvarčice, da se sva pretvorila u to), kako, sva uzbuđena sprema poklon za jednu bebu. Gledam je i mislim, ali neeeeeee... Neću da budem nepristojna, već je onako, okolo, pitam, ispitujem, a sve mi nešto govori da je trudna. Nemoguće je ne primetiti taj pogled, stav, hod, jedne srećne žene kojoj se događa nešto najlepše u životu. A poslednjih dana, u tom  periodu, samo su mi stizale lepe vesti. Najpre nas je obradovala Iva, zatim, rodio se Luka, pa Viktor, Kalina, a čekamo još beba. Biće ih tokom cele godine!

Nisam ukapirala da li je to običaj ili nešto drugo, uglavnom, vidim da su ljudi kupovali neke sitnice i poklanjali joj. Zaista, trebalo bi i ja to da uradim. Bar to nije teško, napraviću nešto, samo mi je potrebno par sitnica, ali BAŠ sitnica. Hm, džaba su sitnice kad ih nemam pri ruci. Ne vredi, moram u grad, ali pre nego što izađem, da spremim ručak.

Potrudila sam se da upoznam i kuhinju mesta u kom se nalazim, između ostalog. Na tu temu mogu reći samo da je bazirana na krompiru, tj. pomfritu. Ništa drugo. Međutim, dolaskom stranaca, ljudi sa svih strana, i to se promenilo. Sve su zastupljeniji azijski, kao i balkanski specijaliteti, koji im se, vidim, dopadaju. Kupuju ih, a i kad ja napravim nešto, onda se to pojede do poslednje mrvice. Ako tako i ne bude, ja po naški, zavijem da ponesu.
Jedan klasičan, holandski ručak, sastoji se od krompira, mesa i salate. Umesto krompira, ja sam odabrala pirinač, koga ima mnogo vrsta. Ponuda je, zaista bogata.

A bogata je ponuda i mnogih stvari koje olakšavaju posao, kao što je ovaj zeleniš, koji zovu groente, koji se kupuje već naseckan, tako da vam preostaje samo da ga dodate u jelo. Otvorite kesicu i to je to. Ja sam ga prodinstala, pirinač obarila,

Ispohovala piletinu,

a od Goce saznala kako ova zanimljiva i jednostavna spravica može da se koristi na više načina, pa sam je primenila prilikom seckanja šampinjona, koje sam dodala u zeleniš.

Krem čorbe su mi omiljene. Ova je od šargarepe. Priprema se kao i svaka druga. Obari se šargarepa, onda ide u blender, a ova kesica supe od pečuraka služi da pojača ukus. Nju dodajem na kraju.

Pavlaka je neizostavan dodatak.

Dinstano povrće i šampinjone staviti u pirinač, a oblikovati na najjednostavniji način-sipanjem u kalup. Ne znam da li je previše maslina. Meni nije, za njih nemam meru. Ove sa našeg podneblja su ukusnije i to mnogo, mada ni ove nisu loše.

Za one koji, ipak, ne mogu bez hleba.

I na kraju, desert. Znate, ono, kad ostane od svega pomalo, a nikome se ne jede. U prevodu-da se ne baci! Nije mi ovaj oblik ispao baš kako sam htela, ali poslužilo je.

A za Sandru sam spremila čestitku i ovaj mali ram, koji sam, jednostavno, dekupažirala, dodala mašnicu i kviling detalje. Čestitka je napravljena, takođe, sa kviling detaljima, a iskreno da vam kažem, išla sam u grad, najviše zbog kompleta za embosing. Htela sam da ga probam i ovo mi je bila savršena prilika da kupim taj šablon, a to je ovaj detalj u uglu čestitke. Radi se tako što se ispod pergament papira stavi šablon i specijalnom "olovkom" prelazi preko toga i prave se šare. Vidi se da nisam baš vešta, ali nije toliko loše. Stvar su spasile srebrna traka i sjajni detalji. U svakom slučaju OD SRCA JE!

A onda sam naišla na staru kašiku i deo od roletne i napravila ovog puža. Izgleda kao dečiji rad, ali, opet, da se ne baci.

Jako je lepo imati prijatelje. Pravi ljudi se uvek nađu. Ne postoje prepreke, razumeće se pogledima. Mali znaci pažnje su tu da potvrde da smo ljudi, da mislimo na nekoga, da se radujemo sa drugima... U tim sitnicama koje darujemo jedni drugima ima mnogo više ljubavi nego što neko može i da zamisli.

Bez obzira na kišu i ovo loše vreme, ako vam se ne da da ostanete u kući, onda  nemojte. Izađite, ako ništa drugo možda sretnete nekoga ko vam je drag, pa vam ulepša dan. U svakom slučaju, možete napraviti nešto što će nekoga obradovati a samim tim i vas, pa makar to bila samo jedna lepa poruka, ispisana na papiru, vašom rukom.