недеља, 02. март 2014.

Mesto za stajanje

Ulazim, pre neko jutro, na autobusku stanicu. Normalno, kupujem kartu, a sa kupljenom kartom, možete proći rampu besplatno. O, kakve li velikodušnosti lokalnog prevoznika, najveće bruke grada, a i šire!

Dok čekam autobus, nadajući se da je ispravan i da će uopšte stići do Niša (zato sam pošla dan ranije, da ne zakasnim), razmišljam i pitam se, šta mi, uopšte plaćamo kad kupimo peronsku kartu? Jasno mi je, treba to da postoji, ali da je u pitanju simbolična suma, ne bi bilo problema, ali nije tako, već je, Boga mi, pozamašna!  
Ako hoću kafu,moram da izađem, ako hoću u toalet, koji takođe debelo naplaćuju, kao da je njima muka a ne meni, opet, moram da izađem. I sve što mi treba, van rampe je. Dakle, dobijamo, tj. plaćamo mesto za stajanje.
A u životu? Koliko u životu košta mesto za stajanje? Šta dobijamo kao "stajači"? Oni što su seli, sede, ćute, dremaju, ponekad klimnu glavom, a mi debelo plaćamo njihovo sedenje. Za te pare, možemo da se bunimo, da pričamo, pravimo gužvu, ali nam se isto hvata. U Srbiji, za te koji sede, kažemo "Našli, pa zašli", a mi treba da se zadovoljimo stajanjem, da ga plaćamo i još da budemo zadovoljni, u stilu "Kako sam se nadala, dobro sam se udala". 

E, jedan od tih što su "našli, pa zašli" bio je i moj profesor radnog prava. Predavao mi je u srednjoj školi nekoliko stručnih predmeta, ali je radno pravo bilo glavni predmet. Inače, to je čovek koji je završio dva fakulteta. Pravni i PMF, odsek geografija, i Višu pedagošku školu. Imao je jako, jako, zanimljiva predavanja koja su se sastojala od čitanja Zakona a zatim, tumačenja istog. Ja i moj drug Ivan, nismo mogli da se zaustavimo od smeha, vrlo često, pa nas je udaljavao sa časa, jer smo se smejali, kako bi profesor rekao: "Da se zadavite od smejanje".

Da se vratim na temu. "Deco, Zakon je lepo rek`o, ne može to takooo. Ne moš da kažeš, e, je l`ti ono nemaše posao? Aj` kod mene u preduzeće". Da, reče Zakon, al` ko Zakon pita. A, inače, Zako je, isto tako lepo rek`o: "Dužan si na pos`o da ideš lepo, pošteno, pravo putom u radno odelo, a neeee! Imaš probeleme u porodici, pa si svratio u kafanče i dođeš pijan na pos`o. Napraviš čuda neka, središ celu okolinu sa eksplozijom". A takođe je nedopustivo ako je : "Radnik u`vaćen negde da potpalju`e preduzeće". Znate li šta tada sledi? Normalno, otkaz, ili, po profesorovim rečima: "Afte, Miko".  I još bisera i bisera, koji su pažljivo zapisivani u svesci. Tad besmo u teoriji, Ivan je sad u praksi i ja ga često podsetim na odredbe Zakona o radu. I još mu kažem da vodi računa šta radi, da se "ne iskrivlju`e oko čiJenice jer je Zakon sve lepo rek`o".
I tako prođoše moji srednjoškolski dani, a trend sa profesorima i istim predmetom se nastavio. "Daj gu `ednu šesticu".

I eto, stojim i razmišljam. A bole me noge, nije da nije, ali ne dam se! 

A kad sam stigla iz Niša, prijatelj mi je dao ovu posudu koju je kupio na buvljaku da je prepravim. Nije imao nikakve zahteve, sve je prepustio meni. I evo:







Zadovoljan je izgledom, a ove ljuske od jaja nije očekivao. Prodavačica, pored njega, mi je rekla: "Ovo je rad, a ne ono kad uzmu salvetu, samo je nalepe i gotovo".

Tačno, mislim ja, ali svi se borimo kako znamo i umemo, da ostanemo tu gde smo, da nam bude bolje, da ne izgubimo to svoje mesto za stajanje, pa nismo ni svesni, u tom grču i borbi, koliko nam fali i šta nam, tačno, fali.

Pitala me je drugarica skoro, između ostalog, koji je moj životni moto? Ne znam, Đole, pojma nemam, samo znam da je priča "Košulja srećnog čoveka" jedna od onih koje stalno imam na umu.

Sreća je u nama samima, stajali ili sedeli, svejedno. Ako ne umemo da je nađemo i osetimo, džaba nam i sedenje na prestolu.


27 коментара:

  1. Bila više nego vredna, ekstremno iskrena i pravo mudra.
    Napravila si čudo sa ovim ćupom. Zavređuje veliko poštovanje, ali i misli koje si ostavila na tastaturi ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, draga moja drugarice. Ima, u ovome, svega pomalo. Zaista sam razmišljala o tome i pitala se koliko košta mesto za stajanje a koliko zaista vredi?

      Избриши
  2. super je ćup, lepo si opisala svoje lične misli. svidelomi se. Osetio sam jednu normalu koju dugo nisam osetio na netu, pa šta ti radiš ovde :-) šala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na komentaru.

      Šta ja radim ovde? Eto, svašta pomalo. Kroz sve što radim, opisujem svoje misli i osećanja, koja su nekad ovakva, nekad onakva, kao i život, koji je, po meni, mnooooogo lep! Nije savršen, ali je lep.

      Избриши
  3. Kako ti to Đole sve lepo upakuješ, malo sive realnosti sa malo lepote, pa onda ovo prvo lakše padne :) Imala sam prilike da sedim, ali mi ne beše naročito udobno, pa sam svojevoljno ustala. I ne bih rekla da stojimo, jer na nogama jesmo, ali smo daleko od statičnosti. Ponekad nije zanimljivo sedeti, jer sedeći svašta lepo propustiš.
    Ćup je prelep. Gledam slike, buljim i pokušavam bezuspešno da shvatim šta si mu uradila da ga ovoliko transformišeš :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštujem, Đole, sve one koji su dobrovoljno ustali. Nije ti udobno, ustani, ali bih pojela one koji sede i još kukaju.

      A ćup sam prvo ošmirglala, zatim natapkala sunđerom, tako se najlepše oboji, zalepila ljuske od jaja i parče tapete koje sam donela iz inostranstva, gde su izložene kao uzorci. Ja sam uzela kilo, dva, tri... Treba mi! Ionako džaba stoje tamo, ljudi uzmu po jedan komad, čisto da vide kako stoji na zidu. Mani, molim te, takve ljude, nego uzmeš lepo, poslužiš se, zar ne?

      Избриши
  4. e stajanje, kao većinom kad naletim u tramvaj i moram da stojim sa djecom pol sata sat, jer babe sa placa se vozaju čitav dan amo tamo pošto imaju besplatnu kartu...a ako slučajno naletim na prazno mjesto i djecu zguram na to jedino, babice se bune jer kao one imaju pravo da sjede a mladi nemaju, osvrnem se na njih samo i puhnem ko puh bez interesovanja samo prommrljam čisto da se zna da djeca ima da čuvaju svoje noge a oni su i tako stari te da ipak dolazim iz malo daljeg i nisam tu da se vozam čisto da se zna...
    Super je ovaj čup što si uradila i ipak naravno unikatan :D
    Pozdravi svoju curicu puno..lp Klaudija

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, deca treba da čuvaju i noge i živce, a mi smo tu da im pomognemo u tome.

      Hvala na pozdravima, preneto. Pozdrav i vama i budite mi veseli i kreativni.

      Избриши
  5. How cute is this.. so wonderful makeup.. haha,, have a lovely day dear :)

    ОдговориИзбриши
  6. Odlicno ti je ispao cup,bas velika transformacija,dok stojimo da imamo u cemu da uzivamo :)))

    ОдговориИзбриши
  7. Da li je to mozda dasak kapitalizma na sprski nacin, interpretacija "there ain't no such thing as a free lunch", pa samim tim se i za stajanje & cekanje naplacuje?
    Inace transformacija posude je neverovatna, svaka cast!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Liza. Ne znam šta je to, zovi ga kako hoćeš, al` da košta-košta!

      U kapitalizmu postoji nka ravnoteža, ali ovde plaćaš da čekaš autobus koji vrlo često, ume i da ne dođe a iako dođe, bolje kreni dan ranije tamo gde si pošao.

      Избриши
  8. Ćup je doista unikatan i potpuno divno preobražen:) meni se posebno svidjela tvoja posljednja rečenica:"...džaba nam i sjedenja na prijestolju ", baš si lijepo rekla !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, nije bilo potrebno mnogo da se ćup preobrazi. Spolja se sve našminka, dotera, važno je ono unutra, suština. Ako to nemaš, džaba ti presto, zar ne?

      Избриши
  9. Анониман03. март 2014. 14:54

    Natasa sekoj cest!!!!! Odlicno napisano! Steta sto ne si dopisnik vo nekoj dneven pecat, vesnik...ili slicno da i mozele da procitaat mnogu lugje. Mozda bi se pokrenala javnost da se pobuni bar da ne se naplakja ''stajanka'' zatoa sto nema logika..... Plus sto se odnesuva na ovaa dorabotka prerabotka e fantasticna, odlicno! Toa samo ti go mozes, tvojata kreativnost e neicrpna! Pozdrav od Julijana

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uzburkavanje javnosti je zanimljiv posao, ima tu materijala i materijala!

      Hvala ti na komentaru, a volela bih da se bavim novinarstvom, što jeste-jeste. Ko zna, možda i poradim na tome.

      Избриши
  10. Da, draga Iskrica, lijepo si to rekla "sreća je u nama samima" i ako se sami ne potrudimo biti optimistični unatoč svemu više-manje lošem što nam se dešava u životu, nitko drugi to neće učiniti umjesto nas, a k tome naš optimizam može prijeći i na druge ljude s kojima se družimo...biti sretan ne znači biti okružen materijalnim dobrima nego imati kraj sebe osobe s kojima možeš pričati, koje možeš zagrliti, isplakati se i smijati - tj. imati nekog kome je stalo do tebe!
    Super si preuredila ćup i sigurna sam da je tvoj prijatelj sretan i zadovoljan!
    Lp

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, Sanja, tako je. Potpisujem svaku reč koju si napisala, ali isto tako, da bismo došli do tog saznanja, moramo proći kroz mnogo stvari. Svetlost ne vidimo na svetlosti nego u mraku.

      Избриши
  11. Uživala sam u čitanju, a ćup gledam i ne mogu da verujem. Opasna transformacija :-) Super je, da znaš da je ćupu trebalo ovako nešto.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja mislim da mu je trebalo, bio je jednoličan i beživotan.

      Hvala ti na komentaru i ostani sa nama.

      Избриши
  12. Sve pohvale za novu "košulju" koju si dala ćupu.
    Baš kako si i rekla, svi mi tragamo za tom "srećnom" košuljom, a ona nikada nije materijalna, nego nevidljiva, neopipljiva, i tu je mnogima na dohvat ruke. Ponekad je potrebno da zastanemo, presaberemo se, zahvalimo se na onom što imamo i da budemo srećni sa tim.... Mnogi i to nemaju.
    Ja samo zamislim da sam se kojim slučajem rodila u Saudijskoj Arabiji ili u nekoj nižoj indijskoj kasti, i onda mi ova Srbija postane toliko bogata i blistava i rodno ravnopravna, sa toliko mogućnosti za jednu ženu, da to ne mogu ukratko opisati, i zahvalna sam Bogu što sam ovde. :***

    ОдговориИзбриши
  13. tako je to, život je ono što od njega napravimo. Jako mi se sviđa tvoj rad...ljuske jaja...za to još nisam čula...

    ОдговориИзбриши
  14. Odlican post. Volim citati tvoje osvrte, bas sam uzivala. Cup si krasno uredila :)

    ОдговориИзбриши
  15. Nataša ovo je baš tako kako si zaključila,volim tvoja razmišljanja toliko su zdrava u ovim poprilično bolesnim vremenima,upravo vapim čuti ovakav glas razuma i jednostavne pozitive..a ćup je priča za sebe,uredila si ga propisno,da stvarno staneš pa gledaš!

    ОдговориИзбриши
  16. Divan post, poučna priča, i savršen rad.
    Tu sreću u sebi, eto, taman pomislim da sam našla, a onda mi nešto pokvari taj osećaj, teško izgrađen da je ona, sreća u meni.
    To sa ljuskama sam baš večeras gledala sa Anđelkom, neke druge radove, pre nego što sam videla ovu tvoju lepoticu. Strpljenje je majka za kreativce.

    ОдговориИзбриши