Učitelji, tzv. i ostali njima slični

Pogledajte letimično prvu sliku. Ne treba gledati detaljno, zar ne, već se sve vidi na prvi pogled.

Dekupaž nije zahtevna tehnika, definitivno. To potpisujem! Kao i u životu, sve je stvar  vizije, percepcije i uz vrlo malo talenta ali uz prilično rada i posvećenosti, mogu se napraviti jako lepe stvari, prostor promeniti i oplemeniti, starim i odbačenim stvarima dati nov izgled i život, a u sve to stane deo bića, duše, koje čovek mora da uloži u sve što radi, ne razmišljajući o tome da se to, na prvom mestu, isplati u materijalnom smislu. Duša nema cenu. Valjda, ne znam... 

Časovi dekupaža i ostalih zanimacija znaju da budu jako skupi. Uglavnom su organizovani kao radionica od par sati, gde vam instruktor ispriča sve što zna, i sad, onaj ko ne zna, treba da primi sve te informacije, da ih filtrira, usvoji, da počne da radi i zarađuje, da se obogati... Eto, tako to izgleda, što se meni, ama, baš ni malo ne sviđa!

Rekla sam, već, da dekupaž nije neka mudrost, a skoro sve je dozvoljeno. Kombinacije salveta, boja, papira, cirkona, čipke i još mnoštva materijala, ali postoji nekoliko pravila, koja se svode na to da su jedan plus jedan jednako dva (1+1=2), kao i u životu, zar ne?  To pokazuje i prva fotografija, gde je boja podloge jača od boje salvete, kao i druga, spremna za lepljenje, na koju čovek ne bi znao šta da zalepi a da to ne bude apsorbovano, osim slike iz novina ili nekog printa. I onda bi se to svelo samo na, obično, lepljenje, jer sve što bi se dodalo, zbog raspucale podloge i kombinacije boja bilo bi besmisleno.

Ok, sve sam ja to prepravila juče, uradila još par saksija i ukrasa za cveće od daščica i štapića za ražnjiće, a usput razmišljala o "učiteljima" i ko se sve tako zove.

Pokušala sam da se stavim u njihovu situaciju, što se kaže, "obula njihove cipele" i sve u svemu, izvukla isti zaključak, a to je da pojedince treba da bude sramota! Kratko i jasno-SRAMOTA! Naročito arhitekte koji sebe uzdižu do nebeskih visina, Bog pa oni, umetnici, umetnici, umetnici... E, jedna gospođa, arhitekta, uzela je velike pare da bi osobu naučila ovo što ste videli na prvoj slici. Za dekupaž ne postoji netalentovana osoba! Svako to može, sa više ili manje uspeha, u vizuelnom smislu, ali može, a vremenom se i ti nedostaci, ako je osoba zainteresovana, isprave. Recimo da je neko i netalentovan, posveti mu malo više vremena, unesi se u to što radiš, učitelju! Nemoj da se brukaš, da stavljaš svoj pečat i potpis svuda! Nauči materiju koju predaješ, ovladaj njome, ne gledaj svet sa visine, ne postoji on zbog tebe niti se vrti oko tebe! Uh!

Sve je više tzv. učitelja, valjda im vreme i tlo pogoduju. Namerno se distanciram od TV i društvenih mreža u vreme izbora i malo posle njih, baš zbog takvih koji sve znaju. Blago njima tako pametnima i odvažnima!

Jednog ću dana krenuti u borbu protiv njih, sad ne mogu, imam neke obaveze i planove. Eto, obećala sam cvetnu priču, pa neka ovo bude za početak. Ima dešavanja na tom polju, počela sam, polako da učim neke stvari. Usput, radujem se proleću, voće je počelo da cveta, to mi je najlepš miris, učim, spremam ćerku za neka takmičenja. Svakodnevne stvari u koje maksimalno ulažem sebe. Isplativo je, verujte, vraća vam se i vidu osmeha, sjaja u oku, sreće u srcu, u vidu zagrljala, poljupca i svega onog bez čega je život ne može da postoji.