четвртак, 27. септембар 2012.

Jesenje slike moga kraja


 Volela bih da sam kao, recimo, Karolina, sa bloga LABUDOVI I RUŽE, pa da složene i kompleksne teme sažmem u jedan kratak tekst, koji sadrži mnogo informacija i to onih najvažnijih. Ali nisam takva, i zato u mojim postovima ima dosta teksta, fotografija, priče... Ne znam koliko je to dobro i zanimljivo? Nadam se da jeste, a vi mi recite ako grešim.

Ovo su slike moje okoline, jednog dela mesta u kome živim, napravljene na dan 21. septembar 2012. i to na praznik Mala Gospojina, koji je posvećen rođenju Presvete Bogorodice, što je i slava Crkve brvnare, koju mi zovemo STARA CRKVA.

Na samom ulazu u portu, crkveno dvoriše, je ova kapija, gde su elementi od gvožđa ručno rađeni. Bila sam mala, ali se sećam kako je deda Mile, tada već u godinama, izvlačio i savijao gvožđe, oblikujući ga kao da je najmekaniji i najfiniji materijal.
ZVONIK

 Sa drvenog zvonika, koji je skoro sagrađen, ali se savršeno uklapa u ambijent, oglašava se zvono i daje znak da liturgija počinje. Vernici, u tišini, ulaze u crkvu, staru nekoliko stotina godina, koja ima karakterističan miris brvana, istorije, hrabrosti, volje, ponosa i svega onog što je preživela. Zašto to kažem? Zato što ta crkva nije oduvek bila ovde, već su je seljaci, za vreme Turaka, iz sela koje je udaljeno oko 15 km odavde, preneli na zaprežnim kolima. Za jednu noć su je
ETNO KUĆA U IZGRADNJI
NOVA CRKVA

razmontirali, prevezli, ponovo namontirali, a sve to da bi je sačuvali od paljenja i skrnavljenja. Time su čuvali sebe, Srbiju, nas, poreklo...
GROB JOVE KURSULE
Tako ona, sakrivena duboko u šumi, stoji i danas. Generacijama broji rođenja, venčanja, krštenja, smrti, radosti i tuge. Sedamdesetih godina je sagrađena nova Crkva, koja se trenutno obnavlja, jer nije bezbedna za upotrebu posle zemljotresa.

Tu su još i KRAJPUTAŠI, kao specifično obeležje ovog dela Srbije, a podizani su onima koji su otišli u rat i više se nisu vratili. Mesto gde su ostavili sebe se ne zna, ali su pored puta podizani spomenici u znak sećanja na njih. Da bi se sačuvali, premešteni su na jedno mesto i pokriveni, baš kao i grob junaka Jovana Kursule, na koga uspomenu čuvaju i njegovi potomci KURSULIĆI. Kuća u kojoj je odrastao stoji i danas u dvorištu porodice.
DETALJ IZ PORTE

KRAJPUTAŠ

Liturgija je bila veličanstvena. Hor, sveštenici gosti, puno dece, ljudi, miris jeseni, praznika, molitva, nada, sve me je to rasplakalo.

Na kraju, u crkvenoj sali priređen je ručak, koji tradicionalno, spremaju domaćini, koji se svake godine menjaju. Tu se ostane dugo. Ljudi pričaju o svemu, deca se igraju i sve

SVEŠTENIK DECI DAJE BLAGOSLOV
podseća na nekadašnje sabore, koji su se održavali za vreme ovakvih praznika i bili mesto društvenog okupljanja.

CRKVENA SALA
A kako kod nas, Srba, Šumadinaca naročito, ništa ne prolazi bez ovoga,




a ni ovoga,



znaćete da je bilo ne samo lepo, nego i veselo! Uz pesmu se lakše živi, a i igralo se! Prvo folklorna grupa, a onda i ostali.
Atmosfera i blago sunce rane jeseni, je prijalo i biljkama, pa se i ovaj šafran polako rascvetavao.

38 коментара:

  1. Za malo si i mene rasplakala,zaista lepo pises,potpuno si mi prenela atmosveru,utisci su ti divni,odlicno!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno. Pisanje jeste moja "prva ljubav", pa je i ovaj blog posvećen svemu što mene interesuje, što mislim da je lepo, kao i onome što predstavlja mene i moje talente.
      Nije mi važno što nisu unovčeni, niti što nisam afirmisana na pojedinim poljima, jer to, ustvari, i nema cenu.

      Избриши
  2. Najpoeticniji dokumentarni tekst koji sam skoro procitala!Sumadija,srce Srbije,cuvanje i postovanje proslosti...Znam da ima dosta crkvica-brvnara u nekim delovima Srbije ali mene je zadivilo sto su krajputasi sacuvani,pa makar i tako,na jednom mestu...Koliko je lepo to sto je svaki delic ove male zemlje autentican,koliko je to bogatstvo,a koliko je to cesto skrajnuto.Pozdrav i pisi i dalje ovako lepo:)!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Najjednostavnije rečeno-hvala. Ne znam šta bih drugo rekla. Pišem iz srca, a i želim da ljudima kojima je Srbija mesto u Evropi, tačka na mapi, pokažem naše blago. Ne možemo se dičiti dobrom ekonomijom, razvijenom privredom i ostalim stvarima oko kojih se vrti svet, ali se možemo ponositi našom voljom, duhom, istrajnošću... Šta reći o narodu koji je Albaniju prešao PEŠKE da bi pomogao saveznicima, ne tražeći ništa za uzvrat?
      Nema šta da se kaže, zar ne? Samo da se ćuti.

      Избриши
  3. Hvala na ovim divnim fotografijama naše prelepe Srbije!Bilo bi dobro kada bismo i nove naraštaje naučili da više vole i cene svoj jezik, svoje pismo i svoju kulturu. Neverovatno je koliko nam je zemlja lepa a koliko je malo poznajemo. Veliki pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U pravu si. Zemlja nam je jako lepo, a to sam shvatila tek kad sam počela da putujem Evropom. Takođe sam shvatila da smo se "izgubili" kad je u pitanju sve što je naše, ali se nadam da ćemo se vratiti svemu onome što su nam preci ostavili, jer imamo gde da se vratimo i čime da se ponosimo, a da pri tom budemo savremeni i moderni.

      Избриши
  4. Одговори
    1. Da, jako lepo izgleda i autentično. Uklapa se u ambijent.

      Избриши
  5. Jako lijepo pišeš, a meni je pogotovo interesantno čuti nešto o krajevima gdje nikad nisam bila; sad mi se sve čini bliže. obožavam stare drvene crkve, prekrasne građevine!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Ana, drago mi je ako sam ti približila moj kraj, iako je to sam deo. Nismo imali prilike da putujemo po okolini, da upoznamo svoje bliže okruženje, za razliku od generacije naših roditelja.

      Crkva brvnara ima u ovom kraju i dobro su očuvane. Neke su reparirane, tako mora, ali postoje zapisi o njihovom prvobitnom izgledu.

      Избриши
  6. Stvarno je posebno kad se netko,kao ti u ovom slučaju, potrudi i pobliže nam ispriča jednu divnu priču o svom kraju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se svidela priča. Ovakve priče su svuda oko nas, samo ne stižemo da ih otkrijemo. Takvo je vreme, ali isplivaju one, kad-tad, zato što njihovi tvorci zaslužuju da se za njih zna.

      Избриши
  7. Dear friend, these post is in your greatest inspiration. It is so evocative and touching the story that you tell us of your beloved country... of their dead, their heroes, their sacrifice... back and start again... very emotive... and as always with faith, hope and the joy of children.
    Thanks for the mention of my blog and thanks also for this wonderful and poetic entry that we have gifted us.
    Happy Fall and happy weekend.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Thanks dear. I love my Serbia, and imperfecr serbian people. Be born in Serbia, means be strong and fighter, to love your ancestors, respect their graves and land that feeds as.

      I can not explain that, it is some specilly, but I hope, you will visit us and feel that.

      Big hugs by heart

      Избриши
  8. Draga moja, samo ti piši....ko voli s radošću će pročitati a ko ne voli, ide dalje.
    Da si samo slike postavila....ja bih ih pregledala i ništa mi to ne bi značilo osim dobre fotke....ovako sam sa zanimanjem pročitala tekst, pregledala slike... i znam o tvom kraju malo više...
    Što više znaš, bogatiji si...bar ja tako mislim i osjećam...
    lp

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno. Znaš onu narodnu NIJE BLAGO NI SREBRO NI ZLATO. Bogati smo onoliko koliko volimo, koliko pružamo jedni drugima. Volela bih da dođeš u moj kraj i vidiš sve ovo, što mi zovemo bogatstvo, a nije ni srebro ni zlato.
      Volim svoj nesavršeni narod, volim ljude i sa radošću i otvorenog srca im prilazim, što se vidi i po mom pisanju.
      Mnogo mi je drago što ti se post dopao!

      Избриши
  9. Ich freue mich, dass Du genossen hast in Deiner Umgebung der Musik und dem Essen. Liebe Grüsse Dietmut

    ОдговориИзбриши
  10. Volim postove u kojima upoznajemo nepoznate krajeve i običaje..Tebi to odlično ide:)
    Vidim, bilo je veselo i uhu i nepcu:)Uživajte i ubuduće u glazbi,plesu i druženju!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, zato i služe praznici, a ako poželiš da nam se pridružiš, nećeš se pokajati!

      Избриши
  11. Beautiful story of their neighborhood and homeland!!!
    Have a nice day!
    Besos, desde España, Marcela♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Thanks. I love my homeland, it is very interesting place.

      besos, have a nice weekend!

      Избриши
  12. Divno si ispricala pricu samo bi volela da su slike malo vece da jos vise uzivamo

    ОдговориИзбриши
  13. Za početak klikni na sliku i videćeš kako se uvećava, a za bolji doživljaj-pozivam te u goste!

    ОдговориИзбриши
  14. Volim tvoje pisanje,i ove slike kojim pratiš i divno prenosiš lijepe događaje kojima nas itekako dobro upoznaješ sa svojim krajem, i običajima.Uživala sam u ovom postu,a vjerujem da si i ti krasno provela ovaj praznični dan:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesam. I ne samo ja, svima je bilo lepo. Pred odlazak u crkvu treba se osloboditi loših osećanja, a ako to ne uspeš, onda će to doći spontano, samo ako dozvoliš.

      Za crkvene praznike uvek je tako, ima tu nešto posebno što se neda tek tako objasniti u par rečenica.

      Избриши
  15. Volim tvoje postove, meni su uvek zanimljivi, ovaj posebno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja volim takve kometare. Ovo je naš kraj, možda ti je zato poseban?

      Избриши
    2. Sada se mogu pohvaliti da sam stigla do one kapije na prvoj fotografiji.
      Prekratko je bilo vreme koje smo zajedno provele da bih i prošla kroz kapiju, to ćemo sledeći put.
      Kiss!

      Избриши
  16. Odlican post i jako zanimljiva prica o crkvi. Volim takve price.

    ОдговориИзбриши
  17. Volim da čitam o raznim običajima, o krajevima koje nisam vidjela, pa se, tako,ovaj tvoj post odlično uklapa.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je ako je tako. Nadam se da ti se sviđa ovo što si videla.

      Избриши
  18. Super fotke i tekst, lijepo si nam to opisala, guštam čitati o običajima i tradiciji drugih krajeva i mjesta!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, drago mi je zbog tvog mišljenja. Činjenica je da u školi učimo mnogo stvari a da ono, što nam je blizu, ostane neotkriveno i nepoznato.

      Избриши