Romantično, je l` da?

 Znam da sa nestrpljenje očekujete izveštaj sa Sajma. Biće, naravno, samo treba da sredim slike pre toga i da sutra položim ispite. Zapravo, nema to veze sa ispitima, jer iako ne položim, svakako ću pisati o Sajmu, samo sam htela reći da nisam sredila slike, jer treba da učim.  A i blog nagrada je stigla pre, i to sa nekoliko blogova, koje svakako treba da pogleda svako ko to još nije uradio, a to su: CARPE DIEM, MAKART, KAJA`S BLOG, MESEČEV IZVOR, DIJA HOBBY. Nadam se da nisam nikog zaboravila. Ako jesam, slobodno me kritikujte i to odmah, bez odlaganja! 

Hvala drage moje! Volim vaše blogove. Svaki je poseban na svoj način, zanimljiv, a vi ste mi jako talentovane, kreativne, od svake se može mnogo naučiti i pravo je zadovoljstvo poznavati vas, makar i ovako.

Nagradu treba proslediti na deset blogova. Mislim da je svi podjednako zaslužuju, ali i taj, teži, deo zadatka ću obaviti. Dakle, nagrada ide: Tatjani, Neni, Goci, Marieti, Marseli, Edi, Sanji, Sandri, Nataši i gospodinu Masteru. njega ne mogu da izostavim nikako, jer su njegov blog  i fb stranica puni korisnih informacija.

I da vas upoznam sa Vrnjačkom Banjom, malim mestom koje zovu KRALJICA BANJSKOG TURIZMA. Definitivno opravdava svoju titulu!

Most ljubavi je samo jedan detalj iz tog, meni lično, veoma dragog mesta. Dobro, imam ja svoje mladalačke uspomene vezane za Banju, ali o tome drugi put.
Mesto je malo, ali je jako lepo. Nekako je, tako blizu a tako daleko, jer se tu osećate izolovano od svega što vam smeta, kao da ste sami na svetu iako je puno ljudi. Deluje, nekako, smireno, relaksirajuće...

I, da se vratim na priču o mostu ljubavi, gde parovi koji dođu u Banju, ne propuste da svoju ljubav ovde i "zaključaju", kao što to radi ovaj par, koji sam slikala u prolazu. Možda sam bila indiskretna, ali bili su mi toliko slatki i sve mi je delovalo tako romantično, da sam, prosto, morala to da uradim. Toliko su bili zaneti zaključavanjem da me nisu ni primetili.

Nakon što je katanac sa njihovim imenima postao deo ljubavnih priča sa raznih strana, poljubili su se i bacili ključeve u reku, a ja, opet, nisam odolela da ne slikam i taj poljubac.

Sam ritual ima simboliku, ali ono što je meni u celoj toj priči najlepše, jeste snaga i vera svojstvena ljubavi, koja, uprkos svemu, postoji, koja nas sve nadživljava i koja je, definitivno, nešto što svemu može da udahne život i da sve oplemeni. Treba joj se, samo, prepustiti i dozvoliti da nas vodi.

Ako tako radimo, nećemo pogrešiti. Bar ja mislim, a vi?  Koja je najluđa stvar koju ste uradili iz ljubavi? Najsimpatičnija? Neobična, možda?  Koliko vas ove slike vraćaju u mladost? Da li verujete u rituale poput ovog?