L`amour, l`amour

 Nikada mi taj Dan zaljubljenih nije nešto posebno značio, jer po meni, ne odražava suštinu ljubavi, nije prava forma koja bi mogla biti adekvatna za jedno tako, kompleksno osećanje.

Ali, nikad nisam ni imala ništa protiv. Ni jedan jedini argument. L`amour, l`amour, moja je diviza.


Juče sam, slučajno, posle višednevne, namerne potrage, našla ove razglednice. Odavno sam želela da vam ih pokažem, ali nije mi se dalo, sve, evo, do danas.

Na početku, beše reč. Kratka, jednostavna, uobičajena...

Kasnije, koja reč više, pa razglednica... Prva, druga, treća... Pisma... Gomila reči... Naravno-ljubav!

 Iz te ljubavi, rođena sam prvo ja, pa moja sestra. A onda i naša deca. U međuvremenu-sve ono što čini brak i porodični život. Malo suza, više smeha, radosti, tuge, dobici, gubici, odlasci voljenih osoba, dolasci još voljenijih...

Pogađate, ovo su razglednice koje su moji roditelji slali jedni drugima dok su se zabavljali. Još se sećaju gde je koja kupljena, kad je poslata. Kad smo bile male, ja i sestra, "krale" smo ih iz kutije u kojoj su stajale, jer su nam izgledale čarobno, kao i sve u vezi sa njima. Danas isto tako izgledaju našoj deci, koja i ne znaju za život bez telefona, interneta, kompjutera, a ni za život u iščekivanju, recimo, pisma. Pravo, pravcatog, pisma koje putuje danima iz jednog mesta u drugo.

A pre koliko godina su putovale od Užica do Kraljeva i Skoplja i nazad, saznaćete ako broj razglednica koje vidite pomnožite sa 4 i tom broju dodate 2. Da, u avgustu ove godine će biti četiri decenije braka. Dve godine pre toga,  ljubav je bila izražena u rečima ispisanim na poleđini ovih romantičnih razglednica.

Zavidim im na tom vremenu i uspomenama koje imaju, na onome što su postigli zahvaljujući ljubavi koja ih vezuje sve ove godine.