четвртак, 30. мај 2013.

Dome, slatki dome

Znate kako, već, maj, ume da bude nezgodan mesec. Koliko ume da bude lep, sunčan, toliko ume da bude i kišovit. Majske kiše su iznenadne, jake, hirovite... Poljoprivrednici im se raduju, kakve god one bile, jer od njih zavisi kako će u polju roditi, tako da i mi, voleli ih ili ne, zavisimo od njih. 
Ja ne spadam u grupu ljudi koji vole kišu, ali kad sam u kući, onda mi i ne smeta mnogo, jer njeno lupkanje po krovu i prozorima me uspavljuje.

Ovo je jedan od takvih dana. Kišnih. Majskih. Dan kada mi kiša nije smetala i kad sam, neobazirući se na nju, napravila neke lepe fotografije, a dok sam slikala, po kiši, razmišljala sam upravo o ovome što stoji u naslovu posta. DOME, SLATKI DOME i o tome kako su sve životne istine sažete u jednostavne reči, tako obične da ih je, ponekad, teško primetiti. Dokaz za to je ova slika. Ne znam da li vidite šta je na njoj tačno, jer je nejasna, ali evo odgovora. Sećate se kućice za ptice na breskvi u mom dvorištu? Sećate se kad sam zimus objavila sliku ptice koja je bila u ovom gnezdu? E, pa ovo su mladunci! Skoro su se izlegli, još imaju paperje i još ih majka hrani. Pogledajte samo kako su se zbili jedan uz drugog! Ne znam da li njih kiša plaši ili uspavljuje, ali su u svom toplom gnezdu, u svojoj kućici i čekaju hranu! Drže se zajedno, to je najvažnije. Uskoro će poleteti, a do tada, ovo je njihov dom, mesto odakle će oni krenuti i gde će se, možda, jednog dana vratiti. Kad sam ih videla, bila sam neizmerno srećna! Ne mogu vam opisati koliko!






A u mom domu, gori vatra i sve miriše na kolačiće kojima ne znam ime iako ih često pravim. Uostalom, toliko su ukusni da ime nije ni važno. Mi ih zovemo krakirani kolačići, jer u toku pečenja ispucaju.



 Recept za one koji žele da probaju, glasi: 2 jaja,
                                                                60 gr margarina,
                                                                100 gr šećera,
                                                                 200 gr čokolade,
                                                                 200 gr brašna,
                                                                 1 kašičica praška za pecivo i prah šećer.

Postupak: Čokoladu otopiti na pari, a brašno pomešati sa praškom za pecivo, a margarin umutiti sa kristal šećerom, pa u umućeno dodati rastopljenu čokoladu, jaja (jedno po jedno, naravno) i na kraju brašno. Masu staviti u zamrzivač, da stoji 3 sata. Od zaleđene mase praviti kuglice, valjati ih, najpe u kristal šećer pa u šećer u prahu. Peći 10 minuta na 220 stepeni.

Ukusni su, divno mirišu i kad ih jednom napravite, poželećete da to uradite još koji put, sigurna sam.

I dok kuća, kao što rekoh, miriše na kolačiće, pogled kroz prozor me vraća u školske dane kad sva pokisla uđem u kuću, a unutra je toplo, toplo, toplo... Dome, slatki dome. Brzo bi se presvukla, zamotala  u ćebe i zaspala.












Makovi su tada, dok sam ja išla u školu, bili svuda. U kukuruzu, pored puta, a naročito ih je bilo pored pruge. A onda su, jednostavno nestali. Nije ih bilo godinama. Tek, poneki, tu i tamo...  Njihov dom je pod vedrim nebom, gde oni sami niknu, gde im vetar odnese seme... Ove godine ih ima mnogo i zaista me raduje pogled na njih. Kad vidim kako im malo treba, skoro ništa osim zemlje, a kako lepo izgledaju, ovako, u gomili, ne mogu da ih  ne uporedim sa ljudima. Znate našta mislim?










pogled sa moje terase






Sunce je ogrejalo, ali na kratko. Tek da pokaže da je tu. Čekala sam dugu, ali se nije pojavila. Umesto nje, poklanjam vam ovu sliku. Smiraj dana, noć pada, ljudi se povlače u kuće. Sutra je novi dan.

Ja vam želim lepe snove. Čuvajte ih kao i sve ono što vam znači i trudite se da ljubavlju i nekim sitnim stvarima od svoje kuće napravite dom.





25 коментара:

  1. Zapravo i nemam komentar, sve si već rekla. A opet moram da kažem nešto... Ni ja ne volim kišu, ali mi ponekad nedostaje baš takav kišni dan proveden uz knjigu, čaj,mirisne kolače i porodicu. U takvim danima imam osećaj da sam voljena, zaštićena i srećna i da će sa ovim svetom ipak sve biti u redu... Ne znam zašto, ali baš takvi dani mi nekako osveste to osećanje mira, spokoja i potpune sreće.
    Pusa i zagrljaj:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I mene isto. Ujednačen ritam, topla soba, tad najlepše spavam. totalno sam opuštena.

      Избриши
  2. gdje je srce, tu je dom...
    lijep post, umirujući. i kod nas je kiša, i meni odgovara slušati kapi kako lupaju po prozoru, utonuti u san, ušuškana u dekicu...
    laku noć

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ustaj, svanulo je! Nadam se da si lepo spavala. Ja jesam.

      Избриши
    2. otkad već sam na nogama! sanjala svakakve *, neću više gledati TV uopće. kod mene još ima makova :)

      Избриши
  3. Divan post,Nataša..Posebno poslednja rečenica govori tako mnogo...
    I meni ovi kišni dani nekako ne smetaju...Makovi su i mene očarali,volim ih onako razbacane po poljima i pored puteva...
    Ovi kolači deluju primamljivo,valja to isprobati.Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Valja, valja, nećeš pogrešiti. kod nas su napravljeni milion puta.

      Makovi i mene očaravaju, valjda zato što su tako izdržljivi, što mogu da rastu i gde se ne nadamo, što su samonikli, ne znam...

      Ovog puta su me obradovali jer ih dugo nisam videla, a izrasli su, kao što vidiš, na mestu gde je bacan kamen koji je bio višak priliko gradnje. Tu, definitivno, niko nije očekivao cveće.

      Избриши
  4. Predivan post,baš sam uživala u svemu,ove slike ovih malih ptića baš su me posebno oduševile,ali i ovih keksića koje obožavam,i mi ih jednako zovemo jer se tako raspuknu,a mirišu božanstveno.
    Makove volim jako,sve ih nekako rjeđe srećem,,,,divno je ovo sve bilo od tebe,post za uživanje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da si uživala. Ja sam posebno srećna zbog ovih ptičica i njihovog gnezda koje je napravljeno od travki koje je moja ćerka tu stavljala, baš sa namerom da ptice od njih naprave gnezdo.

      A što se kolačića tiče, od sada će se, definitivno, zvati KRAKIRANI keks. Neće mu to biti umetničko ime, nego pravo. Eto, krstili smo ga!

      Избриши
  5. Ovaj post je bio onako...baš za moju dušu. Poetičan, smirujuć i pun skrivenih poruka i životnih istina...bilo mi je uživanje čitajući ga i prvi,... i drugi... i treći put....
    Deci dajemo život, ali i krila da mogu da izlete iz gnezda. Od nas zavisi koliko će ta krila biti snažna....makovi...da vratiše se....stvarno ih dugo nije bilo...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I mene su ove ptičice oduševile. Baš sam se raznežila kad sam ih videla i morala sam to da podelim sa vama. Veruj mi, stvarno ih gledam svaki dan, da vidim da li su na broju.

      Makove nisam videla dugo, dugo, i kao što rekoh Sandri, porasli su tu gde ih niko nije očekivao.

      Избриши
  6. Draga Nataša predivan post, jedna predivna priča. Pravi si majstor za fotografisanje kad si uspela da ih slikaš u gnezdu. Prosto obožavam gnezda. Keksići mame, pa ću isprobati recept. Puno te pozdravljam.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Rado, ali gnezdo je u kućici, a zahvaljujući mojoj ćerki, uspela sam da ih slikam, jer je ona prvo slikal pticu zimus. Jednostavno, provukla je objektiv kroz otvor na kućici i slikala. Tako sam i ja uradila.

      I ja volim gnezda i kad smo bili mali govorili su nam da je gre`ota srušiti ili uništiti gnezdo, a sad znam i zašto je tako. To je nečiji DOM i treba ga poštovati kao što poštujemo i naš.

      Избриши
  7. Divan ,emotivan post :)) Kolačići njami...Kada su ptičice u pitanju ja ne idem tako blizu,odlične fotke:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije to toliko daleko. Samo provučeš objektiv kroz otvor na kućici i gotovo!

      Kolačići jesu njam, zaista.

      Избриши
  8. Evo jedan dobar recept za mene za isprobati! Postaješ sve bolja s fotoaparatom, s slikama i s tekstom si nam lijepo dočarala jedan kišni dan koji ipak ima i svoje dobre strane, moramo ih samo potražiti :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Isprobaj i javi kako je ispalo, a što se slikanja tiče, znam ja i za bolje dane, nego je aparat, izgleda, dotrajao. Popravljan je nekoliko puta, ali mi je žao da se odvojim od njega. Sve računam, može još da koristi.
      Ove fotke su slučajno ispale dobre, baš onakve kakve sam htela da budu.

      Избриши
  9. Nice post! I really love rain and specially at night when it rains, sound of water inspiring me. Fascinate hear it musical charm, can I stopSTOP a while to make some fried cakes who is tradition in my country and accompany with a good mate, for me is the cutest! I enjoy a movie romance, write poems, stay in bed and look out the window and splashed drops on the glass. uy! jaja i'm a dreamer!
    Enjoy a nice weekend with family eating tasty goodies. :)

    ОдговориИзбриши
  10. when I said "mate" i mean: the infusion of my country, not a friend. don'tt get me wrong jajaja!! Dalihugs.


    http://cisnesyrosas.blogspot.com.ar/2013/04/ronda-de-mate-la-cita-impostergable.html

    ОдговориИзбриши
  11. Iskrice, predivan post!
    mali ptići, mogu samo da zamislim koliko im se radujete.
    Divim se tvojoj veštini da napraviš radost u svakoj situaciji i svakom ambijentu.
    Kiss!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne pravim ja nikakve radosti, sve to neko umesto mene radi. Ja ih samo prihvatam.

      Избриши
  12. I kod nas u Splitu vrijeme je kišno jesenje, nema nam još ljeta i kupanja kako smo navikli ranijih godina. Hvala na receptu baš izgleda jednostavno,a zamamno, moram ga isprobati!

    ОдговориИзбриши
  13. Kako ne bi bila sretna kad vidiš da u kućici žive male ptičice! Kiša je možda nekad dosadna, ali kišnim danima mi je poseban ugođaj biti kući, pod pokrivačem, uz kavicu, nešto čitati... Radila sam više puta te kekse i obožavam ih!!

    ОдговориИзбриши