петак, 6. децембар 2013.

Od petka do petka

Znate, već, da je petak poseban dan i da su kreativne radionice nešto što je, definitivno, zaživelo u našoj školi. Drago mi je zbog toga, jer se, evo, apeluje, na naučnim skupovima, upravo na učitelje i zamera im se da nisu dovoljno kreativni u nastavi. I ja, iskreno, mislim, da bi sve to moglo malo drugačije, ali da ne ulazim u detalje, jer znam da ima i jako, jako dobrih primera učiteljske prakse.

Pa, šta smo to radili od petka do petka?

Pre nego što krenem, moram da vam kažem za jednu lepu, dečiju pesmicu, koja ide ovako:

SAOPŠTENJE od strane dece, važi za roditelje
a povodom Dečije nedelje:

Naša mala, pametna glava, 
zna koja su dečija prava!
I borimo se, ni više, ni manje
nego za njihovo poštovanje!!!

ODGOVOR deci, od strane roditelja,
važi i kad prođe Dečija  nedelja:

Poštujemo vašu borbu za prava,
a da li zna vaša, mala, pametna glava
da postoji još nešto, što ima veze
NASPRAM PRAVA STOJE OBAVEZE?
Ne razdvajajte ih, oni su celina.
Lepo ste savladali ovo s pravima.

VEĆE RODITELJA preporuku dalo:
OBAVEZE proučite još malo.

Baš sam skromna! Ja pisala pesmicu, ja je hvalim... 

Dakle, još smo kod prava i obaveza. Informisanje dece je u prvom planu i pojašnjenje pojmova PRAVA i OBAVEZE. Generalno, ljudima fali edukacija u različitim oblastima, a mediji, kao što sam rekla, neke ozbiljne stvari stavljaju na nivo senzacije i o tome se tako i priča, tako se prema tome i odnosi...

Koje su naše obaveze? Koja je elementarna ljudska obaveza? Koji je smisao obaveze i poštovanja uopšte? Šta je to što treba da poštujemo i zbog čega?

Ne znam da li preterujem, da li sam preozbiljno shvatila svoj rad sa decom, da li sam se previše unele u sve to, uobrazila? Ne znam kako to izgleda sa strane, ali ja zaista želim da im pružim ono najbolje što znam i umem, da utičem koliko god mogu da im usadim neke vrednosti kroz ovo što radimo. Znam da će jednog dana, kad odrastu, znati sve ovo da cene i sigurna sam da će im nešto ostati u glavi, u srcu...

Obaveze kao tema, a u okviru poštovanja radili smo POŠTOVANJE RADNE I ŽIVOTNE SREDINE i naše obaveze vezane za to. Moja zamisao je bila da, na putu od kuće do škole skupim sve ono što su bacali i da im donesem da od toga naprave nešto, eventualno da očiste školsko dvorište. Međutim, ništa nisam našla. Bukvalno ništa! To je za pohvalu!!! Ni u dvorištu ničega. Jedini spas nam je bio kanta za smeće odakle smo izvukli svesku koju je učiteljica bacila. Na sreću, imala sam jednu polomljenu lepezu, plastični poklopac, nekoliko folija za cd i to je bilo SVE. Sve su i dobili i plus sam im dala kartonsku kutiju. Malo oštećenu, ne baš celu, ali poslužila je. Da li treba da kažem da su me oduševili? Ne, ne treba, jer će sigurno i vas oduševiti ovo što budete videli. Radili su scenu za predstavu koju spremaju, a lutke će biti na prstima. Obično oni glume, ali su sad odlučili da bude lutkarska predstava jer je scena mala.
Oduševila me je njihova saradnja, timski rad i komunikacija. Za njih sam davno rekla, da, kad bi svi bili moja deca, ne bi mi bilo mnogo.

SAT, pa još sa klatnom, napravljen od zatvarača,

 a dnevna soba izgleda ovako. Ne vidi se, ali u desnom uglu, ispod sata, je TV. Gleda se utakmica, fudbaleri su nacrtani, a ispred TV je ležaj, daljinski i grickalice. Dugmići na daljinskom su nacrtani korektorom, a levo od TV je trpezarija. Sto je napravljen od polovine poklopca.



Ovo je soba dečaka, koji je glavni lik u predstavi, levo, a desno je kuhinja, jer, po tekstu, baka izlazi iz kuhinje i dolazi u njegovu sobu. Šporet je, kao što vidite FENOMENALAN!!! Ja nemam reči! Kuhinja isto tako!

I malo detalja:
trpezarijski sto,

utakmica na TV,

dnevna soba.



Nasuprot prethodnoj grupi, četvrtom razredu, je grupa drugog razreda. Ali, sve je NASUPROT, jedino zajedničko im je što ih sve volim i ništa više od toga!
To je grupa kojoj stalno nešto fali, kojima kad čovek kaže jedno, oni urade nešto drugo i tako... Dok ja pričam da treba da pravimo držaće za olovke, oni se raduju, kad treba to da realikzuju, oni seckaju srca, lepe ih i šalju ljubavne poruke. Sa njima čovek mora samo strogo. Dok četvrti razred nikad nije zloupotrebio slobodu, ovi bi iskoristili svaki sekund u kome ja samo okrenem glavu ili spustim pogled. Meni je to simpatično, ali se pitam šta bi bilo da je u pitanju matematika ili nešto drugo?

I napravismo te držače za olovke, sa kojima nisam, iskreno, zadovoljna. Dopao mi se ovaj crveni, levo, jer je Ogi shvatio poentu priče i napravio zamak.

A od petka, do današnjeg dana, takođe petka, ja sam, između ostalog, pravila čestitke.






Da, bliži se Nova godina, Božić, praznici... Imaće tu još dosta toga, a pošto je meni jako, jako hladno, zaista mi treba nešto da me zagreje. Ne znam vama, ali meni je hladno čim se naoblači i temperatura padne ispod 25 stepeni. Nwe volim zimu i tačka, za mene je Afrika uvek IN, pa makar i na plastičnim posudama i ponekoj tegli.






Od petka do petka,  i tako prođe sedmica. Za njom mesec, pa nekoliko meseci, ubrzo i godina. Vreme prolazi, sa njim i život. Na kraju godine svi sumiramo rezultate, pravimo planove, radujemo se, nadamo se... Sve je to normalno, ljudski, a da, ipak, ne očekujemo previše? Da se, ipak, ne opterećujemo previše onim štop nemamo, jurimo, tražimo, umesto da uživamo u ovome što imamo?

Ja vam želim da uživate u pripremama za praznike, u kupovini, pravljenju poklona, šta god i da se smejete i pevušite, jer smo, koliko god bilo teško, srećni. Ima mnogo razloga za sreću, a jedan od njih smo mi sami, takvi kakvi smo. Nesavršeni a ipak jedinstveni i posebni.

23 коментара:

  1. Sve mi se dopalo, a tvoj humor u svemu što radiš i pišeš mi je izmamio osmeh na lice. Nije da ga nisam imala pre toga, samo je postao malko širi. Srce mi je puno radosti kada čitam šta radiš sa decom i zato bih ti dodelila jedan veliki ORDEN na čijoj bi sredini bilo veliko srce a okolo kolo razigrane i nasmejane dece!! Eto, toliko do mene.
    p.s. radovi su super, čestitke prelepe!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, kod mene se sve vrti oko srca, ljubavi, duše... To sam ja.

      A što se ordena tiče, hvala ti i za to. Najveća nagrada mi je njihov osmeh, komplimenti a pravi pravcati orden je kad potrče ka meni čim me spaze i počnu da pričaju u glas.

      Избриши
  2. U pravu je Vesna. I trebalo bi ti dodijeliti orden. Uvijek tvoji postovi odisu pozitivnoscu i entuzijazmom, a i ako opisujes nesto sto nije kako bi ti zeljela onda je sa dozom humora.
    Svidja mi se zavrsetak posta, upravo i jeste tako :) Saljem ti veliki pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Goco, smeh je najbolji lek za sve, a ja ne znam, možda nešto nije u redu sa mnom, ali pojedine situacije su zaista smešne, bez obzira što tad ne ide kako smo planirali.

      A moj orden, rekla sam ko je, a i vi ste tu, jer m e podržavate i razumete.

      Избриши
  3. stvarno odlični radovi djece, baš su me razveselili. Sviđa mi se što si radila sa teglicama sa afričkim motivima, ja sam baš danas nekoliko njih dovršila sa likom djeda Božičnjaka sa salveta tehnikom...uglavnom ove kreativne radionice su uvijek dobra ideja...

    a što se tiče senzencionalizma stvarno me nekad ti novinari zaprepaste, danas sam vidjela u nekom članku da preporučuju ljudima kortikostereoide umjesto tableta za alergije jer ove navodno debljaju ( a kao da korikostereodi nisu), nemaju pojma što pišu...uglavnom lako je prigovarati nastavnicima nedostatak kreativnosti, ali nama je nastavni program određen zakonom i imamo puno toga za ispoštovati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, i meni je ova scena fenomenalna, naročito onaprazna prazna patrona za naliv pero umesto ručke na šporetu.

      Znam da je nastavni program obiman, određen zakonom i stvoren da upropasti decu. U svakoj profesiji ima i ovakvih i onakvih, ali je činjenica da se vremena menjaju a ljudi ostaju isti, tj. deca su uvek ista.

      Novinarska profesija je nešto što je lepo, pruža mnogo mogućnosti da se čovek izrazi na različitim poljima, ali je, isto tako, činjenica da se medicina ili bilo koja druga nauka ne uči iz novina, nego u školama i na fakultetima, ali mediji ne koriste svoju moć na konstruktivan način.

      Nisam ekspert, ali uzimati kortikosteroide umesto antihistaminika je pomalo suludo.

      Избриши
  4. Fascinira me tvoj rad s djecom i odnos prema njema, fantastična si! Lijepe su ti čestitke a dječji radovi su puni mašte.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti.

      Deca jesu naše najveće blago,od njih zavisimo, hteli to da priznamo ili ne, a u svakom radu sam maksimalno odgovorna, pa čak i u bolnici, iako to ne volim, ali ja VOLIM ljude, generalno gledano i valjda to potire ono loše u nekom poslu.

      Избриши
  5. Ja nisam baš sigurna u svesnost ljudi koliko je odgovoran i važan tvoj rad sa decom. Bojim se da ga doživljavaju kao jednu nebitnu, bezveznu i totalno nevažnu stvar, recimo nešto kao ..."igrariju" !!!. Više od jedne generacije dece smo upropastili takvim stavom iz "ovih" ili "onih" razloga. Mnogi mladi ljudi su stasali u nemaštovite, neodgovorne, neorganizovane, neobrazovane, lenje i nesnalažljive ljude. Šteta !!! Ko je kriv ?! Oni sigurno ne, već mi matori koji smo jurili ko zna za čim, umesto da smo bar ono malo vremena što smo "potrošili" na njih, "potrošili" pametno. Nisamo time uništili jednu, već još more generacija koje dolaze posle nih. Bežali smo od odgovornosti i osnove ljudskog roda, a to je prenošenje znanja, pa sad su nam oni ili ovi krivi, a najčešće oni koji su u celoj priči ispali hendikepirene žrtve - baš ta naša deca. Malo je onih koji su učitelji,...jako malo... Zato smatram da si previše skromna. Tvoj zadatak je ogroman, obavljaš ga savesno i vrlo temeljno, a rezultate će pokazati vreme. Ne moram da ih vidim, znam da će biti savršeni. Stasaće generacija kreativnih, pametnih, snalažljivih, bistrih, dobrih učitelja koji će nastaviti tamo gde si ti stala. Svaka čast.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Barbara. Od srca.

      Ne znam šta bih drugo rekla, osim da imam sreće pa ne pridajem važnosti tome kako to drugi doživljavaju, jer verujem u to što radim. Ne primam platu za to, radim od srca i sa vizijom da treba da činomo dobro koliko god smo u mogućnosti. Prvi korak je najbitniji, a posle lakše ide.

      I ja se nadam da će imati ko da me nasledi, a najveća podrška ste mi, verovala ili ne, vi, blogeri, koji znate o čemu pričam, koji sa mnom prolazite kroz sve to, iako možda niste ni svesni toga, vi, koji prepoznajete moju nameru i koji ni jednog, jedinog momenta niste sumnjali u moje zamisli.

      Naravno, imam i prijatelje koji me apsolutno shvataju i nude pomoć. I? Šta bih još mogla da poželim, akko se uzme u obzir da su deca zadovoljna i da JA vidim promene u njihovom odnosu prema nekim stvarima?

      Избриши
  6. Wao.. so much fun! I wish I can join you while making crafts, very beautiful & colorful. Love from Pakistan :)

    ОдговориИзбриши
  7. Veoma sam uživala i u tvojim radovima i u dečjim radovima, u tvom divnom pisanju i pesmici.
    Izuzetna si!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Neno. Imam sreće pa imam dobre prijatelje blogere koji me podržavaju, razumeju i inspirišu.

      Избриши
  8. Tvoj odgovoran odnos prema aktivnosti koju si preuzela u radu sa decom je za svaku pohvalu.Svojim stavom i pristupom dosledna si sebi a mnogostruko korisna za tu dečicu, koja još uvek i nisu svesna da pred sobom imaju primer za buduće neke svoje pozive,odnos prema radu,obavezama i pravima...Samo napred,nadam se da ćete istrajati u svemu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Istrajaću ja, nije problem. I zaista se trudim da im dam ono najbolje, sve ono što nemaju prilike da nauče u školi, da im prenesem neka svoja iskustva, da ih naučim da stvari gledaju i sa druge strane, kako sa aspekta prava, tako i obaveza.

      Избриши
  9. O joj, odakle bi čovjek krenuo?! Najprije, pohvale za pjesmu, jako mi se svidjela! Pohvale i za tvoju energiju, ljubav, strpljivost i sve ostalo što nesebično daješ u radu s djecom i svima ostalima! I čestitke su mi odlične, baš onako lijepo vintage kako se meni sviđa...Ma Nataša, ti si zaista čudo!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemoj, uobraziću se! Šalim se, naravno, neću.

      Svi imamo istu obavezu, a to je da one mlađe, na kojima svet ostaje, vodimo najboljim putem, da se trudimo oko njih i damo sve od sebe. Nije to fraza, ja zaista verujem u to.

      Избриши
  10. ti imaš fenomenalan utjecaj na tu djecu, trebaš se ponositi sama sa sobom! naučiti ćeš ih stvari koje se ne uče u školi.
    i drago mi je da si progovorila o obavezama djece. o pravima se dosta govori, ali zaboravljamo da i djeca imaju svoje obaveze (učenje, pristojno ponašanje, poštovanje starijih, empatija, socijalna osjetljivost, ali i pomoć roditeljima oko domaćinstva) - jer, kako bi iz njih mogli izrasti odgovorni, pravi ljudi, da ih nemaju?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno, zato to i pričam, a što se prava dece tiče, mislim da ih treba predočiti roditeljima, pre nego deci. Ustvari, o tome treba da pričamo zajedno, na radionici koju će da vodi neka treća osoba. To i jeste bila moja prva zamisao, ali kako nije bilo razumevanja, idemo ovako.

      Obaveze su deo života i ništa nije samo crno ili samo belo, sve moramo prihvatiti a ne izvlačiti iz konteksta ono što se nama sviđa. Ne treba velikanauka da bi znali da deca vrlo, vrlo selektivno primaju informacije, zar ne? A prava mnogo lepše zvuče nego obaveze.

      Избриши