петак, 29. новембар 2013.

To nema cenu!

Ukratko: POČELI SMO SA RADIONICAMA.
Svakako neće biti ukratko, jer kod mene toga nema, osim u izuzetnim slučajevima, koje ne bih znala da navedem, zaista, iako sam, stvarno htela da bude, baš, ukratko što se tiče reči. Ali ne vredi, to sam vam ja, a i ova radionica je bila toliko zanimljiva, da moram da vam prepričam sve.

Podsećanja radi, prošle godine je to izgledalo ovako:















Lepo smo se zabavljali, družili, radili zahvaljujući minimalnim sredstvima, ljudima koji su nam pomogli koliko su mogli, nešto smo mi, kao roditelji finansirali, ali je bilo i dobrih rezultata u svakom pogledu, jer smo izašli iz okvira škole i za našu radionicu se čulo malo dalje, pa je bilo i učešća na nekim izložbama. Sve u svemu, jedno divno iskustvo i saradnja za sve nas.

Ove godine sam se malo temeljnije  pripremila, napravila plan i malo promenila pristup. Čini mi se da sam bila previše zahtevna i stroga, nisam se dobro organizovala u nekim delovima. Istina, sad ću biti još zahtevnija, samo na drugačiji način.

Krenuli smo ovih dana. Tema SVETSKI DAN DETETA. Bilo je u planu da to bude Dečija nedelja, ali tad nije bilo uslova da se počne sa radom. No, svejedno, lepo se sve to nadovezalo i tema dečijih prava se opet uklopila.

Pričali smo o, kao što rekoh, pravima. Htela sam da vidim koliko su deca informisana o postojanju, ne prava, nego obaveza, koje su njihova paralela. Namerno sam počela tom temom,  jer, iskreno da vam kažem, frapirana sam više pričama o pravima, nasilju i svim ozbiljnim stvarima, a čiji smisao je izvučen iz konteksta. Takođe sam frapirana neznanjem osoba koje rade na mestima na kojima se odlučuje baš o pravima.

I tako mi počnemo priču. Pitam ja šta znači, uopšte, imati pravo, koja prava postoje, zašto dečija prava, a onda mi jedan dečak kaže, pokazujući na poster na zidu: "Eno, ima onde, sve tu piše o pravima", ja se nasmejem i kažem: "Zlato moje, ako sam se ičega u životu načitala, onda je to pravna literatura. Ja sve to imam zapisano u glavi, odavno već". Ali, eto, oni nisu znali da su prava moja struka, ja sam za njih, jednostavno NATAŠA, osoba prema kojoj svi potrče kad vide da nailazim i počinju da pričaju u glas, a šta pričaju? Ko će razumeti najmanje tridesetoro dece koja istovremeno pričaju?

Sve u svemu, vidim nepoznavanje elementarnih prava, neshvatanje suštine, a o obavezama da ne pričam. Kad smo to lepo razjasnili tako što sam na tabli nacrtala klackalicu i na jednoj strani napisala PRAVA, a na drugoj OBAVEZE i objasnila jedno, kako god se zvalo, ne može samo da bude na toj klackalici, jer onda igra ne postoji, počeli smo da radimo.


Četvrti razred je obrađivao pravo na slobodno vreme. Napravili su ove "knjige" koje su trebali da ispune po svojoj želji i u slobodno vreme, a ta knjiga treba da sadrži sve ono što predstavlja njih, kao ličnosti. Opuštena atmosfera, sedenje i na podu, seckanje, pričanje... Šta da vam kažem?


 Drugi razred je obrađivao pravo na igru. Pričali smo o tome koliko je igra važna, šta je sportsko ponašanje, kako tokom igre poštujemo nečija prava, koje su naše obaveze...
Da, naravno, znaju oni ovu igru, a igraju je na kompjuteru, a ako nema struje, kao tog dana, crtaju polja u sveskama.
Još  ne mogu da poverujem niti da vam opišem kakvo je ovo otkriće bilo za njih!!! Pa, oni nisu hteli da idu kući, hteli su da se igraju, a pošto je bila samo jedna tabla, a njih mnogo više, rekla sam da, za domaći, naprave svoju tablu. I već sutradan, doneli su table i igraju se.




Ovo su radovi prvaka, tema je pravo na život, pa u okviru toga, zdrava hrana, kao naša obaveza ophođenja prema sopstvenom životu i zdravlju. Počinjem ja priču o semaforu koji svakog dana treba pojesti, a oni me gledaju zbunjeno. "Pa, gde da nađemo tolike semafore?" pitam ja, a onda čujem odgovor: "U gradu". "Dobro, a dšta će biti kad pojedemo sve semafore na koje naiđemo?". I onda objasnim šta to znači, pa u skladu sa temom, bojili smo alevom paprikom, vegetom, zelenilom. Čisto da se opuste i oslobode, jer se, ipak, prvi put srećemo. A devojčica koja nije baš razumela šta ćemo raditi i o čemu ja pričam, a videla je alevu papriku,pitala je: "A, šta, to ćemo da  kuvamo pasulj?".


Pravo na ljubav, tema za treći razred. E, dok smo došli do ljubavi, prošlo je pola časa! Asocijacije nisu pomagale, a rekla sam da od toga deca rastu i da nije mleko niti bilo šta drugo što se jede i pije, usledili su odgovori raznih vrsta, sve smešniji od smešnijeg, pa se sve opet vratilo na hranu i piće, ali najsmešniji odgovor je bio: "Znam, znam! To su batine!". Zaboga, dete, gde ti to pade na pamet, kakve te batine našle?

Izrezali su srca, kao simbol ljubavi, pa spojili u detelinu sa četiri lista, kao simbol sreće, jer nas ljubav čini srećnim, zar ne? Od sokova, koje dobijaju za užinu smo pravili drške, na listovima napisali svoja imena, a na srcima šta je, po njima, ljubav. Oduševljena sam odgovorima zato što tu nema, zaista, ničeg drugog, osim prave, iskrene, ljubavi, dečije naivnosti i iskrenosti. Ljubav im je, još uvek, u maminom zagrljaju, tatinom imenu, u igri sa sestrom ili bratom, u svom selu, imenu simpatije...

Ono što me je rastužilo, zbog specifične situacije, jeste odgovor devojčice koja svoju majku i ne poznaje. Ljubav za nju je tata, stric, strina i Ana Protić. Ana je njena drugarica i moja miljenica u školi. To dete je predobro!

I na kraju, rezultati četvrtačkih knjiga. Iznenadili su me. Nemam reči. Izdvajam deo iz knjige gde su sličice Sara Kej: "Ljudi misle da je "nekad"  sve bilo bolje, ali to nije tačno. Ustvari, to im se čini, jer oni pamte samo lepe trenutke. Tako je sa svima, pa ako vas nešto muči, znajte da će to proći i da ćete se sećati samo lepih stvari. Naravno, ako to želite, a za to, a  i uopšte, potrebna je volja".
 Zar nisu divni?


I dok mi uživamo u kreativnosti na sve moguće načine, pričamo, radimo u toplim učionicama, napolju izgleda ovako


Ali to nas ne sprečava da obogaćujemo sebe i druge nekim novim saznanjima, iskustvima, lepim trenucima i da sanjamo o još lepšim, da pomeramo granice i pokažemo da one, ponekad, ne postoje. A za to je, kako dete reče, potrebna volja.

Ja želim da svi doživite ovako nešto,  da imate iskustvo poput mog, da doživite momenat kad vam se mnogostruko vraća ono što pružate drugima i da kažete sebi: E, to, zaista, nem,a cenu!!!

26 коментара:

  1. Predivna aktivnost,višestruko korisna za decu a tebi verujem da predstavlja pravo zadovoljstvo.Svaka čast na organizaciji!:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svima nam predstavlja zadovoljstvo, bez izuzetka. Naročito mi je drago zbog dece koja nastavu pohađaju po specijalnom programu, jer ovde mogu da pokažu to što zaista jesu, bez obaveze i opterećenja.

      Избриши
  2. to obogaćuje, ali duhovno.
    djeca mogu biti nepresušan izvor inspiracije, ali se sa njima može i dobro nasmijati, čak i zaplakati. ona su još neiskvarena, suštinska, kakva trebaju biti, naivna, divna stvorenja. žao mi je što poneka odrastu u sasvim suprotnim pravcu.
    uživaj u tim druženjima, nema ljepšega! dobro dođe i tebi, a pogotovo njima, da ih se makne od TV i kompj, od igrica punih nasilja. Dobro je da nešto rade rukama, danas sam gledala jednu emisiju u kojoj je rečeno da će ljudi do 2200. godine biti sasvim ovisni o tehnologiji. žalosno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne radi se samo o igricama pun im nasilja, ima i onih drugih, ali sam htela da im pokažem da je život postojao i pre kompjutera, iako ne znaju za život bez interneta, mobilnih telefona i sličnih stvari. Baš je tad nestalo struje, pa je ovo sa X-O dobro došlo, tj. nestanak struje je dobro došao.
      Mislim da će, kad je zavisnost u pitanju, to biti i pre 2200, jer se već sad zavisnost od interneta u medicini svrstava u bolesti zavisnosti.

      Bog nam je dao ruke i da njima stvaramo, a kompjuter je ljudsko delo. Ne može se bez njega, znam, ima mnogo dobrih strana, ali moramo osposobiti decu za život koji zahteva da se snalazimo i borimo na sve moguće načine.

      Избриши
  3. divno je to što radiš sa djecom, i što su se oni izrazili na svoj jedinstveni način..
    Baš kao što sam rekla već na fb..odlično su uradili svoj zadatak i predstavili jedan dio sebe onako kako zamišljaju određena svoja dječja prava :d
    Uijek nas iznenadiš i odlično sročiš u jedan tekst, blog..odličan si pisac :D lp

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, volim da pišem i to uvek radim spontano, ne razmišljajući. Više puta sam rekla da je to moja prva ljubav, kad je umetničko izražavanje u pitanju.

      Избриши
  4. Ti si opet pokazala koliko si divna, nesebična i plemenita osoba Nataša! To što radiš sa decom je zaista neprocenljivo, a energija i ljubav koji ti se vraćaju su samo mala nagrada za ono što radiš!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na ovim rečima, a ono što se vraća kroz ovakav rad, zaista nema cenu.

      Избриши
  5. Ne umem da napišem dovoljno lepo, koliko post zaslužuje.
    Hvala ti :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ja ne umem da objasnim kako u tvoje kratke rečenice, stane toliko lepote i kako suštinu izraziš uvek jednostavno.
      Hvala tebi, draga moja.

      Избриши
  6. My dear sweet beloved friend , well done work! I love the holidays approaching , the arrangement of the house and all the fuss about it, it's such exciting and affectionate remembrance...
    Have a great sunday.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Thanks dear, I hope that is well done.

      Thanks for your comment, and one roseshug from cold Serbia

      Избриши
  7. Divna su ta tvoja djeca, ali ti si fantastičnaaa! Sve to radiš tako studiozno i onda preneseš na blog u jednom obliku koji je milina za čitanje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, ponekad se bojim da sam opširna u izlaganju i da se to ljudima ne dopada.

      Избриши
  8. Одговори
    1. I ja mislim. Hvala na komentaru, poradićemo na tome da se čuje za nas

      Избриши
  9. Predivno je sve ovo što radiš, a tvoj pristup je tako pažljiv i pun razumevanja i ljubavi. Stvarno je lepo raditi sa decom i pomoći im da se izraze, a ti, upravo, imaš dara za to. Koliko samo čarobnih radova imate za sobom, što prošlogodišnjih, što novih. Zamisli samo kako će izgledati vaša foto arhiva za desetak godina! Samo napred, želim vam još mnogo lepih radova!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Kajo. Deca su, zaista, nešto posebno i treba ih pustit da se izraze. Mislim da preko njih gradimo bolji svet, to sam nebrojeno puta rekla, i treba da ulažemo u njih, jer njihovo vreme dolazi, a kreativnost je lep način da se im se pokaže ljubav i pažnja. Oni će to shvatiti kasnije.

      Избриши
  10. Nikako mi ne smetaju dugacki postovi. Obozavam ih. Radionice svakako obozavam i nadam se jednoj jednog lepog dana pa ti i zavidim. Super se provodis i obogacujes i sebe i decu. Mislim da je to predivno. Najvise mi se svidjaju knjige cetvrataka mada moram reci da je sve divno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Super što mi zavidiš, to znači da treba da kreneš u akciju što pre! Vrlo rado ću učestvovati u tome što budeš organizovala. Kao učenik, naravno.

      I meni su knjige najlepše, mada su oni, kao grupa, zaista posebni.

      Избриши
  11. Odlične aktivnosti, pogotovo kako si djeci objasnila njihova prava, mislim da si pronašla super način da im to približiš. Radovi super izgledaju, odmah dobijem ideje za neke DIY projekte.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na ovim rečima, meni mnogo znače. Potvrda su da je, ovo što radim, zaista dobro. Naravno, uvek može bolje, pa ako imaš neku ideju, reci, otvoreno je za ideje, sugestije i kritike. Podjednako za sve!

      Избриши
  12. Kamo srece da imamo vise ljudi /zena kao ti . Pozitivna ,razdragana i puna elana. Uz to sve radis za nase najmladje pa nisu mogli dobiti bolju osobu da provode fine trenutke sa njom . nastavi tako puno srece .

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Gago. Šta god da radim, vodim se unutrašnjim glasom i srcem i zato verujem u pozitan ishod svog rada.

      Избриши