среда, 09. мај 2012.

Porodično blago

Ha! Šta bi čovek pomislio kad vidi naslov ovog posta? Ne, nije u pitanju nikakav ćup sa zlatnicima, jer ja blago ne vrednujem tako, iako bi mi, iskreno, dobro došao. Radi se, kao što vidite, o nečemu što je već dugo u porodici, što je sačuvano i što će biti deo zbirke starina moje ćerke. Stare fotografije njenih predaka, vojna knjižica mog dede i njegovog brata, a njenih pradeda, a na slikama je i moja prababa, njena čukun baba. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste ovaj kupoprodajni ugovor, tj. TAPIJA, koju je potpisao 1906.
 moj čukundeda, koji je bio bogat i uticajan čovek i po kome su dali ime mom ocu. To je ugovor o kupovini jedne velike njive, koja je još uvek naše vlasništvo. Ono što sam prvo uočila kod tog ugovora, kao pravnik, jesu njegovi bitni elementi, koji su ispoštovani do detalja, a iste te elemente zahteva i savremeno pravo. Kao esteta, uočila sam savršen rukopis, naravno.


Ne znam gde su ti ljudi savladali sve  ono čemu su bili vični, a znali su mnogo toga. Način razmišljanja im je bio, čini mi se, mnogo napredniji nego današnji. Da li grešim? Generacije su odrastale u siromaštvu i bez uslova, gledano iz ugla današnjeg vremena, a bile su tako kreativne, inteligentne, snalažljive, prilagodljive...

I na kraju, dve stvari, koje su bile zabranjene nama, deci, su ovaj gramofon i radio. Ne znam kad su kupljeni, ali su mi bili, valjda zbog zabrane, jako misterozni, a naročito radio i svi ovi gradovi o kojima sam danima maštala i razmišljala. Tad nisam mogla da shvatim zašto se to toliko čuvalo i koliko je trebao čovek da se namuči da bi kupio nešto, jer moj deda nije bio bogat čovek, a mogao je. Uslov za to je bio da ode od kuće i da prestane da slavi slavu, što on nije prihvatio. Ne bih ni ja, pošteno rečeno! Svi u životu radimo kako mislimo da je najbolje, a ja mislim da je najveće blago ostaviti svojim potomcima čisto i neukaljano ime na koje će biti ponosni.

21 коментар:

  1. Divna prica, lijepo je sve ovo sacuvati od zaborava za sljedece generacije.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Gordana, trudim se. Nemam ništa drugo da im ostavim, ali se trudim da moje dete bude ponosno na mene, a jednog dana i unuci.

    ОдговориИзбриши
  3. Quite understand this moving story and I love the emotional rescue you make of your family history.
    Glorious roots to bequeath to our children!
    Hugs.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Thanks dear! I am glad you understand. This is a proof that people are always the same, wherever you are. Family is very important.

      Избриши
  4. Quello è più che un tesoro!! buona serata...ciao

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I am glad you understand. I am so happy about it! hugs

      Избриши
  5. Draga Iskrica, ovo je zaista pravo blago, a nalazi se u domu u kojem će uvijek naći svoje mjesto i zasluženu pažnju, te potaknuti sjećanje na to kako se nekad živjelo! Naravno da djeca nisu smjela dirati nešto poput gramofona, takve stvari su bile rezervirane samo za odrasle, jer teško se moglo ovako nešto kupiti, pa se onda to i jako čuvalo i cijenilo...eto, to nam je možda pouka da danas sve uzimamo olako, trošimo i ne učimo dovoljno svoju djecu na vrijednost svake kupljene stvari!
    Inače, pratim tvoj blog, ali nažalost ne redovito, jer ga ne mogu nikako smjestiti u popis blogova koje pratim (i ne samo tvoj), jednostavno bloger ne želi spremiti novododani blog, a rijetko odlazim baš na bloger da bi pogledala sve blogove koje pratim i koje bi voljela i više puta posjetiti!
    Hvala ti na komentaru i što cijeniš starine, a vrlo je pozitivno što tvoja kćer, koja ima samo 8 godina, već od malih nogu pokazuje interes za arheologiju i tradiciju, na tebi je samo da je umjesto u kino vodiš u muzej :))))
    pusa

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Sanja. U pravu si da danas uzimamo olako neke stvari i njihove vrednosti, ma kakve one bile, a ćerku vodim na sva moguća mesta da ni ona ne zna više gde je bila, ali muzeji su joj definitivno najdraži.

      Избриши
  6. super su mi ove old stvari jako si sretna jer ih imaš ja nemam pa mi žao možda smo koju fotografiju iz maminog djetinstva a drugo ništa pozzzz

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne brini, čuvaj te mamine fotografije, a ako te bude zanimalo, jednog dana, pomoćiću ti da skupiš, i napravićemo malu ali lepu zbirku.

      Избриши
  7. Kako je fino imati nesto tako staro, a da je iz tvoje porodice! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U pravu si, a verujem da svi imamo po tavanima i podrumima mnogo stvari na koje smo zaboravili.

      Избриши
  8. Sline mi cure nad svime,a za radio bih mogla napraviti...svašta!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako je samo radio problem, blago tebi. Smatraj ga rešenim. Ako želiš, raspitaću se kod kolekcionara, a meni je drago da ti se sviđa.

      Избриши
  9. Nakon tvog komentara pronašla sam starije postove i vidim da si i ti ljubitelj vintage uspomena. Tapije iz 1906. je baš "cool" i neobično mi je da sam i ja u predhodni post stavila Spomenar iz 1905. Inače na fotkama je baka mog prijatelja koja je bila glumica između dva svjetska rata i zato ima dosta fotki, a spomenar je od njene majke iako ima i bakin spomenar iz 1937. ovaj stariji mi je više bio "coool".

    ОдговориИзбриши
  10. Nakon tvog komentara pronašla sam starije postove i vidim da si i ti ljubitelj vintage uspomena. Tapije iz 1906. je baš "cool" i neobično mi je da sam i ja u predhodni post stavila Spomenar iz 1905. Inače na fotkama je baka mog prijatelja koja je bila glumica između dva svjetska rata i zato ima dosta fotki, a spomenar je od njene majke iako ima i bakin spomenar iz 1937. ovaj stariji mi je više bio "coool".

    ОдговориИзбриши
  11. Kako je sve to lepo! Vidi se da je osoba iz imućne porodice, po garderobi, po izgledu, po svemu. Volim takve stvari, a to što sam ih objavila na blogu i što sam se više zainteresovala za njih, je zasluga moje ćerke. Odjednom vidim koliko je sve to lepo, koliko ljudi voli takve stvari, tako da je potvrđena izreka učitelj će se pojaviti kad učenik bude spreman.

    ОдговориИзбриши
  12. ovo je divno ,i prica je divna i shvatam kad kazes Blago ...i ja imam tvoju sliku blaga ...
    ja i Tebe racunam u moje blago i svaki put kad caskamo ...

    ОдговориИзбриши
  13. Uživala sam dok sam čitala i gledala fotografije.
    Po pitanju predmeta koji su pripadali našim precima imamo isto mišljenje. I ja ih nazivam blagom i vrlo sam srećna kada se nešto od toga nađe u mojoj kući.

    ОдговориИзбриши