Za malog baštovana

Sigurno ste upoznati sa tim koliko moja ćerka voli zemlju i sve radove koji se tiču zemlje, bilo da je u pitanju kopanje, sađenje ili nešto treće. Naravno da jeste, ko još ne zna za to? Ima li takve osobe?

Ah, kad se samo setim! Kad god joj je bilo dosadno u školi, tešila sam je time da mora da bude hrabra, da to nije ništa nenormalno i na kraju bi upalilo samo obećanje da ću da joj kupim motiku ili neku drugu poljoprivrednu alatku ako bude dobra. Čak sam obećala da ću, čim se zaposlim, kupiti i kravu. Ma, kupila bih joj i dve, samo da se zaposlim!

Ove kantice a i ostalih dvadesetak komada, sam kupila za male pare. Uvek su mi bile slatke, a pružaju i dosta mogućnosti bilo za upotrebu, bilo za oslikavanje.

 Ovu sam napravila za mog malog baštovana, da može seme, koje je baš sitno, da pomeša sa peskom i sipa iz ove kofice. Tako se ravnomerno rasporedi i bolje niče.

A za mene, nagrada sa Marselinog bloga. Hvala Marsela, imaš divan blog! Ko voli modu i umetnost, neka pogleda.

A za vas, dragi moji, ideja za prstenčiće. Slikala sam kroz staklo izloga, ali se dobro vidi. U pitanju je lastiš, najobičniji lastiš, onaj koji smo preskakali do besvesti, samo što je ovaj u boji. Ako neko odluči da ih napravi, biće mi drago.

I još nešto! SUNCE JE OGREJALO! To je najvažnija informacija, konačno se budim i funkcionišem normalno. Skoro normalno, jer još nema dovoljno stepeni da bude po mojoj meri, ali je bolje.