A šta može kriza meni, šta mi može, šta mi sme?

Koliko puta ste u poslednje vreme čuli ovu reč? Bombardovani smo njome sa svih strana. U tome i jeste moć propagande.
Koliko puta ste, razmislivši o tome, rekli sebi da kriza traje oduvek za nas, "obične" ljude, a da za pojedince koji padaju s vlasti na vlast, nema krize?

Čvrsto rešena da ne podlegnem propagandi i njenim trikovima, koja sve dovodi u krizu diktirajući i sistem vrednosti, odem u školu, našu školu, sa idejom koja prkosi krizi, neprestanim razgovorima o FB profilima među decom i razgovaram sa učiteljicama. Ponudim im da svakog petka, u okviru časova likovnog, držim deci kreativnu radionicu. One to dočekaju baš onako kako treba, kao prave učiteljice i stvar bude rešena.
Direktorka je dala odobrenje, roditelji skupili novac, ja kupila materijal i krenuli smo u akciju prošlog petka. Za tu radionicu ne mogu baš reći da je sjajno protekla, ali za to sam ja kriva. Ovog petka, stvar je potpuno drugačija! Oduševljeni smo svi! Atmosfera je bila fenomenalana, učenici su upoznali i moju drugu stranu koja zahteva strogu disciplinu, razlikovanje onog što je dobro od onoga što je loše, šta god da je u pitanju. Radili smo i pričali o svemu, uključujući knjige, poklone i ostale stvari koje su zapravo, bile uvod u teme narednih radionica.

Deca su radila quilling. Prvo smo malo vežbali, pravili krugove, a posle i druge oblike, pa sve to sastavili i dobili ove cvetiće.
Mogu vam reći da su njihovi radovi bolji nego što je bio moj prvi quilling! Iskreno to mislim, a i njima sam rekla.
Sledećeg petka radi druga, mlađa grupa učenika, a planiram i još neke radionice u saradnji sa drugim ljudima koji su stručno osposobljeni za određene oblasti.

cvetići u fazi sušenja i pripreme za pano,

radovi na panou

Cilj je da se deci pokaže šta se može i bez mnogo novca, da se njihov način razmišljanja usmeri na konstruktivnu stranu korišćenja intereneta, da se razvije timski duh...
Znam da će sve ovo dati rezultate malo kasnije i da će se odraziti pozitivno na mnoge segmente učenja i razmišljanja.


A nezaposlenost je, takođe, posledica krize. Mada, po meni, posledica je nemanja rodbinskih i prijateljskih veza na određenim mestima, kao što je uvek i bilo, ali se o tome ćutalo. Bar je u mom slučaju tako. Jedina nova tekovina poslednjih godina u toj oblasti, je i tzv."prosečna ocena sa fakulteta", gde se zapravo misli na određenu sumu novca, u proseku 5000evra.
Ali, kao što rekoh NEDAM SE!
Pare nisu problem, para nema!

I još dve lepe vesti: Juče sam od Nene dobila gomilu salveta, šablone a ova kutijica je njen poklon mojoj ćerki, a danas su mi javili da mi je odobrena prekvalifikacija, tako da ponovo krećem u srednju školu, koja će, nadam se, rezultirati uspehom u smislu zaposlenja. A u međuvremenu, IDEMO DALJE!

Nema odustajanja, U INAT KRIZI!