Šta bi Meri Popins rekla?

 Uh, dragi moj narode! Ovo renoviranje se baš odužilo!
Ali znate kako to biva-nekom renoviranje, nekom recikliranje.Znam da ste prepoznali parodiju na čuvenu izreku, kao što znam da pogađate o čemu se radi.


Dakle, plastična cev željene dužine + ono što je nekad bila sijalica na plafonu, malo gipsa, boje i to je to! STALAK ZA KIŠOBRANE.

Volim ih i imam čitavu kolekciju sa raznim motivima, poćevši od ovog tufnastog i svi su svetlih boja. Zapravo, nije to toliko važno, jer sam htela da vam ispričam nešto drugo, čisto da proverim da li je samnom sve u redu. OK, znam da nije baš sto posto, jer ko još nosi, u tim godinama, roze pufnaste čizme i isti takav kišobran u sred zime, ali to nećemo računati.

Naime, pre dve godine, u biblioteci, dok ja
pričam sa gospodinom koji je zaposlen
tamo, dolazi devojčica koja ima 11 godina i bez izvinjenja što prekida razgovor traži literaturu o veštičarenju. Da, dobro ste pročitali! VE-ŠTI-ČA-RE-NJE! Bibliotekar gleda, u čudu, šta da kaže čovek, a ja je malo bolje osmotrim i vidim normalno dete izgleda, ništa čudno. Ona uporno traži, pita gde ima da se nađe, to joj treba. Njoj to treba, a da li je meni trebala moja reakcija-ne znam, recite mi vi, ali iskreno!
Pitam ja nju, kao roditelj, pre svega: "Devojčice, zašto to tebi TREBA? Da li tvoji roditelji znaju šta ti čitaš?"
Ona kaže: "Da, znaju, a znate li Vi ko je Krvava Meri i da li ste nekad zvali duhove?"

Na dalje je razgovor tekao tako što je ona vodila glavnu reč, jer ja nisam upućena u te teme na taj način, a i ono što sam znala, zanemela od čuda, zaboravih. Kažem joj: "Dete, to su opasne stvari, kakvi duhovi, kakva magija, za tvoje godine je Meri Popins, a ne krv i slične grozote!".

Naravno da me je pogledala kao da nisam normalna a još kad sam joj objasnila da nema logike to što se plaši duhova i vampira i tražila od nje objašnjenje šta je zapravo vampir, videla sam u njenom pogledu nešto čega se mnogo bojim!

Veoma često razmišljam o tome.  To može i meni da se desi sa mojim detetom, jer propusti u vaspitanju nisu neuobičajena pojava. Nekih sam svesna, pokušavam da ispravim, ali šta ako se desi da budu situacije poput ove? Šta ako budem nemoćna da ispravim nešto? Šta ako toliko pogrešim da mi dete zaluta načisto?


Znam da je ovo teška tema, možda niste voljni da ovo čitate, da razgovarate o tome, ali jeste nešto što je naša stvarnost i Meri Popins nam je mnogo potrebna, bez obzira što mnogi ne znaju ko je ona, a možda se i ja, oduševljena njenim likom, ponašam prema svakom detetu kao da sam mu majka, iako mnogo puta delujem nametljivo, a namera mi je sasim, sasvim drugačija.



I još nešto! Veselija tema. Dve blog nagrade, jedna od Miki, druga od Ane MB. Hvala vam puno, drage moje. Mnogo mi znači vaše mišljenje, kritika, sugestija, savet i radujem se vašim postovima i idejama.







I za kraj da vam kažem, svima, da volim vaše blogove, sve ono što radite, pišete, stvarate, volim vaše ideje i pozitivnu energiju i da znate da vam uvek iskreno kažem šta mislim. A ako vas i kritikujem, verujte da to ne radim zlonamerno i ne želim da budem nametljiva, to samo Meri Popins govori iz mene.