U iščekivanju

 Nisam vam rekla da volim poeziju. Možda i jesam, ne znam. Pišem poeziju,  volim  da je čitam a volim i da recitujem. Jedna od omiljenih pesama za recitovanje je "ČEKAJ ME"  Konstantina Simonova.
Veoma je "jaka" što se tiče emocija, zgodna za recitovanje, a sve te emocije su izražene na vrlo jednostavan način, jednostavnim rečima, spontano i iskreno, sa mnogo vere u ono što se čeka. Jer, sigurno će doći, ma koliko to koštalo i ma kako izledalo besmisleno to čekanje.

Svi smo ovih dana u iščekivanju. Čekamo Novu godinu, nadamo se, spremamo poklone...

I tako, dok čekam da mi se ćerka vrati sa Goča, dani mi sporije prolaze nego obično. Imam i previše vremena. Učim, spremam poklone za nju, za drugu decu, okrećem se, obrćem čekajući sutrašnji dan i njen povratak.

Ono po čemu je sutrašnji dan, druga nedelja pred pravoslavni Božić, značajan, jeste praznik MATERICE.

To je dan koji slave majke. Ne znam koliko vam je taj običaj poznat pa ću vam malo o njemu pisati.
Već sam rekla da je to, po crkvenom pravilu, pokretni praznik, a to znači da datum kada se slavi, nije određen. Treća nedelja pre Božića-to su DETINJCI, druga-MATERICE, a prva nedelja pred Božić-OCI.
Uvek pada u dane veliko posta, pa je hrana, naravno, posna. Oci mou pasti i na Božić, i tada je hrana mrsna.
Deca ustaju rano, vezuju majke, a majke, da bi se otkupile, daju deci neki poklon. Sve je to simbolično, naravno, ali je suština u šali i radosti koju donosi taj dan. Deca su jako slatka dok kriju kanape, trake, marame i ostalo čime će vezati majku, kao i kada se prikradaju da majka, kao, ne primeti šta smeraju. Naročito su slatki kad su mali, pa nespretni, pa pokušavaju više puta, jer se majka uvek, nekako pomeri pa plan propadne.

Kad smo mi bili mali, išli smo po komšiluku, vezivali svaku ženu na koju naiđemo. Skupimo brdo bombona, jabuka, šećera u kocke, oraha i raznih sitnica koje su nam predstavljale pravo blago. Običaj se zadržao u našem kraju, ali primećujem da žene nisu  raspoložene, po tom pitanju, kao nekad. Razlog, kako kažu, KRIZA. Ne volim tu reč i ne mislim da je kriza razlog. Razlog je što po nekad tako daleko odemo, da prosto, banalizujemo neke stvari. Poklon ne mora biti skup. Ne mora čak ni da se kupi. Poklon je dečiji osmeh.

Ja sam se pripremila za sutrašnji praznik, bez obzira na krizu, jer je najveća sreća biti majka, a biti žena je privilegija. Poklon sam napravila od onoga što sam imala u kući.



Dakle, polomljena figura Sneška Belića i običan beli tanjir. Eto, posle jučerašnjeg posta, znate da sam smotana i nespretna, ali sam zato kreativna, pa kad  nešto polomim, bar umem da zakrpim.

 Tanjir sam iscrtala bojama za staklo VITRAIL, a boje fiksirala pečenjem u rerni. Sneška sam toplim lepkom sastavila i zalepila na tanjir. I on je fiksiran. Prvo sam htela da zalepim ove ukrase, ali sam odustala. Umesto

toga, prevrnula sam malo po fiokama, kutijama i našla ove sitnice koje sam ubacila u tanjir. Inače, volim da kupim nešto što mi se svidi i da stavim "sa strane", u slučaju da zatreba. Ako iznenada budem pozvana negde, ili jednostavno, bez povoda da iznenadim i obradujem

nekoga.  Slikala sam sa svih strana , da vidite kako izgleda. Još samo da a upakujem i to je to!

 Ova čaša je jedna od stvari koja je čekala i dočekala da bude sređena. Nisam ja polupala ostale! Čisto da se zna! Nju sam obojila, takođe bojom za staklo, dodala sjaja i šljokica koje se ne vide na slici, ali znate vi mene... Bez šljokica, nikako! U nju sam spakovala dva mala, gipsana anđela, i  to će biti poklon za decu moje drugarice.

 Uz svaki poklon ide i po jedna ovakva balerina. Kako se prave, pogledajte kod Nataše, jer je ona sve to lepo prikazala. Ja nisam koristila COREL, ali ona je stručnjak za kompjutere isto koliko i za tekstil, pa će vas lepo uputiti u sve. A sviđa mi se i njen poslednji post.

Na zavesi, u grupi izgledaju ovako, lepše nego pojedinačno, a to je dokaz više da je u društvu sve lakše i lepše, i da treba tome i u životu da težimo. Da delimo radost, ljubav, tugu, sve momente koji čine život, bez obzira kakvo vreme bilo.

Naročito dok čekamo...