Spremni smo!

Spremni, spremni, nego šta! Kao i uvek! Za akciju i dobre stvari a petak je, inače, poseban dan, i to zbog kreativne radionice koju deca baš vole. Mada, od srede, pa narednih nekoliko dana će biti zaista posebni i meni i deci u školi, i to zahvaljujući vama, a današnja radionica je priprema za to. Počeli su da pristižu paketi knjiga koje ste poslali i za koje smo vam BESKRAJNO zahvalni. Toliko sam srećna da ne mogu opisati! Zahvaljujući dobrim ljudima, naša škola će imati biblioteku! Zahvaljujući dobrim ljudima, pokazala sam da nije sve u novcu, ali o tome ću, ako nemate ništa protiv, pisati drugi put.

Kao što sam rekla, današnja radionica je bila u znaku knjiga, biblioteke, novih ideja i ovih obeleživača za knjige. Kao i uvek, deca  su uživala radeći, iako su danas bili malo konfuzniji nego obično. Valjda je i njima se ovo novo, a uz redovne obaveze, toliko novih informacija, a i ja nisam baš onakva osoba kakvom su me smatrali. Stroga sam ali pravedna i nisam shvatila radionicu kao nešto neobavezno, a ne dozvoljavam ni njima da atmosfera pređe granice opuštenosti i da razgovori pređu u dranje, niti mislim da bilo šta u životu treba da bude samo sebi svrha, pa tako i ovi časovi imaju, pored zabavne i edukativnu funkciju.

Prvi zadatak je bio da naprave obeleživač koristeći suvo, presovano lišće i travu, kao prirodni materijal, a da bi bilo lepše, dodati još neki detalj po izboru. Radili su uz moju pomoć, jer se, ipak, prvi put, na ovaj način, sreću sa nekim materijalima.

Na drugoj i trećoj slici vidite ono što je bilo, da kažem, konkretan zadatak. Podelila sam materijal i svakom rekla šta TAČNO treba da napravi. Njih dvadeset je u grupi i svakome sam prema ličnim osobinama, karakteru, interesovanju i veštini dodelila zadatak. Temperamentnija deca su dobijala više delova i teži zadatak a oni koji se ne snalaze baš najbolje, dobijali su manje delova i jednostavniji zadatak. I na kraju, treća varijanta obeleživača su ovi sa koncem, a deca su ih radila po njihovoj želji, opet uz instrukcije i malu pomoć.

Ja mislim da su se lepo snašli i da su im radovi mnogo lepši uživo, jer moj aparat polako otkazuje, pa slike nisu baš kakve bi trebalo da budu. Posebno mi je drago što je dete koje školu pohađa po specijalnom programu, JAKO lepo uradilo sva tri obeleživača. To mi je znak da se kreativnost odražava na sve sfere života i učenja i da je potvrđeno ono što sam pretpostavljala.


Tek sad vidim koliko sam pisala. Ja volim i da pišem i da pričam, volim i da čitam vaše postove i da gledam slike, ma volim sve što radite! Šta bih ja bez vas i vaših znakova pažnje, kao što su ove nagradice koje redovno dobijam?

Ova je od VESNE, a druga, takođe ova(šta drugo da kažem), je od ANE, a treća od BOJANE. Hvala vam drage moje! Nagrade su za druženje, a onaj ko je dobije, treba da je prosledi na pet blogova.  Znajte da vas sve podjednako volim, ali proslediću je onima koji nisu skoro dobili ovakvu nagradu, a njihov rad je vredan pažnje, a to su: MILICA sa bloga LOVELY THINGS, i devojka je koja može biti primer mnogima zato pogledajte obavezno i njen blog i FB stranicu, zatim GOCI, sa bloga KUHINJSKE PRIČE, još jednoj MILICI, čiji je moto u nazivu njenog bloga, NOSCE TE IPSUM, a nagrada neka joj bude podrška jer ide januarski rok. ELMEDINA je mlada, slatka, pametna devojčica koja ima blog o svemu i svačemu, NEKI NOVI KLINCI, pa i njoj šaljem nagradicu, kao i JAGODI sa bloga LIFE IS SHABBY, jer je po zanimanju arheolog, a ko je insistirao na toj činjenici-nije teško pogoditi, zar ne?

Ovih dana sam, kao što sam rekla, mnogo srećna  zbog najnovijih dešavanja, zbog toga što mi pomažete da ostvarim ideju o selu u kome je lepo živeti, o školi u koju je lepo ići.

Želim da mi i vi budete ovako srećni i da zajedno uživamo u ovome. Ja sam spremna, a vi?