Vreme darivanja

 Subotnje veče, maglovito, hladno. Miriše na zimu.
Ja sedim u toploj sobi i uživam gledajući blogove. A pre toga, gledam nastupe moje ćerke,koja od sobe pravi diskoteku a ja sam tu, kao, publika.

Vidim da je praznično raspoloženje već zahvatilo sve, a ja, izgleda,malo kasnim. Da mi ovo sleganje informacija nije poremetilo osećaj za vreme?  Samo da mi se ne poremeti centar u mozgu koji je zadužen za novogodišnje ukrase, cipele, tašne i ostale stvarčice, inače, neće biti dobro.

Ali, držim se još, što se vidi i po radovima sa kreativne radionice. Tema je bila PAKOVANJE POKLONA. Zapravo, trebalo je spojiti lepo i korisno, odnosno RECIKLIRATI.

Deca su se jako lepo snašla. Cvetovi su napravljeni od 12 trakica papira, gde smo 6 trakica isekli od listova bloka za crtanje, drugih 6 od tanjeg kartona u boji. Sredina je popunjena trakama novinskog papira, koji smo nazvali SUPICA, onako, spontano, jer nas je podsetio na supu.
Isekla sam običnu kartonsku kutiju na pravougaonike i zamislili smo da je to poklon koji treba da se umota. Zatim sam im podelila ove tzv. ukrasne elemente, i to ne mnogo, jer sam tražila od njih da se, prosto, snađu. Na kraju krajeva, nemamo uvek sve pri ruci, a i kad odemo u prodavnicu, da li uvek ima sve što nama treba? Pa, iako ima, možemo li uvek da kupimo? Ne, naravno. Menjali su između sebe trake, cvetiće, kartončiće, menjali su ideje, pomagali jedni drugima, što i jeste primarni cilj radionice. Razvijanje timskog duha, razvijanje komunikacije, kao i sticanje nekih znanja i savladavanje jednostavnih a praktičnih i primenjivih veština.

Ovde je samo nekoliko radova, jer mi je aparat iznenada otkazao. Slika samo u mraku.

Ne mogu vam opisati njihovu radost posle svake radionice, niti moj osećaj sreće kad me vide pa mi potrče u susret! Ili kad počnu, kao u horu, da mi pričaju šta je danas bilo u školi, ko je bio najbolji, ko je šta rekao, ko koju ocenu dobio i na kraju, obavezno pitanje-kad imamo ponovo radionicu? Kao da ne znaju, ali da pitaju, ipak, za svaki slučaj.

Moram da se zahvalim ljudima iz štamparije RIŽA, Željku, iz galerije PERPER  jer su oni podržali našu radionicu, dali nam deo materijala. Jedino što su rekli, bilo je SVE ZA DECU. Svi smo im zahvalni zbog te podrške i poverenja.

Već sam pisala o tome da naša škola ima tradiciju dugu 150 godina, ali se nadležni prema njoj ne ophode tako. A ja, rešena da školi vratim stari sjaj, bijem bitke na svim frontovima. Ne ide mi tako loše moram vam priznati!
Moja zamisao je, tj. jedna od mojih zamisli, da se u školi napravi biblioteka. Ne mora biti velika, jer je većina dece učlanjena u Gradsku biblioteku, ali nemaju svi tu mogućnost, a bilo bi lepo da im neka literatura stoji na raspolaganju.

Htela sam da vas zamolim da, ako ste u mogućnosti, pomognete. Knjige ne moraju biti nove,a ne moraju biti ni skupe. Ako imate knjige koje su vaša deca prerasla, ako imate knjige koje su vam višak ili možete da pomognete na bilo koji način, mi smo vam zahvalni. Bićete rado viđeni kod nas u školi a ta poseta će vam, sigurna sam, ostati u najlepšem sećanju.

A ja ću sada, ispuniti obećanje dato Klaudiji, i napisati nekoliko stihova iz knjige o kojoj sam juče pisala.
Pesma se zove NEKA CVETA POLITIKA, a pisao ju je moj deda, otprilike 84. godine. Radi se o devojci koja se žali majci, jer treba da se udaje, momak radi u privredi, a privreda boluje. Majka je teši, pa kaže:
                      "Ćuti, kćeri, naći ću ti diku
                       koji samo vodi politiku.
                       U privredi, mila kćeri moja,
                       Treba mnogo žuljeva i znoja.
                       Biće svega, nek je zdravo dika,
                       Neka samo cveta politika".

Želim vam dobar vikend. Budite mi veseli, kreativni, nasmejani, srećni. Dolaze nam praznici, vreme darivanja. Poklonimo jedni drugima najvrednije što možemo pokloniti, jedinu stvar koja se uvećava davanjem, a to je LJUBAV.