Slike i prilike

 Danas je dan odmora. Posle jučerašnjeg ispita koji sam, naravno, položila, ali nisam baš briljirala, niti imala priliku da pokažem neko znanje. Zapravo, baš dobra prilika da vidim gde grešim i naučim neke stvari. Iskoristila sam tu priliku, nadam se, na pravi način.

Znate, malo je tragikomično sve to, jer uvek nosim kesu sa sobom. Znam da će mi trebati, a sa druge strane, prisustvovala sam nekim suđenjima gde su situacije bile jako teške i mučne. Sve sam to podnosila normalno. Naravno, bilo je tu raznih osećanja, misli, dilema, ali što mi je mučno kad mi kažu da izvadim protezu bolesniku-e, to vam ne mogu opisati! Zbog takvih situacija nosim kesu.

Na svu sreću, tu su "moji momci", kolege, koji mi maksimalno pomažu, razumeju me, podržavaju i bodre. Da nije mene, ne bi bilo prilike da se nasmeju, ne bi imali kome. Svi znaju da smo tim! I u školi i u kafićima!

A sad ozbiljno! Ozbiljna prilika je u pitanju! Republički konkurs u Nišu, na temu "U slavu Cara Konstantina", a na slici je rad moje ćerke, koji se zove "Put setlosti".

Prošle godine je osvojila treću nagradu za pesmu "Ružno pače", ali ove godine, zbog kompleksnosti i zahtevnosti teme, konkuriše likovnim radom.

Naravno, nadgledala sam i pomogla u sečenju krpe, kojom je urađen ovaj kovčeg, a sve ostalo je uradila sama. Od ideje do realizacije. Trebalo je da se upotrebi što više vrsta materijala i da rad liči na mozaik. Kao što vidite, kombinovala je i materijale i tehnike, pa tu ima svega-od ljuski jaja, do 2k laka.

A ja sam, po narudžbini, uradila ovu sliku. Prilika je 8. mart. Lepo je ispalo, ali ima jedan problem. Naime, slika je namenjena učiteljici mo sestrića, a on je čvrsto obećao, da  u tome neće da učestvuje. Ne voli učiteljicu i tačka!  Verujem da će se to rešiti i da će biti prilike da otkrije i njenu bolju stranu.

A pošto sam, već, radila, i bila u elementu, rešila sam da iskoristim priliku  da napravim nešto i od školjki, kojih imam, pa... Da ne kažem na tone, ali, skoro toliko.

Uvek sam ih volela i za mene su bile nešto najsavršenije što je priroda stvorila. Toliko oblika, nijansi, svaka je savršena, savršena... Preko leta obavezno nosim nakit od njih, a u svojoj blizini MORAM da imam nešto plavo i neku školjku, inače ne mogu da funkcionišem. Sam pogled na njih me tako opušta i utiče pozitivno na mene, u svakom smislu.

Na podlozi od medijapana, izlepljenoj tapetama, napraila sam, za svoju ćerku, ovo slovo. Lepila sam školjke u dva reda. Jedna preko druge, da se popune praznine, a mašnu je ona odabrala, jer u sobi ima dosta tufnastih detalja u zelenoj i ljubičastoj boji.

Uradila sam još neke stvari, ali o tome u narednim postovima.

Želim da vam kažem, da sami stvaramo i slike i prilike. Potrudimo se da naša slika bude vedra, vesela, pozitivna, da našoj deci bude na ponos, a prilika za to je svaki novi dan!