Dobro jutro!

Ovo decembarsko jutro nagoveštava sneg. Hm, skoro da smo i zaboravili kako to izgleda. Podsećanja radi, pre par nedelja, najaviše katklizmu u Kraljevu! Crveno! Uzbuna! Nevreme! Ljudi mi masovno slali poruke da pitaju kako smo, šta se dešava, a ja uveliko radim oko cveća. Sunce greje, milina jedna. Ničega, što bi se smatralo makar i nagoveštajem nevremena, ni na nebu ni na zemlji, nije bilo. Jutro, nakon najavljene nepogode je izgledalo ovako.

To je bilo ujutru. Do podne, opet sunce. I tako, preživesmo mi i to. Bez spasilaca i raznih štabova i ekipa odbrane i pomoći, jer su, usput, rekli, da neće biti u mogućnosti da nam pomognu. Ja pripadam generaciji koja je u školi učila ONO, i ne samo to, nego i DSZ u kompletu, pa sam preduzela i neke korake zaštite, Prvi od njih je bio napraviti tople čarape.

Da, makar jedne, za dete, koje će ličiti na ovcu. Najobičnije bele čarape, vunica, igla i u akciju!

Ovo je period praznika, pa ga, pored toga što ide zimski raspust, volim zbog atmosfere. Nova godina, Božić, slave, materice, detinjci, oci... Ima ih, zaista, a o tome kako se proslavljaju, o običajima koji ih prate, već sam pisala.

Što se mene tiče, Nova godina može već sutra da dođe, sve je spremno. Još samo malo detalja. Čak i malo snega ima, pa će ovaj svećnjak, koji sam pravila od tegle, izgledati još romantičnije i lepše. Teglu sam, najpre, prešla jednim slojem frost gela, radi izgleda smrznute površine, a zatim sam crnom bojom,jednostavno, nacrtala kućice, jelke, neke površine popunila, neke ostavila prazne, a nekoliko zvezdica sam napravila tako što sam izgrebala taj frost gel, pa svetlost sveće bolje dođe do izražaja. Veoma je jednostavne, efektno i lepo, pa kome se svidi, neka odmah krene u akciju!

Ovo je slikano jednog lepog jutra, najlepšeg u životu, 24. decembra! da, mojoj ćerki je rođendan! Pogađate, u pitanju je iznenađenje!

Njeno interesovanje za arheologiju vam je već poznato, ali pošto se ne može ići na fakultet bez završene srednje škole, ona je donela odluku da to bude srednja umetnička škola, tako da smo, u dogovoru sa nastavnikom likovnog, koji ju je odmah zapazio i izdvojio u grupu talentovane dece, lagano počeli sa pripremama za upis. Istina, još je rano, ali ako se odluka promeni, ostaće joj veština crtanja, koja je, bar ja mislim, veoma lepa.

Od nakita koji napravi i proda, ostavlja pare u tzv. tajnu kutiju, jer, kaže, štedi da kupi štafelaj. To želi i tačka!
Možete zamisliti radost kad ga je videla pored kreveta! Naručila sam ga, namontirala i postavila dok je spavala, a onda sam je probudila i viknula: "Ustaj, izgleda da smo se uspavale, zakasnićemo u školu! A, nećemo, izvini, sve je u redu". To je bilo dovoljno da otvori oči, a pogled na štafelaj je bio dovoljan da se odmah rasani i skoči iz kreveta, ali je ceo dan u školi razmišljala o tome da nije možda sanjala? Ko zna, svašta se dešava!

A za proslavu, normalno, ide i torta. Naša, omiljena, za koju ljudi tvrde da je nikad ne bi napravili za rođendan ili neku svečanu priliku, jer je, po njihovom mišljenju, PROSTA. Šta znači prosta torta? U kom smislu je prosta i kako se zovu one koje to nisu? Da li su otmene ili komplikovane? Po čemu se razlikuju i šta je kriterijum koji ih svrstava u grupu prostih ili onih drugih?

Vidite, ja to nikad ne bih rekla, jer mislim da se svako trudi da svoje goste dočeka na najbolji način. Onako kako zna, ume i koliko mu mogućnosti dozvoljavaju. Ljudi znaju da ja neke namirnice ne konzumiram i to kažem, jer je u pitanju alergija, a to je nešto drugo. Takođe, poštujem i post i bilo koje druge razloge domaćina i nadam se, da znam granicu između otvorenog razgovora i nepristojnosti.

Ja ću vam dati recept za tortu i od srca je preporučiti, naročito leti, jer je mekana, sočna, nije mnogo slatka i prija kad se jede direktno iz frižidera.

Za kore je potrebno umutiti: 2 jaja, i po
                                          12 kašika mleka, ulja, šećera, brašna i
                                          1 prašak za pecivo.

Peći koru u kalupu veličine 25 cm, pa pečenu podeliti na dva dela, tako da se dobiju dve kore. Ja ne sećem koru, nego je, jednostavno pravim u velikom kalupu i pravim tri ovakve kore, ali ko odluči da je pravi, znaće, već, po sopstvenom iskustvu kako da modifikuje recept.

Druga kora se pravi isto kao prva, samo što se doda 1 kašika kakaoa, ali ja to ne radim, nego su mi sve kore iste.

Fil:  1 l mleka,
       250 gr šećera,
       1 margarin,

       250 gr čokolade,

       250 gr oraha, da provri. Tek toliko da se sastojci lepo sjedine i otope. Hladiti 5 minuta i filovati. Kako? Evo, ovako!

   

Kutlačom! Kalup u kome se pekla torta, obložiti, najpre folijom ili običnom kesom. Ja, istina, ne volim plastične kese, ali za ovo je bolje od folije. Zbog skidanja kasnije.

Prvo će vam se činiti da torta pliva i da nema šanse da od toga ispadne nešto. Delimično ćete biti u pravu, ali po pitanju plivanja samo, jer je potrebno da torta stoji u frižideru 24 sata, da lepo kore upiju sve, a onda je okrenete, skinete kesu i to je to.

Torta je spremna, detalji takođe. O jastucima i ostalim produktima mog novog-starog hobija, drugi put.

Do tada, želim vam da lepo provedete dan, a ako neko poželi da proba tortu, neka izvoli kod mene, dobro ste došli! Radost je veća kad se podeli!