уторак, 25. март 2014.

Šta se mora, nije teško

Kažu  ljudi da je tako. Ima u tome istine, ali zavisi šta je u pitanju. Pošto meni padne u deo da brišem prašinu, peglam, usisavam, i sve ostalo što spada u ništa, onda je svejedno da li mi je teško ili ne. Tu važi samo ono da se mora. Pa, ako se mora, onda se mora.

I usput, evo, dok sam radila, malo sam i slikala, tek da dopunim izreku... Kolekcija. Na šta vas to asocira? Kolekcionar? Reklo bi se, odrasla osoba. Međutim, mi u kući imamo malog ali strastvenog kolekcionara, kome ni sav ovaj prostor nije dovoljan da smesti svoje zbirke ovoga i onoga.

Knjige, kojima ne znam broj. Ovo je deo nagrada na raznim konkursima,




Ovce, koje uživaju poseban tretman, gde god da se nalaze. Bilo na knjigama, bilo na šnalama, nakitu...



Starine, čije se zalihe redovno dopunjavaju.

Moje čitanke iz trećeg i četvrtog razreda. Bože, nije to bilo tako davno, a već se mogu smatrati starinom!

Novac,

Smena 8, fotoaparat moga oca i čuveni "Insa" budilnik od koga je zvonila cela kuća!


Opet knjige, uglavnom stručna literatura, je li,  Jagoda?

E, ovo sam ja čitala i proučavala pre nekoliko godina, kad je šah bio jedna od opsesija. Ne mojih, naravno, ali sam morala da se informišem i prostudiram sve, lepo,s obzirom da me nikad nije  naročito interesovao, ali šta se mora, nije teško. Nisam ni sad savladala to umeće, ali se snalazim. Istina, deca  me redovno pobeđuju, ali nije to važno, važno je učestvovati. Kako u igri, tako i u životu svog deteta.

Nisu baš sve starine, ali se lepo uklopilo. Prva frula Marka Radete! Dobijena na poklon, jer je i frula jedna od bitnih stavki! Muzičari kažu da ona ima plemenit zvuk i da je retko ko u stanju da to prepozna, a još manje da voli frulu. Ima lep zvuk, naravno i zanimljiva je kao instrument. To sam, naravno, skoro otkrila, malo pre nego šah.
Poludrago kamenje, kupovano nekoliko meseci unazad,

Ovo dobijeno na poklon, od Nene,


Obično kamenje, neobičnih oblika i boja, kome je dodeljen status jako lepog ukrasa.

E, ovo su već, prve posleratne godine. Mislim...

A ovo su šezdesete. Čitanke moga oca.

Fotografija starog Kraljeva i Vrnjačke Banje.


I još jedan pogled, iz drugog ugla,













I opet ovce, ovce, ovce...

I među svom literaturom, nađem i ovo! Pa sam se smejala toliko da bi čovek pomislio da zaista uživam u brisanju prašine! Ko će nju odvojiti od njenih snova, tako jednostavnih a tako jakih? Snova o arheologiji, poljoprivredi, farmi... Snova za koje se tako čvrsto drži...

Malo neobično za dete, ali je dobra osobina. Snovi su važni,  kao i neko ko te podržava u njihovom ostvarenju. To je dobar put. Pa, ako u međuvremenu, iskrsne i neki drugi san, nije važno. Podržavaću ga. Sa zadovoljstvom, jer to sigurno nije teško.

20 коментара:

  1. Uzivala sam citajuci, eto i brisanje prasine da ne padne tesko... Moj je problem sto mi temeljno brisanje prasine obicno traje znacajno duze jer uvek naletim na neku od "davno" zaboravljenih stvari. Sad sam se setila vrha ormana- cuveni deo koji ne mogu da dohvatim, a sadrzi sve one uspomene koje bi inace zauzimale prostor...ko zna na sta cu tu sve da naletim... U svakom slucaju, ove slike su divne!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ništa, penji se, dohvati sve sa vrha ormara, jer sigurno ima gomila stvari koje će te vratiti u prošlost i brisanje prašine će ti biti zabavnije. A iako je ne obrišeš istog dana, ništa strašno, čekaće te, veruj mi.

      Hvala ti na komentaru.

      Избриши
  2. Kakva riznica ♥
    Ovčice su....naravno,... VRH, kao i neki tvoji zaključci koje si provukla kroz post ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Čega svega ima tu,baš divno,to su sve neke male sitnice koje imaju sentimentalnu vrijednost,a ovčice e stvarno su preslatke,kao i cijeli ovaj post.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bez ovčica ništa! Sitnice su ono što život čine lepšim, oplemenjuju prostor, a ako uz to još imaju i neku priču, onda je to zaista posebno.

      Starine i tradicija su ono što moju ćerku zanima, oduvek. Interesovanje je lepo, pa zašto, onda, ne udovoljiti joj?

      Избриши
  4. i kod mene knjiga najviše:) Volim stare knjige posebno, moj nećak trenutno se zabavlja najviše sa čitankom moga djeda (a to je stvarno staro izdanje)

    super fotografije...jako mi se sviđaju ovčice.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja volim knjige, ali i snežne kugle. One su moja opsesija, a to izdanje čitanke o kome pričaš, je jako dagoceno. Ne samo zbog toga što je staro, nego iz mnogo drugih razloga.

      Избриши
  5. pa ona ima pravi muzej u svojoj sobi! stvarno je svestrana, od arheologije i starina pa do ovaca na farmi :) da ne spominjem i nakit! prava, lijepa, pametna cura!
    na koga li je, hmmmm....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemam pojma na koga liči! Otac bi rekao da je na njega, a na mene liči kad se naljuti i pohisteriše.

      Da, jako je svestrana i ima milion zanimacija i interesovanja, ali ovo, o čemu sam pisala, je primarno i "najstarije".

      Избриши
  6. Odličan post ...Uživala sam u ovoj zanimljivoj kolekciji i tvojoj bezuvjetnoj podršci svojem najvećem blagu :) Nabila si mi grižnju savjesti koliko malo uočavam pozitivnih osobina svoje djece i tako rijetko im to dajem na znanje...U stvari, otvorila si mi oči :) Hvala ...Još jednom,divan i poučan post ! a i otvorila si mi oči koliko je , u stvari ,kod mene nereda i prašine , ha,ha,ha.....Bez obzira što se mora , meni je stvaaaarno teško :(

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovo su ozbiljne reči i zato sam nekoliko puta čitala tvoj komentar.

      Sigurna sam da nije baš tako kao što kažeš, verujem da primećuješ pozitivne osobine svosje dece, ali smo skloni da to prećutimo, jer nam se dobre stvari podrazumevaju i nema potrebe hvaliti ih. To je rezon roditelja.

      U početku sam bila zbunjena, jer ja sam sve osim poljoprivrednik, ali dete jednostavno to voli i kraj priče. Ako ne možeš da ga pobediš, ti mu se pridruži.

      Избриши
  7. Iako poznajem tvoju pametnicu i lepoticu i za mene je ova zbirka impresivna.
    Dodaću joj razglednice starog Beograda, kad se budemo videli, nadam se skoro, a možda se nađe još po nešto.

    Svaka kuća ima takvog blaga, ali ga neki od nas ne cenimo, pa treba da bude u zbirci.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Od dece se može mnogo naučiti. Sad shvatam koliko sam bila površna u odnosu na neke stvari.

      Čekamo te, da se vidimo pre svega a onda da uživamo u zbirci, na licu mesta.

      Избриши
  8. Pa nisam znala da i ona voli ovčice..i strastveno ih skuplja.. Sve pohvale za tu kolekciju knjiga, starina i svega ostalg... mnogi stariji kolekcionari bi se zadivili verujem..Ne zna se da l je presatka ili prepametna... izgleda-oboje..

    ОдговориИзбриши
  9. leuk report en je laat ons veel zien. Fijne avond en groetjes, Dietmut

    ОдговориИзбриши
  10. Ovo je bilo jako lepo pročitati. Divno je kad dete zna da ima apsolutnu podršku roditelja u svemu što radi i koji god poziv da izabere. Toliko mi je slatko što tvoja Smiljana voli selo, u tome smo nas dve vrlo slične. A pored toga ima toliko raznovrsnih interesovanja. Evo, ja joj prognoziram, biće jednog dana uspešni arheolog ili etnolog :)
    A naš ruđinački trio je napravio novi blog, pa navrati...Ne znam zašto nikako ne uspevam da se prijavim na tvoj blog kao čitalac. Ko zna koliko sam puta probala. Pokušaću kasnije ponovo...

    ОдговориИзбриши
  11. Što da kažem, zbirka me oduševila, tu se vidi predanost i ljubav do zbirateljstva i starina! Nove police će vam trebati uskoro! A tako mlada...zadivljena!

    ОдговориИзбриши
  12. Lep je i ovaj post, bas imate dara za pisanje. Inace, i citanka mog tate je ista kao i od vaseg, i mi je cuvamo. Pozdrav, Marija

    ОдговориИзбриши