Šta se mora, nije teško

Kažu  ljudi da je tako. Ima u tome istine, ali zavisi šta je u pitanju. Pošto meni padne u deo da brišem prašinu, peglam, usisavam, i sve ostalo što spada u ništa, onda je svejedno da li mi je teško ili ne. Tu važi samo ono da se mora. Pa, ako se mora, onda se mora.

I usput, evo, dok sam radila, malo sam i slikala, tek da dopunim izreku... Kolekcija. Na šta vas to asocira? Kolekcionar? Reklo bi se, odrasla osoba. Međutim, mi u kući imamo malog ali strastvenog kolekcionara, kome ni sav ovaj prostor nije dovoljan da smesti svoje zbirke ovoga i onoga.

Knjige, kojima ne znam broj. Ovo je deo nagrada na raznim konkursima,

Ovce, koje uživaju poseban tretman, gde god da se nalaze. Bilo na knjigama, bilo na šnalama, nakitu...

Starine, čije se zalihe redovno dopunjavaju.

Moje čitanke iz trećeg i četvrtog razreda. Bože, nije to bilo tako davno, a već se mogu smatrati starinom!

Novac,

Smena 8, fotoaparat moga oca i čuveni "Insa" budilnik od koga je zvonila cela kuća!

Opet knjige, uglavnom stručna literatura, je li,  Jagoda?

E, ovo sam ja čitala i proučavala pre nekoliko godina, kad je šah bio jedna od opsesija. Ne mojih, naravno, ali sam morala da se informišem i prostudiram sve, lepo,s obzirom da me nikad nije  naročito interesovao, ali šta se mora, nije teško. Nisam ni sad savladala to umeće, ali se snalazim. Istina, deca  me redovno pobeđuju, ali nije to važno, važno je učestvovati. Kako u igri, tako i u životu svog deteta.

Nisu baš sve starine, ali se lepo uklopilo. Prva frula Marka Radete! Dobijena na poklon, jer je i frula jedna od bitnih stavki! Muzičari kažu da ona ima plemenit zvuk i da je retko ko u stanju da to prepozna, a još manje da voli frulu. Ima lep zvuk, naravno i zanimljiva je kao instrument. To sam, naravno, skoro otkrila, malo pre nego šah.

Poludrago kamenje, kupovano nekoliko meseci unazad,

Ovo dobijeno na poklon, od Nene,

Obično kamenje, neobičnih oblika i boja, kome je dodeljen status jako lepog ukrasa.

E, ovo su već, prve posleratne godine. Mislim...

A ovo su šezdesete. Čitanke moga oca.

Fotografija starog Kraljeva i Vrnjačke Banje.

I još jedan pogled, iz drugog ugla,

I opet ovce, ovce, ovce...

I među svom literaturom, nađem i ovo! Pa sam se smejala toliko da bi čovek pomislio da zaista uživam u brisanju prašine! Ko će nju odvojiti od njenih snova, tako jednostavnih a tako jakih? Snova o arheologiji, poljoprivredi, farmi... Snova za koje se tako čvrsto drži...

Malo neobično za dete, ali je dobra osobina. Snovi su važni,  kao i neko ko te podržava u njihovom ostvarenju. To je dobar put. Pa, ako u međuvremenu, iskrsne i neki drugi san, nije važno. Podržavaću ga. Sa zadovoljstvom, jer to sigurno nije teško.