Ljubičasta harmonija

     Prolećno jutro je. Pravo. Puno sunca, boja, mirisa posle sinoćnje kiše i svega ostalog što proleće može da ponudi. Zaista uživam u svakom momentu, jer ustajem rano. Po potrebi, u početku, koja mi je vremenom prešla u svakodnevni ritam i naviku. Volim da gledam kad se neko mesto budi, to je poseban doživljaj.

     Sunce je sve podstaklo na buđenje, ne samo ljude, već i sve ono što je preko zime bilo skriveno i usnulo. Biljke, zemlju, vodu a i kreativnost i želju da iskoristim boje oko mene i napravim nešto lepo. Ako ništa drugo, bar da zabeležim neke momente koji su satkani od boja.

     
     Ovog puta, izbor je pao na ljubičastu. U tumačenju simbolike boja, ističe se njena moć u smislu ravnoteže između plave, kao hladne boje, i crvene, kao tople. Boja kraljeva, vladara, simbol harmonije.

     Dve kutije, urađene u nijansama ljubičaste. Prvoj sam dala malo starinski izgled. Inače je bila čisto bela. Iako lepa sama po sebi, delovala mi je malo prazno i jednolično. Ne znam, uvek mi je čisto bela boja na nečemu tako delovala, pa, što se mene tiče, uvek se mora dodati neki detalj da razbije jednoličnost.

     Druga, sa romantičnim motivom na salveti, istim onakvim kakvi su mi na jastucima koje ćete videti uskoro. Problem kod ovih motiva je što,da bi ostali lepi, morate pažljivo uklapati delove šara po ivicama, da bi to i ostalo kao jedna celina. Zahteva malo vremena, ali je krajnji rezultat odličan. Postoje sitnice koje daju pečat kompletnoj slici i na koje je potrebno obratiti pažnju ako želite dobar rad. U tome je razlika između ljudi koji se bave istim zanatom, hobijem, kako god. Neki imaju viziju, neki ne. Ovi prvi se usavršavaju i žele da budu dobri u tome što rade, a drugi, jednostavno, misle da su, ne samo dobri, nego najbolji, veliki umetnici.

     Ali, koliko ljudi, toliko ćudi. i nas ima različitih, isto koliko i boja i mirisa, a ta raznolikost, ovo mesto za život čini lepšim.

     Majčina dušica, divlja biljka, veoma lepog mirisa i izgleda, raste na kamenu, kao korov. Ako je presadite i pokušate da je gajite u dvorištu, neće vam uspeti!

     Sve na svetu ima svoj ritam, svoje mesto i ono što ne možemo promeniti, ne treba da nas opterećuje. Prilagodimo mu se, jer i to je stvar tolerancije i poštovanja. Ne mora sve biti u našoj, ljudskoj vlasti i po našoj volji. Umesto toga, oslušnimo i pogledajmo šta se dešava oko nas i uživajmo u proleću i mnogim stvarima koje bismo, možda, promenili a ne možemo. Naučimo nešto iz toga, a pre svega, šta je u životu važno i neophodno i šta je to što nam život pruža. Iako  ljubičasta nije moja omiljena boja, ne mogu reći da nije lepa. Uz još neku, kao na slikama, postaje lepša i vredna pažnje, dominantni deo u ovoj prolećnoj simfoniji, relaksirajuća, harmonična...