Nove zanimacije

Odavno rešavam da se ozbiljno posvetim šivenju. "Singerica" moje babe je bila prva mašina sa kojom sam se srela, u smislu da sam mogla da sednem i da vrtim do mile volje. Pre toga, naravno, skidan je kaiš koji ide na onaj veliki točak sa strane.  Dopadalo mi se to uvek, a tim pre što je dugo vremena to bio jedini način da se izrazi kreativnost. Nismo znali za dekupaž, origami i ostale veštine. Rešavam, kažem, ali uvek nekako iskrsne nešto drugo i dan za danom, to prođe, a imam gomilu materijala i stvari određenih za prepravku. Ali od svoje odluke ne odustajem. Bez obzira na pospanost ovih dana, loše vreme ponekad može da ide na ruku, pa sam krenula u akciju.

Doduše, ovo je zimus rađeno. Neki, koznakoliko XL muški džemper, izuzetnog kvaliteta, koji sam isekla na delove i od rukava napravila šal. Dobro je ispao, sviđa mi se. 

Od ostatka sam napravila jastuk, suknjicu za preko helanki, krajnje jednostavnu, traku za kosu i milion mašnica. Kažem vam, koznakoliko XL.

A kad smo kod jastuka, ovaj je napravljen od pamučnog podmetača za jelo. Lepa, neobična nijansa zelene boje, sa romantičnim natpisom,

a od starih farmerica i jedne haljine, opet jastuk u novogodišnjim bojama. Jastuka nikad dosta, da...

Nažalost, kompjuter mi je bio u servisu pa su se slike izbrisale, tako da ćemo morati da se zadovoljimo ovima koje su pretekle. I vi i ja, ali dovoljne su da se vidi da sam radila, zar ne?

A ovih dana, opet sam izvadila sve i krenula. Za početak, ovaj detalj, takođe, vrlo jednostavan u svakom smislu, a nastao je na jednoj dosadnoj, muškoj majici. Ne znam joj veličinu, ali za moj ukus, previše je uska s obzirom da je muška.

 Isekla sam deo oko rukava, vrata, gde sam malo preterala sa otvorom, pa sam dodala ovaj detalj koji liči na treger. Moja sprava za izvlačenje savršenih okruglina imala je malo veći prečnik. Unutrašnjost srca seckala sam makazama, a ivice, ispod kojih je trag hemijske olovke koji nije hteo da se opere, obradila sam ovim koncem. Pa, kad sve sagledam, bolje što se nije oprao...

I tako, kad krenem, kad mi lepo ide, ja ne mogu da se zaustavim. Vidim ja da sam stvorena za ovo i da samo ako želim, mogu da napravim veliku karijeru na ovom polju, ali neću da se hvalim, držaću se i dalje jednostavnih modela. Na redu je tunika koja se lako kroji. E, ovog puta će sprava za savršeno oblikovanje otvora biti manja. To kažem poučena prethodnim iskustvom.
Sve sam lepo skrojila i sad najzanimljiviji deo - peglanje! Šalim se, ne volim da peglam, pa sam zato rešila da popijem kafu.

Ne vredi, neće samo da se ispegla, moram ja. Mogla bih još sto kafa da popijem isto bi bilo, a ne priliči nekome mo želi ozbiljno da se bavi ovim da pije toliko kafa, zar ne? Da, tako je, nema šta da pitam! I sve sam to lepo uradila, ali kad je trebalo da se ušije, ja ušijem pogrešno! Vidim, rukav mi nešto čudno stoji, ali dobro, sve dok ima dva, sve je u redu. Shvatila sam gde je greška, ispravila, ali nekako ništa nije bilo kako treba. Odjednom su moji snovi o velikoj karijeri splasnuli. Možda ja i nisam za ovo?

Nema veze, ostaviću to za sutra, mogu, evo, da napravim još jedan jastuk od ovog džempera. Boja jeseni, taman! Jesen će brzo doći, da ne ostanem nespremna. Jastuk u jesenjim bojama svi treba da imaju...

Nakon toga, razmislila sam i vratila se prethodnom delu, za koje mi je ćerka rekla da ga ne oblačim ni slučajno! Dobro, neću, učim se samo... Ako ćemo pošteno, i mene je ovo podsetilo na jednu vrstu košulje, možda nikad i ne obučem...

A sutra, tj. danas, ispravila sam greške, shvatila šta je nedostajalo i već je bolje, ali o tome...sutra!