Kutije ili post za Jasnu

Htela sam da pišem o tome kako provodim vreme, kako sam sredila ove kutije.
Htela sam da bude veselo, iskričavo, što bih ja rekla, dakle, u mom stilu.

Međutim, pre nego što krenem sa pisanjem, pogledam vaše blogove. Tako je bilo i sada.
Dok sam otvarala Jasnin blog, razmišljala sam zašto TUGA u naslovu posta?

Sada znam zašto i jako mi je žao. Zato sam rešila da ovaj post napišem za nju, tj. neka vrsta posvete, u nameri da joj pokažem da smo tu za nju, da razumemo njen bol i da se nadamo da će se njena tuga time smanjiti.

Logično, zar ne? Logično je da, ako delimo lepe i kreativne trenutke, podelimo i one loše, iako se ne poznajemo.

Draga Jasna, znaj da imaš prijatelje!!!

A kutije? Pa evo, da krenem redom, ukratko.
Na prvoj slici su limenke u kojima je bio sir, a na drugoj, gde su salvete sa motivom cveta dan i noć, su kutije u kojima je bio, ni manje ni više, nego donji veš. Kartonske su, jako lepe! A ova treća, mala kutija je, takođe od sira. Crna je, pa mi se uklapala sa bojom poklopaca, i tako...
A za kafu-kutija od PRINGLES čipsa, izvučena iz kese za papir, spašena od bacanja. Otvor je taman veličine filtera.

Na poslednje tri slike je OSP, tj. pokušaj OSP. S obzirom da to radim prvi put, pa i nije loše.
Nije baš kako sam zamislila, ali biće bolje.

Od mene toliko, imam još gomilu kutija koje sam nalagerovala, a u međuvremenu sam fotografisala neka lepa mesta, stvari i sve ono što bi moglo da vas interesuje. Budite mi veseli, uživajte na suncu i volite ljude, delite sa njima i radost i tugu. Biće nam lakše zajedno!