Srećno Badnje veče

Četiri sata je, počinje prvi mrak. Sa zvonika crkve oglašavaju se zvona, pozivajući nas u Božji dom da zajedno obeležimo ovaj veliki dan onako kako dolikuje. Reka ljudi ide put naše crkve. Svi nasmejani, obasjani nekom nevidljivom svetlošću koja zrači sa svakog lica. Ni uobičajeno DOBRO VEČE, ne zvuči uobičajeno, već je i ono, nekako posebno. Deca, mala i velika, bebe, svi oni na kojima svet ostaje, takođe su lepo raspoloženi uprkos hladnoći i vetru.

Tu smo. Na mestu o kome sam pisala. Na mestu koje miriše na vekove, na život, sa svim svojim licima i naličjima. Na mestu koje svi volimo i koje nam znači mnogo. 

Koji minut kasnije, pali se vatra na kojoj će, posle službe koja je u toku, biti zapaljen badnjak i time, simbolično, biti data prevlast svetlosti nad tamom, životu nad smrću. Način na koji nam Bog pokazuje da je on jedan, jedini, večan, neuništiv...

Ekspert za kuvanu rakiju DULE, koji je pristao da se slika samo
zato što ću mu sliku staviti na blog.

 Nakon službe, posluženja u crkvenoj sali, ljudi ostanu još. Da popričaju, da se vide, čestitaju jedni drugima, deca se igraju i sve vrvi od života.
Nakon toga, odlazi se kući, jer treba da se obavi sav posao i da se unosi Badnjak.
Kad je mrak uveliko pao, nastupila je tišina, a atmosfera iz crkvenog doma i porte se prenosi u naše domove obasjane radošću zbog današnjeg dana.

Badnjak i slamu unosi domaćin. Ostali članovi ga čekaju sa kukuruzom u rukama. Pozdravljaju jedni druge, čestitaju Badnje veče i prskaju se kukuruzom.

Deo badnjaka se seče na tri dela. Kod nas se pali pre badnje večere, a negde to radi položajnik. Izgovaraju se reči kojima se želi zdravlje, sreća, novac i gleda se da bude što više varnica, jer "koliko varnica, toliko parica", a dobro je da položajnik, prva osoba koja na Božić uđe u kuću, bude dete. Jer, deca su kao anđeli.

Detalj iz crkvene sale

Deo Badnje večere

Slama i u pozadini jasle koje sam pravila, ali...

Spava se u slami i čeka se Božić Bata. U slami se i jede i to rukama. Nikako viljuškom, niti se upotrebljavaju noževi. Ništa od oštrih predmeta.

Sutra, na Božić, ustajemo rano i mesimo ČESNICU. To je hleb u koji se stavi, recimo, slama, kukuruz, dren, novčić i sve ima svoju simboliku. Domaćin ga, za vreme večere, LOMI rukama i daje članovima porodice, počevši od najstarijeg. To je jako lep običaj kome se svi raduju. Svi, bez izuzetka.

Ja sam vam dočarala deo današnje atmosfere, ali ne na najbolji način, jer mi aparat nije ispravan. Dobro je da me je i za ovoliko poslužio. Razumećete, znam, kao što znam da možete osetiti energiju i želje koje vam upućujem sa svakom napisanom rečju koja dolazi iz srca.

Želim vam sve najlepše što se poželeti može, a devojkama da prenesem još jedan običaj i jedno verovanje. Sutra, posle večere, uzmite kost od mesa koje ste jele. Treba da vas bude više. Stavite kosti pred psa, koji će ih prvo onjušiti a zatim uzimati. Obratite pažnju! Kojim redom bude uzimao kosti, tim redom ćete se udavati!

Kakvo raspoloženja budete na Božić, takvi ćete biti cele godine a valja početi i neki posao, iz isto razloga.

Svakako budite veseli i nasmejani, bez obzira na verovanja vezana za praznike, jer je opšte verovanje da pozitivne misli donose dobro, koje vam želim svakog dana.

                                        MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!