Bolje da izumre selo nego običaj

Ne znam ko je to rekao, ali znam šta je mislio.  To je narodna poslovica, kao i ona NIJE SVAKI DAN BADNJI DAN, čime je jasno istaknuto značenje ovog praznika, kao i običaja. Ne samo onih vezanih za Badnji dan i Božić, za čije se proslavljanje spremamo, već običaja, generalno gledano, kao odraza kolektivne svesti jednog naroda.

Počele su pripreme za sutrašnji dan-BADNJI DAN, jer pravoslavci Božić slave 7. januara.

Srbija je, što se tiče običaja, bogata. Oni se razlikuju od kraja do kraja, ali simbolika im je ista. Izumiranje običaja je normalna pojava, ide sa vremenom koje je i samo podložno promenama, ali postoje stvari koje opstaju uprkos svemu i koje su dokaz da je porodica nešto najvažnije i da su običaji ono što nas održava, praznici nešto što nas spaja i budi u nama najlepša i najdublja sećanja i osećanja.

U rano jutro, na Badnji dan, odlazi se u šumu da bi se sekao Badnjak. Badnjak se seče od hrastovog drveta, a pre toga, poželi mu se DOBRO JUTRO i  bace se tri šake kukuruza na njega. Vodi se računa da padne na istok i da se ritual obavlja u tišini. Prvo parče drveta koje padne, zove se IVER i njemu se pripisuju magijske moći, pa se daje domaćici koja ga stavlja tamo gde želi da ima napretka. Obično to bude štala, bašta a najčešće posuda u kojoj se prave sir i kajmak.

Badnjak se donosi kući, sprema se slama i kukuruz, da bi se sve to uveče unelo u kuću, pre večere. Badnjak unosi domaćin, pozdravlja ukućane rečima SREĆNO BADNJE VEČE.
Zatim se badnjak, slama i kukuruz stave u sobu, ukućani se kade tamjanom, sveća gori, a večera se na slami. Deca i spavaju u slami čekajući Božić Batu da im ostavi poklone.

 HRAST sveto drvo starih Slovena, simbol snage, jačine i postojanosti. Verovali su da u njemu živi Vrhovno Božanstvo. Tamo gde nema hrasta, uzima se neko drvo sličnih osobina.
Pozdravlja se pre sečenja, da bi se Božanstvo odobrovoljilo.

Simbolika je u tome što svi ti rituali, predstavljaju Hristovo rođenje. SLAMA jer se rodio na slami, BADNJAK i VATRA u kojoj se pali je momenat kad su doneta drva da bi se mali Isus ugrejao a MARIJA je KUKURUZOM hranila stoku u štali, da stoka ne dira slamu na kojoj je dete.

Večera je posna, naravno, svečana, uz sveću i tamjan.

Tako izgleda proslava Badnje večeri u Srbiji, gde se običaji poštuju, čuva tradicija i gde se još ljudi rukovode pravilom da je nešto gre`ota a nešto sramota. Jedini običaj koji se,baš, i ne poštuje, to je ovaj o tišini i ćutanju, jer kad pođe ceo komšiluk da seče Badnjak, ko će da ćuti? A tek uz kuvanu rakiju? Nema šanse!

I još nešto: Ako vas zanima kakvo će vreme biti, uzmite uveče, posle Badnje večere, 12 ljuski od crnog luka. U svaku stavite so, stavite ih na prozor i ujutru pogledajte. U kojoj bude so pustila vodu, u tom mesecu će biti kiše.

I... Nemojte skupljati ništa sa stola  posle večere. Treba misliti i na one koji nisu sa nama i njima ostaviti nešto...

Ja vas pozdravljam, želim sve najbolje onima koji sutra slave Badnje veče. Da nam protekne u miru, radosti, veselju, a ja ću vam, dok moja ćerka spava u slami, pokazati kako je izgledao naš dom na ovaj veliki i važan dan.