Moje nagrade

Toliko sam bila pod utiscima sa sajma (još uvek sam), da je ova nagrada sa bloga foryoubysonaj.blogspot.com, morala da sačeka. Znam da mi Sonja neće zameriti, jer svaku nagradu preuzimam i objavljujem.

Imam toliko slika koje želim da objavim, toliko stvari koje želim da podelim sa vama, toliko tema, da zaista ne znam koliko će mi postova trebati.  Ali, da se vratim na nagradu i odgovorim na pitanja:

1. Najbolji vic- uuuu! Obožavam viceve, znam ih mnogo, ali samo mi jedan pristojan pada na pamet, a to je kad je policajac uhvatio dečaka da krade. Prišao mu je i rekao: "Mali, polazi samnom u stanicu!" a dečko ga upita: "Čiko, čiko, mogu li da odem samo čas, da kupim pljeskavicu?"

"Dobro, idi ali da se vratiš" kaže policajac.

Drugi put ista situacija. kad ga je treći put uhvatio da krade, dečko pokušava na istu foru da se izvuče, a policajac mu kaže: "E, nećeš me prevariti! Ima da stojiš tu i da čekaš, a ja idem da ti kupim pljeskavicu!".

2. Najbizarnija izjava-ima ih mnogo, najčešće ih zapazim kad u nekom emisiji reklamiraju sponzore,

3. Bicikl ili roleri - ne znam. Ne volim nešto posebno ni jedno ni drugo, ali roleri su mi draži za nijansu,

4. Trčanje ili brza šetnja - opet isto. Ni jedno ni drugo, mada, kad ja hodam, ne znam da li hodam ili je to lagano trčanje, jer uvek negde žurim,

5. Slatko ili slano - oboje, samo obrnutim redosledom,                                        

6. Biser, izjava - nemam ja bisere u smislu izjava, odgovora ili tako nešto, ali kad su u pitanju postupci ili kad odreagujem na neku situaciju, onda to bude stvarno smešno. Zbog orijentacije u prostoru, dobila sam nadimak GPS, a kako se snalazim, to znate. Ali, evo jedne situacije gde sam ja, kao i obično, ispala  blam koji hoda. Naime, otišli smo kod pedagoga radi testiranja dece pre polaska u prvi razred. Sve smo mi lepo pričali, ja odgovarala na pitanja, ali vidim da su pitanja prilično glupa, da on gleda u kompjuter sve vreme, otvara neke spiskove i ja, naravno, mislim u sebi: "Ovaj čovek nije normalan! Zašto me ne gleda u oči dok pričamo?". I, u jednom momentu pogledam ja, a meni se otkopčalo dugme na košulji!  Živi blam!

7. Crne ili smeđe cipele - crne obavezno a pored njih, gomila obuće u raznim bojama,

8. Najlepše muško ime - ĐORĐE, ANTONIJE, DIMITRIJE, JANKO

9.Brod ili avion - opet ni jedno ni drugo. Auto mi je najdraži,

10. Država u kojoj bih volela da živim je Nemačka i one gde je uvek toplo,

11. Najveći strah - RAT, definitivno.

A sad ja treba da postavim 11 pitanja i prosledim nagradu na 11 blogova. Evo pitanja:

1. Kako se osećaš u ovom momentu?

2.Omiljena boja i zašto?

3. Omiljeno književno delo,

4. Koja te ličnost inspiriše?

5. Gde ćeš putovati ovog leta?

6. Omiljena tv emisija?

7. Šta te opušta?

8. Kako vidiš sebe za 20 godina?

9. Šta te inspiriše, osim navedene ličnosti?

10. Najveća želja?

11. Šta je za tebe stil?

 Nagrade idu dalje, ali bih volela da je preuzmu oni blogeri koji su raspoloženi da odgovaraju na ova pitanja, jer sam primetila da mnogi to ne vole i to jasno kažu.

Osim ovih blog nagrada, koje dođu kao zabava i ujedno priznanje za nečiji rad i kreativnost, jer nekad nije moguće drugačije pokazati nekome da cenite to što on radi, moje nagrade su još i poznanstvo sa nekim blogerima. Nadam se da ću imati prilike, i volela bih to, da se sa svima vidim, upoznam i provedem bar jedan dan u vešem društvu.
Na sajmu sam upoznala Sandru (kototamo.blogspot.com) i njenu drugaricu Olju. Olja nije blogerka, ali je jako prijatna osoba. Kao i Sandra, naravno. Lepo smo se družile, pričale, smejale... Takođe, Kaja (kajin-blog.blogspot.com) je, sa svojim bratanicama, došla da nas vidi i upozna. Naravno da smo se lepo družile, razmenile poklone...

Kajine siluete obožavam! Ova silueta je jedna od stvari koja će krasiti sobu moje ćerke, kao i razglednice i ovaj vezeni monogram sa prethodne slike,

kao i ovo što vidite ovde, jer smo se dogovorile da na jednom zidu budu slike koje su ručno rađene, bez obzira što su stilski različite. Uklopićemo, već, jer je suština u tome da to bude posebno. I to  je nagrada! Imati takve prijatelje koje ćete toliko voleti da ćete poželeti da vam svi njihovi znaci pažnje i pokloni budu na jednom mestu koje ćete sa ponosom pokazati svima! Nagrada je i imati takvo dete koje shvata moralnu i nematerijalnu vrednost stvari.

Nagrada je kad učenici odu na Goč i tamo uče đake iz drugih škola kako se radi kviling,

 kao i kada sa istom tom decom razgledam poklon koji sam dobila od GOOD GHOST.

Nagrada za mene, jer me ta deca vole i raduju se zajedno samnom, a nagrada za Jadranku, jer su poželeli da naprave ovaj mali rokovnik na nekoj od sledećih radionica.

Do narednog posta, budite mi, znate već... Veseli, kreativni i nagradite sebe smehom! Onim glasnim, od srca, a druge nagradite kako mislite da treba.