субота, 04. мај 2013.

Da nam živi, živi (ne)rad!

Znate da mi i dalje nije jasno zašto se Praznik rada proslavlja neradno, ali da ja, opet, ne bih išla mimo celog sveta, kao što mnogi kažu, rešila sam da se prilagodim. Sad, koliko je to moguće-ne znam, ali vredi pokušati.  
U prošlom postu sam pomenula da smo bili kod naše stare kuće, a obećala sam i da ću vam je pokazati. To je kuća u kojoj sam živela do polaska u školu. Nalazi se na velikom imanju, okružena je voćnjakom, šumom a moja ćerka bi tu živela i sad. Bez problema. Za nju je to najlepše mesto na svetu i čak je i napisala pesmu o tome. Posle zemljotresa, strašno je patila zbog oštećenja, jer je mislila da će se srušiti. 

Iskoristila sam priliku i dodala malo prazničnih dekoracija. Evo slika.








Venčić i gnezdo sam pravila od starih hulahopki. Nisam majstor za venčiće, ali sam rešila da ovog puta uspem u svom naumu! Isekla sam nogavice, napunila gužvanim papirom, spojila krajeve i dobila osnovu. Detalje sam dodavala kako mi je koji padao pod ruku, tj. sekla sam još neke stare krpice i pravila još mnogo detalja, o kojima ću sutra... Ili prekosutra...

šolja za kafu koja je pripadala mojoj prababi

 A onda sam krenula da pregledam gde šta ima, da slučajno nisam zaboravila nešto što bi moglo da se iskoristi, iako sam skoro svaki dan tu-ni8kad se ne zna! Uvek može nešto da promakne, da moji uzmu, da bace. Zato sve ide "na carinu", tj. kod mene, pa po mom odobrenju ide dalje.

I našle smo neke stvari kad je moj otac bio vojnik, u Skoplju, 1972.






Za ove kutije znam, dobila ih je moja majka kad se udala. Sad su mi lepe, ali su me, kad sam bila mala, strašno nervirale. Ne znam zašto, problem je bio u njihovoj boji.


Nekih stvačica odavde se sećate iz posta PORODIČNO BLAGO, gde mi, trenutno ne uspeva da postavim link, ali znam da se tako zove,



 U istoj sobi, slika koja je starija od mene i u koju sam zadivljeno gledala, opet, kao mala. Valjda zbog toga što su me retko tamo puštali, jer moj deda, u nizu stvari za koje se plašio da mu ne upropastimo, pored radija, gramofona, poreske knjižice, imao je i ovaj kantar, kako je već zvao ovu vagu.

U životu mi ne bi palo na pamet da diram poresku knjižicu, ali ovo sam volela. Jesam!


Kao što sam volela da čupkam i ove ćilime, ali oni nisu sumnjali na to.

Ćilime i ovu jastučnicu, opet, dobila je moja majka kad se udala. Tad je to bilo moderno, a imamo i još jedan par ćilima koji nisu bili tako zanimljivi.




I ko je imao strpljenja da čeka da se samelje kafa? Imali su svi, naravno, tad je to bilo normalno, ali ne verujem da bi sad iko to mogao.


 Ovoga se sigurno svi sećate! Olimpijada u Sarajevu, 1984, maskota Vučko...


A kakav je to izlet bez rekvizita za igru? Tačno, ja vraćam lastiš u modu!




A ostalo je imitacija starih dobrih vremena. Radio na prozoru, prirodni način hlađenja, roštilj...
Dalje, znate...

E, sad obratite pažnju šta se još nosi na izlet, pa iako je neradni dan. Za arheologe, sadašnje i one buduće, obavezan je kompas, rukavice (najmanje dva para), epruvete, špricevi, kesice za uzorke i vrećice za lekovito bilje, lupa, beležnica... A lepota je, naravno, jako važna, pa otuda ovaj stik za usta.

Nikad se ne zna gde se šta može otkriti, pa budite spremni! Čak iako ste blizu kuće!


22 коментара:

  1. sjećaš se kad smo razgovarale o onoj fotelji koju sam "ukrala" susjedu - pa ti imaš 2!! i radio, ahhh! i moji su ga imali, moram na tavan po njega :)
    čuvaj sve to, sve se to i dalje može lijepo uklopiti i u moderan prostor.
    uživajte :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sećam se, kako da ne, a ja ove fotelje obožavam. Iako su staromodne, ali za moje pojmove, to je fotelja, a ne ono što mi iskrivi i kičmu i sve.

      Imamo dosta starih stvari koje čuvamo, a plus što moju ćerku zaista to zanima i uživa u tome. Nisam još pokazala njenu celu kolekciju starina, ali planiram.

      Избриши
    2. od ovih se fotelja čudo može napraviti, na jesen ćemo ih skupa (online) preurediti

      Избриши
  2. Одговори
    1. Hvala Fikreta. Ima još zanimljivih stvari, ali o njima ću drugi put. Ne bi one meni, možda, bile tako zanimljive, da nije našeg malog arheologa.

      Избриши
  3. Ovo jako liči na našu vikendicu (sada ima tu namenu, ali je zapravo bila porodična kuća mog svekra)iznutra. Ima toliko sličnih stvari, detalja, čak i raspored... Neverovatno. Sjajna slika jednog vremena zamrznutog u prostoru!! Divno si sve dekorisala i sredila, vidim da ste baš uživale i to mi je jako drago. :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesmo,a u to vreme, gradile su se takve kuće, tako da je moguće da im je raspored isti.

      A što se dekorisanja tiče, znaš me, već...

      Избриши
  4. .•★•.♥ •.you always beautify everything you touch.•★•.♥ •.

    ОдговориИзбриши
  5. Podsetila si me na kuću moje bake! Hvala, hvala, hvala. Retko tamo idem, a povremeno me takva nostalgije uhvati... Najviše su me oduševile kutije za kafu, prosto su genijalne, mislim da smo ih i mi nekad imali... Ah, uspomene...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, uspomene... Tek kad dođemo u neke godine, to sve dobija novi smisao. Ako ti je naša kuća bliža od bakine, izvoli, dođi, potrudićemo se da ti bude lepo.

      Избриши
  6. Лепо је све Искрице.
    Кафа се млела уз разговор, док проври вода, увек је била свежа.
    Сада имамо другачије навике.
    Лепо је што чуваш све те старе предмете, а нарочито успомене.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čuvamo ih... Eto... Prosto smo ih sačuvali, bez neke posebne namere, ali sada, kad je tu mali arheolog, moraju se stvari čuvati sa razlogom.

      Избриши
  7. Анониман05. мај 2013. 21:01

    Jao sad sam se i ja prisetila onih metalnih kutija.... i meni su tada isle na zivce ali su me sad podsetila na neka srecnija i bezbriznija vremena.
    Olja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eh, tad... Išlo nam na živce... Kao što rekoh Jovani, neke stvari tek sad dobijaju smisao. Stare su 40 godina, a to ima svojih draži.

      Dobro došla na moj blog, Olja, nadam se da ti je lepo sa nama.

      Избриши
  8. Vratila si me sada malo u prošlost, nevjerojatno koliko je interijer u ono vrijeme bio sličan po cijeloj bivšoj državi, to me uvijek fascinira! Krasno ste se provele, odlična zbirka rekvizita za buduće arheologe:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ah, ta arheologija! I meni se uvukla pod kožu. Bolje reći u glavu, jer i ja počinjem da razmišljam šta je sve potrebno kad se negde pođe, osim hrane i vode.

      Ova torbica je bila moja, kad sam ja imala 9 godina. Nisam nikad ni pomislila da će služiti u svrhe nošenja arheoloških potrepština, ali, eto...

      Избриши
  9. Hvala, a ja razumem zašto ste je tako zvali i verujem da je opravdavala svoj nadimak.

    I za moju ćerku je ovo vila, dvor, mesto najlepše na svetu i retko ko je razume.

    ОдговориИзбриши
  10. Mislim da su ove kutije imale sve nase mame :) Divan post.

    ОдговориИзбриши