понедељак, 14. јул 2014.

Etatizam ili...

Tokom školovanja, sociologija, ili kako se već zvao taj predmet kome je, u više navrata, menjano ime iz, (po meni), nepotrebnih razloga, bila mi je jedna od omiljenih materija. Zanimljivo je posmatrati društvene pojave sa različitih aspekata, a kad god nisam znala šta dalje reći, koristila sam profesorkinu omiljenu rečenicu: "To su nepisani zakoni postojanja ljudskog društva".

U prošlom postu sam pomenula ETATIZAM. Normalno, bila je to jedna od tema u okviru sociologije. U najkraćem, definisan je kao državna dominacija, gde država reguliše sve društvene odnose i okarakterisan kao pojava karakteristična za "zapadnjačke" režime, a samim tim, kao negativna, što će reći, da kod nas toga nije bilo. Iako je Tito, u vreme kad smo to učili, uveliko počivao u Kući cveća, još je, izgleda, bio živ i prisutan kroz ostatke mentaliteta nastavnih i drugih kadrova, zadojenih pogrešnim shvatanjima raznih teorija, iskrivljenih i prilagođenih potrebama socijalizma u tadašnjoj Jugoslaviji.

Da etatizam nije negativna pojava i da pravila postoje, ne da bi se kršila, već da bi nas štitila, ima mnogo dokaza, a najveći i najubedljiviji dokaz jesu, upravo, ti, toliko omraženi i kritikovani "zapadnjački" režimi, gde ljudi, većinom, lepo žive, uprkos svemu.

Kada sam rešila da od svog hobija napravim nešto više, imala sam viziju kako to treba da izgleda, ali ne i jasnu ideju na koji način to da uradim. Motalo mi se svašta po glavi, ali nisam imala potvrdu o tome da li je to dobro. Znala sam da nešto fali, ali nisam mogla sama da dođem do pravog rešenja. Možda je to jedan od "nepisanih zakona razvojnog puta proizvođača suvenira i ostalih kreativnih sitnica". A onda se desilo čudo! Otvorile su se granice te, savršene države, pa sam dobila mogućnost da putujem bez vize i zavirim u te, tako nesavršene države "trulog zapada" i imala šta da vidim!





















Komercijala! To je ono što fali i meni, a i mnogima koji se bave nekim poslom. Kao što vidite, svaki detalj je brižljivo osmišljen, prodavci su ljubazni, govore strane jezike, umeju da naprave dobru ponudu. Nema veze što su im sirevi bezukusni (po meni, a ne znači da su i drugima, naravno), ali vas mame da ih kupite. Sir na kome sam ja odrasla i za koji mislim da je najbolji, nije pogodan za ovakvo pakovanje i ovu vrstu prodaje, ali onaj koji se proizvodi u Pirotu, je itekako, pogodan! Kajmak se ne može prodavati upakovan u foliju, ali u zemljanoj posudici, zaliven masnoćom koja sprečava prodor vazduha i izaziva njegovo sazrevanje, može! Kad skuvam džem ili bilo šta drugo bez konzervansa, kad napravim vakuum, to stoji i po dve godine i više... Ima tu svega. Istina, nemamo mi Ajfelovu kulu, vetrenjače, gondole, ali imamo to što imamo. Ako Krivi toranj može da bude svetska atrakcija onda bih i ja mogla, uz pomoć marketinga, da napravim atrakciju od ispucale glet mase u mojoj sobi, a ne da kritikujem majstora i da mu ne platim rad...

A da smo skloni zaboravljanju-jesmo, nema tu šta. Raduje me što, u poslednje vreme, čini mi se, neki ljudi počinju malo drugačije da misle i što nadvladava shvatanje da Guča ne može biti jedini brend. Iskreno, po meni, to i nije brend, ali... Ako stručnjaci tako kažu, neka bude. Brend nije samo ono što donosi novac, jer ako tako gledamo, čim prestane da puni budžet, prestaje da bude i brend. Po mom, laičkom, shvatanju, brend je nešto drugo i za to je potrebno mnogo, mnogo godina, mnogo rada, truda, svega...

Čačanska turistička organizacija je raspisala konkurs za suvenir, a ja sam napravila ovaj dnevnik. Imala sam malo vremena, svega dva dana koja su protekla, uglavnom, u sušenju boja, lakova, patine. Koliko se dalo uraditi za to vreme, uradila sam. U principu, zadovoljna sam svojim radom, ali ne u potpunosti. Opet, treba mi, surovo iskreno mišljenje svih vas, kako bih mogla da, ono što nije dobro, ispravim.

Naravno da se nadam najboljem, nema tu šta, inače ne bih bila to ja! Isto tako se nadam da će i moj novčanik sa dokumentacijom, koji mi je ukraden pre nekoliko dana, iskrsnuti od nekud. Ne znam odakle bi mogao da iskrsne, niti na koji način, ali, eto, nadam se. Bez obzira što nisam lepa na slikama, ali bi mi, bar, vozačka dozvola, dobro došla. Ili onih 25 evra što su u njemu bili... Mislim, sniženja su počela, valjalo bi mi...


A valjalo bi i kad bismo više voleli svoju zemlju ili bar tu ljubav pokazivali time što bismo neke ljude, koji su to zaslužili, otrgli od zaborava, kada od njihovog života i dela ne bismo gledali da pravimo brend, nego nešto što će nas predstavljati u svetu i plasirati onu lepšu sliku o nama. Za početak, treba više da volimo sebe, svoje okruženje i da uvek izvlačimo ono najbolje a na greškama da učimo.

Nije sve u novcu, brendu, biznisu... Ima nešto i u drugim stvarima. Evo, recimo , ja bih sad dala mnogo toga za malo srpske promaje, koje ovde, u Holandiji nema. Ali kako ja to da objasnim ljudima?

10 коментара:

  1. točno, "nije sreća para puna vreća"...
    napuni baterije i skupi inspiraciju tamo di jesi, pa ćeš stvarati opet ovakve lijepe stvari, poput dnevnika

    ОдговориИзбриши
  2. ehh kad bi smo znali da iskoristimo sve nase adute, gde bi nam bio kraj...umesto da sacuvamo taj neki boemski duh grada beograda- mi gradimo beograd na vodi...a jos kad odes u inostranstvo pa vidis sta su sve izbrendirali muka da te uhvati od same pomisli sta bi mi sve mogli da ponudimo! toliko umetnika, istorijskih licnosti, vojskovodja, pronalazaca... ni teslu ne umemo da "iskoristimo"... meni se dnevnik bas svidja!!

    ОдговориИзбриши
  3. Svaki dan mislim o vama. No, ne stižem da pišem i gledam blogove, ni sama ne znam kuda mi vreme odleti.
    Divan si post napisala i rad je savršen. Na žalost, rezultate ne znam, gledala sam sajt onog datuma kad je napisano da će biti rezultati, moj brat je kupio i Čačanski glas, a posle je to zaboravljeno. Sada na sajtu ni reči o tome.
    Idemo dalje, život je čudo, uzdižemo se iz najdubljeg očajanja u visoki optimizam i tako u krug.

    ОдговориИзбриши
  4. Amazing pictures! Love those tea pots!
    Hugs from New York,
    xx
    Ask Erena
    http://askerena.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  5. Nažalost, tako je kod nas. Fali nam mnooogo toga..
    Muž se vratio iz Amsterdama pre mesec dana, mislio se ,mislio..pa rekao :" Ujutru krenuti na posao tamo je milina, ljudi sa osmehom idu ulicama,svi su opušteni, sve je uredjeno... da,doneo mi je mnoštvo slika iz lokalnih art galerija i umetnika, kaže.." šteta što smo tu gde jesmo, tamo bi tvoj rad itekako bio zapažen..
    Šta da se radi,svest ovom narodu nekako teško da možemo da promenimo...
    Iskrice,rado ću doći u banju!

    ОдговориИзбриши
  6. Rad mi se sviđa, rado bi još slika istog vidjela....a što se tiče ovoga što si napisala, mislim da u ovim našim bivšim komunističkim državama ima dosta nekog krivog mentaliteta, ali najgore je što mi se čini da ljudi nekako najmanje podržavaju ono što ima najviše logike podržavati a to su lokalni proizvodi. Ja sam puno puta kupila nešto samo zato što je proizvedeno 'u blizini' jer po mojoj ulici ako moj susjed profitira i meni će biti bolje, ako si on uredi kuću i moje susjedstvo će biti ljepše

    ...e da se riješiti samo onoga 'neka susjedu crkne krava' razmišljanja puno lakše bi nam bilo....i da kažemo ajmo vidjeti što je vani dobro a mi bi mogli slično učiniti ili prilagoditi našim uvjetima...a ne uvijek...vani je sve bajno,ali kod nas nikad neće biti dobro ili ono vani je sve grozno, a kod nas je i gore pesimizam.

    ОдговориИзбриши
  7. I have read just all your blog entries of the last weeks with interest. As always nice written/photos. Slowly I try now to put an end to my "summer break", of course I would like to see the summer still long continuing. I love the heat and my muscles as well. As said I try to pick up the thread again slowly. I have spent the last weeks personally, lots of great things, but the terrible things that happened in recent times are not insensible passed away to me.
    I will post something on my 3 blogs again soon. Dear greetings, Dietmut

    ОдговориИзбриши
  8. Bojim se da nisam baš pazila na sociologiji, a i da jesam malo bi mi koristilo danas. Potpuno te razumem. Mi smo zarobljeni u nekakvoj zoni administrativnog sumraka iz koga nema izlaza. I ja sam razmišljala da otvorim neku radnjicu na etsy-ju. To se toliko iskomplikovalo kao da planiram da prodajem nuklearno oružje. Zapravo je naša država ta koja koči i sputava. Da bi se bilo šta uradlo treba izvaditi hiljadu papira i platiti hiljadu taksi. I na kraju se zapitaš zašto si upšte ulazila u vrzino kolo. Bojim se da nemam nikakav savet...

    ОдговориИзбриши
  9. Na žalost, sve si u pravu. Ova zemlja nema nikakav plan i program baziran na svemu onome što nam je priroda i pamet dala... Planovi za samostalan rad imaju toliko ograničenja (spoljnih, naravno) da čovek brže odustane nego što počne, a i ako skupi snagu i sve uradi, posao ide traljavo i nikako, jer nema podrške i logistike koja bi ga podržala i otkrila svetu. No, to ne znači da nismo sposobni i pametni, već da nam je organizacija tri metra ispod zemlje, pa sad ako se neko seti i odluči da to promeni, rezultati neće izostati. jer ovoj zemlji ne manjka sposobnih, snalažljivih i kreažtivnih ljudi, samo treba još neko da se seti da oni postoje.

    ОдговориИзбриши
  10. Blog encantador,gostei do que vi e li,e desde já lhe dou os parabéns, também agradeço por partilhar o seu saber, se achar que merece a pena visitar o Peregrino E Servo, também se desejar faça parte dos meus amigos virtuais faça-o de maneira a que possa encontrar o seu blog,para que possa seguir também o seu blog. Paz. António Batalha.

    ОдговориИзбриши