Uz jutarnju kafu

 Dobro jutro svima!

Da, ustajem rano. Jako rano. Na prvom mestu, da bih ispratila dete u školu, a i volim kad mi dan počne u jutarnjim satima. Uz kafu, pravim planove, razmišljam i ćutim. Volim da pijem kafu u tišini, naročito tu prvu.

Da li ja postajem stara ili se dan stvarno skraćuje-ne znam i zato sam rešila da ovaj post objavim sad, uz jutarnju kafu. Doduše, drugu po redu.

Slike su od prošle godine, iz mesta koje se zove Arsen (Arcen). To je selo, ustvari, u provinciji Limburg, Holandija, koje ima dosta turističkih atrakcija. Svojstveno Zapadnoj Evropi jeste da nema velike razlike između sela i grada kao što je to kod nas. Putevi su podjednako dobri, u selima ima tržnih centara, prodavnica, supermarketa i sve ostalo što je potrebno za normalan život. U gradu je ponuda robe i usluga veća, ali zato selo ima svoje prednosti, u smislu prostora i nekog mira za sve one koji bi da se bave nečim, šta god to bilo.

Zamak je renoviran relativno skoro, i zdanje sa početka 19. veka, pretvoreno u mesto koje je veoma posećeno.

Oko zamka su jezera, a kad uđete na samo imanje, imate utisak da tu još uvek neko živi. Neki delovi su pretvoreni u hotel, pa može i da se provede nekoliko dana u njemu. Taman je toliko dovoljno da se sve lepo vidi i uživa u lepoti.

 Ne znam tačno koliko hektara zauzima imanje, ali sam prilično sigurna da su velike cifre u pitanju, s obzirom da smo proveli tamo skoro čitav dan.

  Kao što vidite, tu se mogu naći biljke iz celog sveta. Negovan, brižljivo sređivan vrt koji zauzima ceo prostor, ispresecan kanalima, živim ogradama, mostićima, odvaja, da kažem, jedan deo sveta od drugog, jer tu su i grčka, italijanska, istočnjačka i mnoge druge bašte. Svbaka predstavlja odraz specifičnosti države čije ime nosi.

 U ogromnom stakleniku, gaje se egzotične biljke. Iako su prirodni uslovi simulirani, biljkama odgovaraju, što se vidi po tome što daju plodove.

Najveću pažnju posetilaca, definitivno, privlači istočnjačka bašta, sređena po principima feng šuija. Tu se može svašta videti, od klepsidre pa do najrazličitijih i najneobičnijih biljaka. Sve je mirno, tiho, jer samo okruženje čoveka tera na to.
Ima nešto u tom feng šuiju, ali meni, koliko god da je lepo, nešto ne odgovara. Previše mi je tiho. Dobro, nisam ni ja neki galamdžija, ali ne volim stvari koje me usporavaju, najprostije rečeno, a u ovom delu sam se osećala baš tako. Usporeno. Čim smo izašli, morala sam da uradim zvezdu da bih se malo razmrdala.

 Ovo je samo deo fotografija koje sam napravila tamo. Da bih vam pokazala sve, trebalo bi mi nekoliko postova, ali mislim da je i ovoliko dovoljno da se prenese deo atmosfere ovog lepog mesta.

I naravno, da se ne propusti nešto, slikala sam i usput sve što mi se dopalo, a ove scene sa tikvama me uvek oduševljavaju, za razliku od pljuska koji je počeo iznenada. Na svu sreću, bili smo već na putu kući, u kolima.

I kao što uvek govorim, svet je veliki i lep! U to se uverimo  kad upoznamo i njegov najmanji deo, a zamislite šta sve postoji, a o čemu ne znamo ništa?