Jelena i kraljevi Kraljeva

Ovih dana se navršilo sedam vekova od smrti kraljice Jelene Anžujske, pa je tim povodom, u Narodnom muzeju u Kraljevu organizovana veoma lepa, zanimljiva i impozantna izložba sa izuzetnom posećenošću, što me posebno raduje.

Ko je bila Jelena Anžujska?

 O njenom poreklu postoje dve teorije. Izvesno je da je bila Francuskinja i kraljevskog roda, a nadalje, svaki istoričar ima svoje viđenje koje nastoji da utemelji na istorijskim činjenicama činjenicama.
U 13. veku, udala se za srpskog kralja Uroša I na dvoru u Deževi, do koga se dolazi, kako mi kažemo "uz Ibar". Do mesta gde je bio srednjevekovni Ras, put je, ne baš ravan, ali je prijatan jer je ispunjen istorijom, pričama i prirodnim lepotama.

Ne znam kako je Jeleni izgledao dolazak u Srbiju, ali se njen buduću muž, Uroš I potrudio da joj ga ulepša tako što je celom dolinom zasadio jorgovane. To mesto je poznato kao Dolina jorgovana.

Kraljica Jelena je bila izuzetno obrazovana žena, plemenita i žena koja je imala viziju i cilj. Osnovala je prvu žensku školu, gde su devojke učile vez, muziku i sticale razne veštine koje bi mogle da im koriste. Učile su da pišu, čitaju i nisu samo bogati imali tu privilegiju. Naprotiv, izvori kažu da je i siromašnim devojkama bila pružena mogućnost da se na ovaj način prosvećuju. Činjenica je da je Srbija zahvaljujući njoj doživela preporod samim uvođenjem trgovine sa Dubrovnikom, razvojem zanata i ostalim aktivnostima kraljice koja je, očigledno, vodila državnu politiku razlilčitu od one na koja je do tada vođena. Kao vodeća žena tog doba, umela je da održi ravnotežu između Istoka i Zapada i stvori dobru osnovu za uspon Srbije.

Sahranjena je u manastiru Gradac, njenoj zadužbini. Na slikama su grob i žitije kraljice.

Jelena Anžujska se poštuje među Srbima, kao svetiteljka, kraljica, vladarka, majka kraljeva Milutina i Dragutina, zaštitnica siromašnih, a u narodu su se zemlje, kojima je ona vladala, zvale "zemlje kraljice majke".

I još nekoliko detalja sa izložbe:

 Oktobar je mesec kada u Kraljevu ima mnogo kulturnih dešavanja, jer u tom periodu se obeležavaju događaju koji su, pre svega, značajni za grad i kojima se predstavlja kulturno, istorijsko i sva druga nasleđa. "Kraljevi Kraljeva" je naziv likovnog konkursa u organizaciji KC Ribnica, gde je pristigao veliki broj izuzetnih radova. Konkurs je bio otvoren za sve učenike osnovnih i srednjih škola, a na izložbi su predstavljeni najuspešniji autori. Neki radovi su nagrađeni, neki pohvaljeni a neki samo izloženi. Ne znam kako im je uspelo da izdvoje najbolje radove, kako su doneli odluku koga će da nagrade, jer je, verujem, bar na osnovu toga što sam videla na izložbi, bilo i više nego teško.

 Loše je slikano, vidi se, ali drugačije nije moglo. Čiji je ovo rad? Nije teško pogoditi, zar ne? Nije nagrađen, izložen je, ali i to je uspeh.

Svako je na svoj način dočarao deo prošlosti, neko veštije i bolje, neko slabije, ali je odziv bio veliki i dokaz je da se deca ne takmiče zbog nagrade nego da pokažu talenat, dobru volju, duh...

Kraljevo je ponosno na svojih sedam kraljeva krunisanih u Žiči, na svoje kraljice, ali može biti  ponosno i na one koji tek dolaze.